Igre 
Dve diplomatske borbe pred Srbijom: Kakve posledice mogu da imaju rezolucija o Srebrenici o odluka o Kosovu u SE?
Komentari05/04/2024
-21:20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio o problemima sa kojima će se Srbija suočiti, rekao da će se na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija uskoro naći rezolucija o genocidu u Srebrenici. Vučić je potom na jučerašnjoj vanrednoj sednici vlade poručio svima da se više angažuju na spoljnopolitičkom planu, a najavio je svoje angažovanje u razgovorima sa liderima afričkih zemalja, kao i u razgovorima sa predstavnicima zemalja koje su važne i sa kojima je, kako je rekao, mnogo teže razgovarati o ovome nego o pitanju Kosova.
"Po podacima koje dobijamo iz Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 27. aprila očekuje se da se na dnevnom redu nađe rezolucija o genocidu u Srebrenici, kopredsedavajući te grupe prijateljstva su Nemačka i Ruanda. A članovi su još Lihtenštajn, Amerika, Velika Britanija, Francuska, Holandija, Irska, Slovenija, Novi Zeland, Čile, Albanija, Turska, Jordan, Pakistan i Malezija", rekao je Vučić.
Šta bi tačno bila sadržina ove rezolucije i dalje nije u potpunosti poznato, ali njeno usvajanje, kako su pisali mediji, želi da progura bošnjački deo misije BiH na čelu sa ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom. Kako su pisale "Večernje novosti", rezolucija, između ostalog, predviđa da 11. jul postane "Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici" i osuđuje "negiranje genocida".
Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je za RTS da bi izglasavanje rezolucije praktično, pored Ruande, srpski narod jedini bio definisan kao neki genocidni narod.
"I da posle svega što smo mi preživeli, i posle svih tortura, genocida, pritisaka koje smo imali kroz vekove, da deca uče o nama da smo mi genocidni narod", rekao je Ivica Dačić.
Pomenuta rezolucija nije jedini problem sa kojim bi Srbija mogla da se suoči, a angažovanje zvaničnog Beograda na spoljnopolitičkom planu moglo bi se očekivati i kada je reč o potencijalnom članstvu Kosova u Savetu Evrope.
Za 11 dana Parlamentarna skupština Saveta Evrope izjašnjavaće se o inicijativi o prijemu Prištine u tu organizaciju, a na vanrednoj sednici Vlade Srbije koja je održana u četvrtak zatraženo je da se formira poseban tim koji će se boriti za Srbiju povodom inicijative o prijemu Kosova u SE.
Povezane vesti
Dačić je rekao da je za tim formiran i da će se na čelu nalaziti on i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
"Najveći broj ljudi će biti iz Ministarstva spoljnih poslova, ali tu su i ljudi iz Narodne skupštine, iz kabineta predsednika Republike, iz drugih ministarstava, neki drugi ministri – Tanja Miščević koja je za evropske integracije, ministar Momirović koji ima dosta kontakata u vezi sa spoljnom trgovinom", naveo je Dačić.
"Srbija mora da reaguje"
Govoreći za Euronews Srbija o rezoluciji o Srebrenici, diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da Srbija ima i državni i nacionalni interes u vezi sa ovim pitanjem, te dodaje da je ovo pokušaj da se tema genocida vrati u političkom i geopolitičkom kontekstu.
"Suština je da se pitanje genocida proširi i na Republiku Srpsku, na njen status i na položaj srpskog naroda preko one teze da je to genocidna tvorevina. I to je problem zbog čega Srbija i sa svoje strane mora da reaguje i da deluje. Jer bi se takva jedna teza ukoliko bi se proširila, ja bih rekao na celinu Republike Srpske i srpskog naroda sigurno se ticala i državnih i nacionalnih interesa Srbije. Srbija ni sa čim nije učestvovala u tom građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i ne postoji nikakva odgovornost Srbije i srpskog naroda vezano za to. Sve osude, svi tretmani na pravosudnom planu su bili vezani za ličnosti, dakle, a ne za srpski narod. I to je problem u ovoj rezoluciji i to je pokušaj da se ponovo vrati imajući u vidu da je 2015. u Savetu bezbednosti to vetom Rusije sklonjeno", rekao je Milivojević.
Kako je dodao, suština je da se iznesu stavovi Srbije u vezi sa tim i principi na kojima bi trebalo bazirati glasanje kad do njega dođe.
"To je za Srbiju veoma važno u ovom trenutku i važno je i za položaj Republike Srpske. Mislim da će Republika Srpska delovati sa svoje strane u okviru svojih nadležnosti i svojih mogućnosti da se prosto to otkloni", dodao je on.
Govoreći o većini u Generalnoj skupštini UN i afričkim zemljama, tačnije o tome da li se može staviti znak jednakosti između one većine koja uslovno rečeno podržava Srbiju po pitanju Kosova i kad je u pitanju Bosna, odnosno da li je to ista grupa zemalja, diplomata u penziji i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić kaže za Euronews Srbija da je to približno ista grupa zemalja.
Povezane vesti
"To bi trebalo malo detaljnije pogledati. Verovatno da taj korpus islamskih zemalja bi se mogao redukovati. Tako da mislim da tu je taj minus koji plaši Srbiju i koja pokušava sad u 5 do 12 da ispravi ono što nije ispravila i što nije uradila poslednjih 12 godina", rekao je Đukić.
Na pitanje koliko je opasna ovakva rezolucija po međunarodno-pravni položaj Srbije, Đukić kaže da bi prvo trebalo videti šta će ona sadržati.
"Ono što mene interesuje jeste tekst te rezolucije, da vidimo kakav će on biti, a mislim da je srpska diplomatija mogla to da odradi mnogo, mnogo ranije. Mnogo ranije da to stavi pod svoju kontrolu, da upravlja tim procesima u međunarodnim odnosima, ne da ih ignoriše i da gura po tepih. Mi smo, apsolutno, to kad kažem mi, mislim na zvanični Beograd, je potpuno zapostavio dijalog sa ključnim zemljama u međunarodnim odnosima, upravo i po tom pitanju, po pitanju Srebrnice, te rezolucije itd. Zna se koje zemlje u svetu o tome odlučuju. Sa njima je morao da se vodi godinama istančan, vrlo delikatan razgovor, da se objašnjavaju stvari. Ovo sada u 5 do 12 mislim da je vrlo teško šta spašavati", rekao je Đukić.
Povezane vesti
"Dominira geopolitika, a ne ono što su vrednosti Saveta Evrope"
Još jedna diplomatska borba stoji pred Srbijom. Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasaće o prijemu Kosova 16. aprila. Finalna odluka očekuje se na sastanku Komiteta ministara 16. maja. Na pitanje kako će izgledati ta borba, Milivojević kaže da ono što imamo do sada pokazuje odlučnost evropskih zapadnih sila da se to pitanje izgura po svaku cenu.
"Ja mislim da će oni to izgurati na ovaj ili onaj način, ali dovodi u pitanje mnoge stvari. Dovodi u pitanje prvo i sam Savet Evrope, koji je već sad podeljen na tom pitanju, treba podsetiti da 12 država ne priznaje kosovsku nezavisnost, to je prva stvar. Ulazi se u jedan politički presedan, dominira geopolitika, a ne ono što su vrednosti Saveta Evrope i glavna pitanja, a to su ljudska prava, demokratija i vladavina prava. Dovodi se u pitanje ako hoćete i međunarodno pravo, jer svaki kandidat za Savet Evrope, za tu organizaciju, treba da bude država", rekao je Milivojević.
S druge strane, Đukić kaže da ne možemo tačno reći ko će sve glasati u PSSE i da možemo samo da pretpostavljamo da Kosovo ima većinu.
Komentari (0)