Jolović: 75 dana je dovoljno da se osposobi pripadnik rezervnog sastava, koji će po potrebi da nastavi sa obukom

S obzirom na bezbednosne izazove u samom okruženju i neprijateljske izjave i odnos Hrvatske i Albanije, a i činjenica da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma a da i iz Bosne i Hercegovine dolaze "otrovne strelice", za Srbiju je neminovno da ima jake oružane snage što proističe iz toga da se uvede redovno služenje vojnog roka, izjavio je danas pukovnik u penziji Milan Jolović.

On je za Tanjug rekao da je služenje vojnog roka od 75 dana-dva meseca plus 15 dana vežbe, kako je to najavio predsednik, minimalan period, ocenivši da vojnici za tako kratak period ne mogu nešto posebno da se obuče, ali da može da se stekne baza za vojnike koji bi se na osnovu toga rasporedili u rezervne sastave jedinica, koje bi kasnije nastavile sa obukom.

"Nijedan rat na svetu nije dobila aktivna i redovna vojska, ni dobrovoljačka. Ratove dobijaju rezervni i mobilisani sastavi vojske. Imamo primer sad u Gazi gde su Izraelci izvršili mobilizaciju svojih rezervnih sastava. Mislim da je ovo vrlo dobar predlog i potez, i Hvratska je donela odluku služenja vojnog roka od 1. januara", naveo je pukovnik.

Prinstscreen YouTube/MOJ PUT - Život, ljudi i događaji...

Ukoliko država izdvoji budžet, Jolović smatra da neće biti problema da se kasarne brzo adaptiraju i srede, istakavši da Srbija ima vrhunski obučene starešine koje su spremne i visoko motivisane da prihvate mlade regrute i da izvrše kvalitetnu obuku.

Na pitanje zašto nije dobra praksa dobrovoljno služenje vojnog roka koje traje od 1. januara 2011. godine kada je obustavljena obaveza služenja vojnog roka, Jolović je rekao da je broj dobrovoljaca koji se javlja da se bori u ratu vrlo mali i da su to ljudi koji vape za adrenalinom, izazovom i avanturom.

"Tako i u miru imate momke koji su s jedne strane motivisani da se dobrovoljno prijave, ali nisu svi što ne znači da i ostali nemaju želju ili volju, ali uvek imaju neke sporedne aktivnosti koje su im preče. Ako bi njih neko pozvao, onda bi oni otišli vrlo rado, i ja mislim da je naša omladina motivisana i da je dva meseca i 15 dana minimum koji bi bio dovoljan, a i ne bi narušavao planove omladini", ocenio je Jolović.

Kastratović: Bez obučenog stanovništva nema odbrane

General u penziji Luka Kastratović ocenio je danas da je važno da se odmrzne služenje vojnog roka i da je to velika i značajna odluka jer bez obučenog stanovništva nema odbrane.

Povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će odluka o uvođenju vojnog roka biti doneta za 20 dana i da bi obavezni vojni rok, ako bude uveden, trajao 75 dana, Kastratović je za Tanjug rekao da su iskustva zemalja Evrope koje imaju vojni rok pokazale da je potrebno najmanje šest meseci, ali dodao da će se vremenom pokazati da treba zadržati vojni rok od 75 dana ili ga produžiti.

"Mi nikome ne pretimo, jednostavno nam je potreban vojni rok da građani budu obučeni, da bude jaka vojska kao faktor odvraćanja, i ako bude zatrebalo kao što se pokazalo u NATO agresiji 1999. godine. Obučeni sastav nije bitan samo za ratne uslove, postoje mirnodobski izazovi, civilna odbrana, jer odbrambeni sistem ima dva podsistema, vojna i civilna odbrana", rekao je on.

Kastratović je napomenuo da obučeno stanovništvo uliva poverenje, i dodao da se ukoliko dođe do nekih izazova ili elementarnih nepogoda i nesreća lakše otklanjaju posledice.

Tanjug/Vladimir Sporčić

On smatra da je godinu dana dovoljan vremenski period da se opreme kasarne za prijem regruta jer, prema njegovim rečima, pripreme traju već nekoliko godina.

"Još pre pet, šest godina kada je Aleksandar Vulin bio ministar odbrane, zamolio nas je iz kluba generala, pa smo išli da damo pojašnjenja zašto je potrebno odmrzavanje vojnog roka. I tada je bilo reči da se odrmzne vojni rok, međutim međunarodne okolnosti, pritisci na našu zemlju su bili veliki pa je to odloženo, ali je sada situacija sazrela, svi vraćaju vojni rok", izjavio je on.

Kako je naveo, za 75 dana služenja vojnog roka mogu da se nauče osnovne stvari o vojsci i borbenim dejstvima, kao i osnovni pojmovi i osnovna saznanja koja su potrebna za borbu u ratnim uslovima i za pripremu za odbranu zemlje.

Kastratović smatra da će se znanje nadograđivati kroz vežbe u određenom periodu, istakavši da ukoliko se neka kriza bude zaoštravala, onda će vežbe biti sve češće.

"Priprema vojske i odbrane zemlje ne može biti na dobrovoljnoj bazi, to mora da bude organizovano, planski. Svako područje je na poseban način ugroženo od određenih izazova i u miru i u ratu, tako da mora da bude organizovano, planski i funkcionalno", poručio je on.