Predizborna kampanja ulazi u finiš - koje teme su je obeležile i kakve su poruke?

Lokalni izbori u 66 gradova i opština, kao i ponovljeni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, održaće se za četiri dana, a na njima će građani birati između 14 izbornih lista. Ovog puta opozicija je jedinstvena samo u jednom, a to je da izborni uslovi nisu pošteni. Oko svega ostalog, kako se zaključuje na osnovu njihovih izjava, došlo je do razmoilaženja, i to pre svega oko odluke o tome da li na predstojeće izbore treba izaći ili ih treba bojkotovati.

Da opozcija neposredno pred održavanje izbora nije pronašla zajednički jezik, mišljenja je i profesor političkih nauka Miloš Bešić koji kaže za Euronews Srbia da iako se opozicja borila za bolje izborne uslove, oni nikako nisu bolji, pa onaj deo njih koji izlazi na glasanje ima male šanse za ostvari dobar rezultat. 

"Vi u ovom trenutku imate dva ključna politička rascepa u Srbiji. Jedan je partijski rascep. Dakle ili podržavate ovu vlast ili je ne podržavate, nema tu više nikakvih drugih ideologija. I drugi rascep, to je ovaj spoljnopolitički, odnosno da li ste vi više ka zapadu ili ste više ka Rusiji. To je nekako postalo ekpslicitnije zbog rata u Ukrajini. To se preklapa sa onom podelom da li ste za jaku suverenu Srbiju ili ste za integracije ka zapadu. To su ta dva ključna rascepa, za vlast ili protiv vlasti, za EU ili ići ka Rusiji, i ona definišu stav građana u ovoj aktuelno političkj situaciji", kaže on i dodaje da su svi ostali  rascepi su potpuno marginalni.

On je kampanju ocenio kao kampanju koja je ključne teme držala u senci, odnosno, kako objašnjava, o loklanim problemima i rešenjima se najmanje pričalo u proteklom periodu. 

"Ovo su izbori koji su u senci onih prethodnih održanih 17. decembra i jedne te legitimizacije izbornog procesa. Na ovim izborima se ne raspravlja o lokalnim temama. Ja nisam imao prilike da čujem ozbiljne kampanje, bilo koje liste koje govore o lokalnim temama. Ključna tema ovih izbora jeste stanje u opoziciji", kaže on.

Kako dodaje, ključno pitanje koje se provlačilo tokom kamanje bilo je -  da li je opozicija trebalo da izađe na izbore ili ne?

"To je nešto što naravno vlasti odgovara.Na kraju krajeva interes vlasti je da podele opoziciju. Dakle, jedna atmosfera koja liči na sve, osim na lokalne izbore, gde se u važnim gradovima u Srbiji nude nekakve politike i daje nekakva ponuda. I nakon njih nastaviće se raspravama oko toga da li je trebalo da se izađe ili nije trebalo i čini mi se da će vlast iz svega toga izaći kao pobednik ", kaže on.

Kakvi su izborni uslovi?

Bešić navodi da, kada se o izbornim uslovima raspravlja, uočava se da se oni upoređuju sa onima koji su održani 17. decembra kao i da je to i jedina stvar o kojoj se raspravlja.

"Vidite o čemu mi raspravljamo, da li su gori ili nisu gori. Opozicija je morala ostati jedinstvena u smislu traženja izbornih uslova. Imali su rezolucije EP. Vlast je, moram da kažem, vrlo mudro raspisala izbore, a onda pozvala na pregovore. Deo opozicije se uvuklo izborni proces, deo opozicije je ostao van izbornog procesa, čak i oni koji su ostali van u nekim gradovima izlaze u nekim ne izlaze. To je za obične građane potpuna konfuzija", kaže.

Kako dodaje, upravo će se ta zbunjenost građana pred izbore odraziti i na sam rezultat.

Euronews Srbija/Printskrin

"Ovo će sve da utiče na izlazbost biračkog tela. Ja ne znam zaista da li su izbori de facto poboljšani ili nisu. Međutim, nije sprono da mi inače raspravljamo o tome da li su pogoršani ili nisu, ili su ostali isti. U svakom slučaju ti uslovi nisu poboljni po opoziciju", rekao je.

Kako dodaje, zbog čega je deo opozicije odlučio da izađe na izbore i pored toga što tvrde da izborni uslovi nisu dobri, je pitanje koje treba da bude upućeno na njihovu adresu.

Opozicionari gledaju jedni druge kao konkurenciju

To da u okviru opozcije, bez sumnje, i dalje postoje podele unutar nje i da su umesto vlasti jedni drugima postali politički konkruetni rekao je ranije za Euronews Srbija i izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar.

"Oni nemaju iste interese u ovoj fazi. Interes Dragana Đilasa u opoziciji je neizlaznost, jeste loš rezultat opozicije, zato što je to način na koji će oni moći da prikažu uspeh svoje kampanje. I obrnuto, dobar rezultat opozicije ili dobar rezultat Sava Manojlovića će značiti da se on profiliše kao lider stranke koji imaju određeni uticaj u opoziciji", rekao je on ranije.

Klačar je ocenio da su ovo "veoma čudni i neobični izbori po različitim osnovama", od toga da gotovo pola kampanje suštinski nije ni bilo, do velike podele u opoziciji, problema sa kandidovanjem, promenama određenih zakonskih propisa koje su uticale na promenu izbornog ambijenta (birački spisak).

Sličnog mišljenja oko (ne) jedinstva opozicije je i politikolog Boban Stojanović koji je takođe ranije za Euronews Srbija naveo da je najveći problem ovih izbora što opozicija ne da ne ide jedinstvena na izbore, već što ne ide u miru.

"Po meni je opozcija morala  i posvađana, ali u miru da izađe na redovne lokalne izbore u junu i da pobedi tamo gde je pobedila u decembru, svima bi bilo mnogo bolje nego što je sada", smatra Stojanović.

Kako je dodao, u pet gradskih opština u Beogradu jedini način da vladajuća partija ostane na vlasti je bio da opozicija ne izađe na te izbore, i u tom smislu im, sukobi u opoziciji zaista ide naruku, "a posebno je nezgodno to što neki idu na sve izbore, neki idu na samo neke izbore, neki ne izlaze samo na Beogradu".