Beogradski izbori i (ne)jedinstvo opozicije: Vuletić i Radomirović o izborima u emisiji "Direktno"

Nakon što je novo glasanje raspisano za 2. jun, najveće opozicione koalicije u Beogradu ne isključuju mogućnost bojkota izbora. Naime, izbori se ponavljaju, jer 17. decembra niko nije osvojio dovoljno glasova da formira vlast. SNS je demantovala optužbe opozicije o izbornim nepravilnostima, a dijalog o unapređenju izbornih uslova još jednom je propao. 

Naime, vlast i opozicija seli su ponovo za isti sto kako bi pregovarali o uslovima za glasanje. Opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" i "Nada", iznele su tri ključna zahteva za, kako smatraju, fer izbore. Od vlasti traže formiranje nezavisne komisije koja bi izvršila reviziju biračkog spiska pre održavanja novih izbora, da medijski javni servis bude dostupan svima  i da beogradski izbori budu održani istog dana kada i lokalni. 

Međutim, ova tri zahteva vlast je videla kao ultimatum, dok ih druga strana opisuje kao minimum minimuma. 

Sagovornici emisije "Direktno sa Minjom Miletić" smatraju da politička bitka za Beograd može lako da postane bitka za državu. Navode i da zapravo nikada nije bilo ni jasnog i jedinstvenog stava opozicije. 

I dok se uveliko priča o predstojećim izborima u narednih desetak dana trebalo bi da budu poznate i jasne konture nove Vlade Srbije. Što se izazova nove vlade tiče sagovornici su saglasni oko toga šta bi oni trebalo da budu - očuvanje političke nezavisnosti, kao i očuvanje ekonomskog rasta. Očekuju nova imena u ministarskim foteljama, rotacije. Za novog mandatara kažu da je važno da ima određeni autoritet među svojim ministrima.

Kakvi su zahtevi i da li su relani?

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da postoje zakonski rokovi koji, kada je održavanje izbora, mora da se poštuju i da toga mora da budu svesne obe starne.

"Ne možete se igrati sa tim političkim odlukama i da pomerate nešto što zakon već predviđa", kaže Vuletić.

Sa druge strane urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović kaže da nije iznenađen činjenicom da dijalog između vlasti i opozicije nije urodio plodom, jer kako objašnjava to nije prvi put.

"Najbolje je da dođe do dijaloga, ali ne vidim rezultat takvog susreta. U svakom slučaju to je dobro ako sagledamo situaciju koju smo imali posle izbora. Imali smo proteste, odnosno napad na Skupštinu Beograd, onda one tužbe koje nikada nisu dokazane. Dobro je što su vlast i opozicija seli da razgovaraju. Međutim, meni je neverovatno da političari sednu da razgovaraju o tome kako će novinari da izveštavaju", kaže on.

euronews direktno

Što se tiče zahteva koji se odnosi na bričaki spisak, kaže da je to jedno složeno pitanje koje nije baš precizno definisano.

"Zahtev oko provere briačkog spsika je takođe upitan. Ako imate kontrolu biračkog spiska, a opozicija tvrdi da postoji migracija birača vladajućih stranaka, ako se onda kontroliše birački spisak, pa će i migracija biti eliminisana kao opcija. Onda ne vidim zašto je opozicija odustala od daljih razgovora i predloga vlasti", kaže on.

Na pitanje zbog čega inisiranje od strane opozicje da se održe novi izbori, a da nakon toga stižu poruke svoim biračima da ne izađu na njih, Radomirović kaže da ne razume namere onih koji tako nešto poručuju.

"Pa to je zaista čudno od strane ovog dela opozicije, levo-liberalnog i centralno-desnog koji predstavlja Novi DSS i POKS. Bilo bi pre logično zapravo da opozicija izađe sa tim da vlast nije uspela da napravi većinu u Beogradu i da su građani rekli svoje, i da ide sa tom vrstom kampanje, da oni nude neku alternativu. Dobil su šta su hteli, da izbori ne budu 28. aprila, već 2. juna, ušli su u priču i sa Evropskim parlamentom", kaže on.

Održavanju ovih izbora prethodili su oni u decembru  a na njihovu neregularnost ukazala je i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). U svom izveštaju oni su naveli da uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U izveštaju je navedeno i da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.

"Ovo što je vlast sada uradila kao neki ustupak opoziciji, da se otvori birački spisak za neku novu komisiju, da se razgovara o izveštavanju javnih servisa, što jeste jedna od preporuka OEBS-a. Sada, verujem, opozicija očekuje da će pretnjom bojkota dobiti još neki ustupak od vlasti. Mada ne vidim da će imati podršku u Brislu i Strazburu kako su imali do sada, jer idu izbori za Evropski parlament", dodaje Radomirović.

Da li je opozicija jedinstvena?

Vuletić navodi da mu je zbog svega toga jako teško da, kako kaže, razume određene poteze opozicije. 

"Ponekad imam utisak da su ti potezi sračunati tako da pomognu Srpskoj naprednoj stranci Aleksandru Vučiću. Zaista taj utisak sam imao i kada je bilo zahteva za raspisivanje izbora. Nisam video da bi to ikome više odgovaralo nego upravo Srpskoj naprednoj stranci. Nakon toga bilo je još nekoliko zahteva, ali je bilo teško shvatiti šta tačno traže. Vi imate tu jednu vrlo heterogenu grupaciju, nemate zapravo, ili ja bar ne prepoznam koja je ta ličnost koja govori u ime te grupacije", kaže on.

euronews direktno

Kako objašnjava, na takvo razmišljanje ga navode brojne poruke, koje se ne poklapaju, iz redova opozcije.

"Vi čujete da je neko negde rekao, rekao je jedan ovde, neko drugi negde na nekoj mreži. Dakle, to je jedan problem. Nekada zaista imam utisak da i dalje važi ono razmišljanje, mi zapravo ne možemo da pobedimo vlast, ona će se sama urušiti onoga trenutka kada se sudari, pa ćemo onda mi da dođemo tu. Malo toga što je do sada urađeno meni deluje na nekako promišljeno opoziciono delovanje", kaže on.

Radomirović kaže i da njihovo neprestano ukazivanje na to da određen broj ljudi iz jedne opštine odlazi da glasa u drugu otvara takođe određena pitanja.

"Evo sad ja ili vi se preselite u neku drugu opštinu u Beogradu, kupimo stan tamo, preselimo se i ne možemo da glasamo šest meseci ili godinu dana. Pominjala se čak i druga stvar, pominjao se taj aktivni bojkot, odnosno sprečavanje glasanja na biračkim mestima. Mi smo imali kroz istoriju nekoliko bojkota, poslednji je bio 2020. godine, ali nijedan od tih bojkota nije doneo boljitak opoziciji. Godine 1997. je isto deo opozicije bojkotovao izbore i danas ti neki lideri opozicije iz tog vremena kažu da to ništa nije promenilo. I ovaj 2020. takođe ne vidim da se bilo šta promenilo", kaže on.

I Vuletić je mišljenja da bojkot ne bi doneo mnogo opozicji.

"Ne bi dobila ništa, ne bi učestvovala u gradskoj Skupštini. Kada to rade, privuku ogroman broj svojih pristalica, a posebno građana Beograda koji bi na ulici izrazili svoj protest. Videli smo kako je taj pokušaj izgledao i kako je neslavno propao odmah nakon decembarskih izbora. Kada izlazite sa ultimatumom, možete da izlazite kada iza vas stoje argumenti ili kada iza vas stoje mase nezadovoljnih ljudi", objašnajva.

Kakvi su izazovi nove vlade?

Što se tiče nove vlade, Vuletić kaže da će pred njom biti brojni, ne tako novi izvazovi.

"Ova vlada stoji pred izazovom koji je sama nametnula, ako mogu reći, sama vlast. Dakle, setimo se svega onoga o čemu je bilo reči sa tom agendom Srbija 2027. vezano je za EXPO, ali mnogo šire. Ostali su ozbiljni ciljevi koje je zaista nije lako ostvariti. I to je već samo po sebi izazov", kaže on.

Kako navodi, to nisu jedini izazovi sa kojima će novi ministiri morati da se suoče.

"Izazov je da očuvate politiku nezavisnost i biće neophodno da na čelu vlade stoji neko ko ima autoritet među ministrima, samoj stranci. Mislim da je i to prethodna premijerka uspela da dosegne, ali za nju je nekako važilo da je više prozapadno orijentisana, nekako je tako to postavljeno".  

euronews direktno

Radovanvović kaže da za aktuelnog premijera više važi da je nacionalno orijentisan, pa možda i to neka vrsta poruke. 

"Biće promene, bar nekoliko novih imena, odnosno možda i nekih rotiranja u odnosu na sadašnju vladu. Ali ovo što je profesor pomenuo jeste, dakle, to je glavni zadatak buduće vlade da održi ekonomski rast i da ga, ako je moguće, poveća, a da u isto vreme se izbori sa tim pritiscima koji dolaze", rekao je on.