"Diplomatska bitka se vodi u sali": Šta se moglo čuti o Kosovu u SB UN i šta Srbiju čeka oko rezolucije o Srebrenici?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/04/2024

20:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Tenzije između Beograda i Prištine su povećane, a bezbednosna situacija na severu Kosova ostala je krhka. To je zaključak redovnog izveštaja generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu UNMIK-a, koji je u ponedeljak predstavljen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Srbiju je na toj sednici predstavljao predsednik Aleksandar Vučić koji je u Njujork stigao sa dvostrukom diplomatskom misijom - jednom koja se tiče izveštaja UNMIK-a i drugom koja se odnosi na predloženi nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN-a i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila je izveštaj i naglasila da je u svim razgovorima koja je imala opšti utisak nezadovoljstvo napretkom u dijalogu Beograda i Prištine, što se odražava na bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Osvrnula se i na napore da se reši pitanje legitimiteta vlasti u četiri opštine na severu Kosova, gde su Srbi većinsko stanovništvo.

"Juče je pokrenut proces opoziva gradonačelnika bez ikakvih incidenata, ali je samo 253 od 46.565 registrovanih glasača zaista glasalo. To postavlja scenu za produžavanje krhke i nerešene situacije. Tokom prošle godine bilo je dosta nazadovanja u građenju poverenja između etničkih zajednica na Kosovu", rekla je ona.

Kako je dodala, UNMIK je prethodno u izveštajima navodio više takvih slučajeva, a naglasila je i da je veću međunarodnu pažnju izazvao "ozbiljan bezbednosni incident u selu Banjska prošlog septembra".

"Naglašavam da je potrebno utvrditi odgovornost za taj incident kroz ozbiljnu istragu i procenu okolnosti. Moram da iznesem zabrinutost, kao i neke države članice, o tome kako su nova pravila za transakciju novca primenjena i komunicirana i kako su uticala na ranjivi segment manjinske zajednice. Još jedan element sporazuma koji može dati rešenja za ova i druga važna pitanja je ozbiljan korak ka stvaranju Zajednice srpskih opština. Forma te zajednice treba da obuhvati institucionalni i finansijski okvir i garancije za kosovske Srbe, da obuhvati lokalnu administraciju i osnovne usluge. Treba poslušati jer to će biti važan korak ka uspostavljanju poverenja", rekla je Zijade.

Govoreći pred Savetom bezbednosti, predsednik Srbije rekao je da Srbija neće dozvoliti "da se događaj u Banjskoj koristi kao alibi za progon Srba".

"I dok je hitna sednica Saveta bezbednosti pomenuta samo jednom, a napadi protiv civila u okviru prištinske kampanje njihovog progona nijednom, tragični događaj u Banjskoj od 24. septembra pomenut je ukupno osam puta u ovom izveštaju. Zbog toga moram da ponovim ono što sam rekao na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti i što se odnosi na zaključak da ta dešavanja nisu bila uzrok, već posledica Kurtijeve represije i progona civila. Srbija je nedvosmisleno osudila nasilje u Banjskoj, baš te večeri. I zbog toga nećemo dozvoliti da se ova tragedija koristi kao alibi za progon Srba, kao ni za skretanje pažnje sa činjenice da se ovaj progon dešava na terenu svakodnevno", rekao je Vučić.

Vučić je, inače, i dalje u Njujorku i to manje od mesec dana pre nego što se tema Srebrenice, 2. maja, nađe pred Generalnom skupštinom UN. Vučić je prethodno na prijemu koji je priredila delegacija Srbije pri UN istakao da bi usvajanje predstavljenog nacrta rezolucije doprinelo jačanju nestabilnosti čitavog regiona, dodatno produbilo jaz među narodima i stvorilo nove tenzije na Zapadnom Balkanu.

"Zato tražimo da se rezolucija povuče ovako kako je predložena. A ako to ne bi bio slučaj, pozivamo zemlje članice da glasaju protiv nacrta rezolucije", rekao je Vučić na prijemu.

Latinović: Odnosi Srbije i BiH na niskom nivou, to rezultiralo iznenađenjem

Komentarišući za Euronews Srbija govor predsednik u SB, ali i najavljenu rezoluciju, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Branka Latinović kaže za Euronews Srbija da se u Savetu bezbednosti mogao čuti jasan govor u kojem je Vučić pre svega akcenat stavio na nebezbednost pripadnika srpske zajednice na KiM.

Euronews Srbija

"Fokus je ponovo da se ZSO nije formirana ni 11 godina nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma. I ja bih tu ukazala na jednu razliku koja postoji u konceptu ZSO, s obzirom na to da je to pitanje pomenuto u samom izveštaju specijalne predstavnice, odnosno, šefice UNMIK-a, ona je rekla da, otprilike sad parafraziram, ali to su dva glavna elementa, da se ZSO vidi kao jedan finansijski institucionalni okvir, a sam predstavnik Vučić je ukazao na tri elementa koje Zajednica srpskih opština treba da ima, to su bezbednosni, ekonomski i politički aspekt. Tako da vidimo da postoji jedna razlika u samom konceptu. Ono što je vrlo bitno za samo njegovo izlaganje, što je on demantovao sve te razne spekulacije, da Srbija ima nameru da interveniše na Kosovu, što je vrlo bitno, jer je ta izjava data sa svetske međunarodne pozornice", rekla je Latinović.

Kada je reč o rezoluciji o Srebrenici, Vučić je rekao da je nacrt rezolucij rađen šest meseci bez znanja i saglasnosti ne samo Srbije već i svih u BiH. I na prijemu u UN je rekao da Srbija traži povlačenje rezolucije, jer ne vodi pomirenju već destabilizaciji u regionu.

"Moram da priznam da me je iznenadilo to što je rekao da se taj rad na samoj rezoluciji, odnosno verovatno i od same ideje do kako je došlo, ko je to u stvari sam prvi inicirao i tako dalje, dešava šest meseci i da se to dešava iza leđa Srbije i da od tome ništa ne znamo, to samo govori da su, da kažemo, odnosi između Beograda i Sarajeva, odnosno između Srbije i Bosne i Hercegovine, znači kao celine, na izuzetno niskom nivou, da nema nekog političkog dijaloga, kontakta sa ostalim članovima predsedništva i što je sad tu rezultiralo sa jednim iznenađenjem, da ga tako nazovemo", rekla je Latinović.

Ona kaže i da je dobro sve što je rečeno na organizovnom prijemu, ali da se "borba vodi u sali".

"Pa ja bih rekla da mi moramo malo da se ipak prisetimo rezolucije naše skupštine o Srebrenici iz 2010. godine i da bi više trebalo da je koristimo kao jedan snažni instrument. Čini mi se da svim ovim, tako kažemo, koracima koji se preduzimaju mi devalviramo na odgovarajući način tu samu rezoluciju, a ona treba da bude sredstvo u ostvarivanju i u prezentaciji, u ostvarivanju onoga što želimo. Mislim da se glavna ta bitka, odnosno ta diplomatska bitka za ono što bismo želeli, mora raditi sa onima koji su podnosioci toga. To je suvereno pravo svake zemlje - da li će ona podneti rezoluciju, da li će glasati, da li neće i tako dalje. Ali mislim da se diplomatska bitka ostvaruje u sali i za stolom", zaključila je Latinović.