Kosovo pred vratima Saveta Evrope: Dok se najavljuju rasprave u toj organizaciji Srbi s KiM kažu: "Odluka skandalozna"

Odluka Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da Kosovo dobije zeleno svetlo za punopravno članstvo za zvaničnike iz Srbije predstavlja presedan i kršenje statuta te organizacije, dok kosovski političari i albanska javnost tvrde da Kosovo ispunjava sve uslove za članstvo. Sada će sve oči biti uprte u nekoliko ključnih datuma, a o Kosovu će raspravljati Parlamentarna skupštine SE i Komitet ministara. Predstavnica Srbije u toj organizaciji napominje da Priština može da ostvari dvotrećinsku većinu koja joj je neophodna bez obzira na uslove koji ostaju neispunjeni.

Ambasadorka i stalna predstavnica Srbije u Savetu Evrope Suzana Grubješić je rekla za Euronews Srbija ranije danas da zasedanje Parlamentarne skupštine te organizacije počinje 15. aprila i da će trajati do 19. aprila. Navela je da je promenjen dnevni red. Inicijalno je u nacrtu stajalo da će se o izveštaju Dore Bakojani i još dva izvestioca iz pravnog komiteta koji se tiče Kosova raspravljati 18. aprila, ali je sada to pomereno za 16. april.

"Očigledno postoji strah da ne bi bilo dovoljno pozitivnih poslanika u sali 18. aprila jer oni već tada odlaze i napuštaju Strazbur. Dakle 16. aprila će biti predstavljanje izveštaja i rasprava i glasanje o tome", navela je Grubješić za Euronews Srbija.  

Ističe da je to saopštila da bi se videlo da se i o tim detaljima vodi račina i da se ništa ne prepušta slučaju.

"Kvorum za odlučivanje u Parlamentarnoj skupštini je trećina prisutnih poslanika. Pa od te trećine prisutnih se traži dvotrećinska većina, što je lako izvodljivo. Ne sumnjam da bi moglo da bude lako izvodljivo i po kosovskom pitanju, odnosno po pitanju daljeg prosleđivanja mišljenja Parlamentarne skupštine Komitetu ministara koji jedini može da odluči o prijemu Kosova u Savet Evrope", rekla je Suzana Grubješić.

Napuštanje Saveta Evropa za Srbiju "samo jedna od opcija"

Dodaje da je sastanak Komiteta ministara zakazan za 16. i 17. maj i da je već izašao preliminarni dnevni red.  Na pitanje kako se srpska delegacija priprema, ona je rekla da se spremaju amandmani, ali da nije problem u primemama i u spremnosti da se brane stavovi i državna politika "argumentima kojih ima koliko hoćete". 

"Problem je u tome što već nekoliko godina postoji većina u Savetu Evrope koja može da izglasa prijem Kosova u ovu organizaciju bez obzira na to što čak i postavljeni uslovi ostaju neispunjeni i bez obzira na to što 12 članica Saveta Evropa ne misli da je Kosovo država i da ima taj subjektivitet. I drugo, ne misle da Kosovo treba da postane članica ove organizacije. Za odlučivanje u Komitetu ministara potrebna je dvotrećinska većina koju kosovske vlasti imaju", navela je Grubješić.

Dodaje da je bilo reakcije na najavu Srbije da bi mogla da napusti Savet Evrope, ali ističe da je to samo jedna od opcija. 

"I tako to treba shvatiti i ne treba komentarisati pre nego što se stvari budu odvijale prema ovim datumima koje sam rekla", napomenula je.

Od uslova do postpristpunih obaveza

Srbi na Kosovu nisu zadovoljni zbog razvoja situaicje u Savetu Evrope, a naročito zbog toga što je vraćanje 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani, urađeno tek osam godina posle odluke najviše sudske instance, bilo dovoljno za Doru Bakojani da predstavi pozitivan izveštaj o Kosovu.

Ostaju još dva uslova, a to su formiranje Zajednice srpskih opština i preispitivanje eksproprijacije srpske zemlje na severu Kosova. Njih je Bakojani postavila samo dve nedelje ranije, a sada oni postaju, kako ona kaže, a kosovski zvaničnici su sagalasni, postpristupna obaveza. 

Odluku Komiteta potpredsednik Srpske liste Dragiša Milović smatra skandaloznom. Ističe da obećanje da će Kosovo naknadno ispuniti obaveze "govori samo po sebi". 

"Time se narušavaju osnovni principi na kojima počiva Savet Evrope i krši se međunarodno pravo. Dvostruki standardi vidimo da su na delu, jedni važe za Albance, drugi važe za Srbe, jednom rečju smatramo da je ovo dodatni pritisak, pored svih stvari koje se deševaju na terenu, nad državom Srbijom, na rukovodstvo koje vodi državu Srbiju, a samim tim i na nas koji živimo ovde na KiM, jer čini se da ovakva odluka ništa dobro nama neće doneti, bez obzira na odluke izvestiteljke Bakojani da ćemo moći da se žalimo sudu u Strazburu ili ne znam o čemu je već bilo reči", naveo je Milović za Euronews Srbija. 

Euronews Srbija

S druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti govori o dobrim vestima za Kosovo i navodi da je u ovoj "geopolitičkoj i istorijskoj epohi, Ruska Federacija izašla iz Saveta Evrope, a Republika Kosovo u njega ulazi". 

Ipak pojedini predstavnici opoziciej u Prištini ne misle tako. Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj navodi da će Kosova da ima stalne pritiske povodom drugih tema. 

"Odmah posle ove odluke, tražiće se od Kurtija da se vrati francusko-nemačko planu, kao i drugim uslovima za Savet Evrope, jer ovo nije dovoljno za članstvo", rekao je. 

"Priča o statusu nakon svatanja da standardi ne mogu da se ispoštuju"

Objašnjenje da je najnovija odluka iz Pariza dobra za Srbe, jer će imati pristup Međunarodnom sudu za ljudska prava, Srbima ne vraća poverenje u međunarodnu zajednicu. 

Direktor NVO "Komunikacija za razvoj društva" (CSD) iz Gračanice Ivan Nikolć podseća na period od pre dvadesetak godina kada je bilo "prvo standardi pa status". Kaže da se to nekako zboravilo "kada su shvatili da nikakav standard ne može da se ispoštuje, pa se onda pričalo o statusu". 

"Apsolutno tako će da bude i sada. Ponavljam, mi smo već dugo navikli na takve stvari, na potpune nelogičnosti. Jedino što i mene kao nekoga iz srpske zajednice i članove moje zajednice ozbiljno boli, jeste, moram da tako grubo zvučim, licemeran stav međunarodne zajednice", rekao je Nikolić za Euronews Srbija.  

"Diplomatski upseh Prištine, posle serije neuspeha"

Gosti Euronews Centra Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose i Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, ocenili su da je u pitanju diplomatski uspeh Prištine posle serije diplomatskih neuspeha. Latinović kaže da bi ulazak Kosova u Savet Evrope na neki način predstavljalo ohrabrenje za Prištinu i povećanje broja onih koji podržavaju njihovu nezavisnost. 

"To bi bio veliko priznanje za samo Kosovo, jer bi praktično to bila prva evropska politička organizacija u kojoj bi Kosovo postalo član. To bi za sve one koje podržavaju nezavisnost Kosova i njegov put ka članstvu u međunarodnim organizacijama predstavio mali dobitak s obzirom na neuspehe koji su bili vezani za predloge, zahteve za članstvo Kosova u UNESCO i Interpol", rekla je Latinović. 

Slično mišljenje ima i Zečević, iako smatra da Savet Evrope ima simbolično značenje u odnosu na Evropsku uniju.

"To je jedan uspeh za njih, afirmacija njihove nezavisnosti i uspeh Zapadnog bloka koji, u stvari, gura celu tu ideju da je Kosovo nezavisna država i da treba da se afirmiše i da uđe u međunarodne organizacije. Prema tome, to je za njih jedan diplomatski uspeh. Do sada su imali samo neuspehe, gospođa Latinović je govorila o tome. Oni su pokušavali da uđu u razne međunarodne organizacije, i u tome nisu uspeli. Ovde je reč o jednoj značajnoj evropskoj organizaciji, mada ona više ima jedan simboličan značaj. Sve je to prenešeno na Evropsku uniju. Evropska unija je danas i glavni faktor evropskih integracija na našem kontinentu, ali ima jedno simbolično značenje i Kosovo pokušava kroz to da pokaže, evo, mi počinjemo polako da ulazimo u međunarodne organizacije, priznaje se naša nezavisnost", rekao je Zečević. 

Euronews Centar

On dodaje da je u pitanju interesantan presedan, jer je Savet Evrope nastao kao britanska vizije Evrope gde nema ustupanja državnog suvereniteta, nego je sve bazirano na ravnopravnosti. Kako kaže, cilj je bio poštovanje pravne države, ljudskih prava, demokratije.... 

"Ovde imate jedno Kosovo koje je dobilo tri uslova da uđe u Savet Evrope. Prvi uslov je da vrati zemljište manastiru Visoki Dečani, drugi uslov je da osnuje Zajednicu srpskih opština i treći uslov je da vrati Srbima uzurpirano zemljište. I sad pazite, ova dva uslova nije ispunila. A ovaj prvi uslov, to je vrlo interesantno po meni, radi se o tome da osam godina pravni sistem Kosova nije prepoznao odluku Ustavnog suda. Znači oni uopšte nisu sprovodili odluku Ustavnog suda. Pa je onda Aljbin Kurti rekao- morate da vratite. Znači to je negacija pravne države, politički faktor je rekao morate da vratite, a pravna država bi trebala da funkcioniše sama po sebi", rekao je Začević. 

Euronews Centar

Latinović je ocenila da aspiracije Kosova vezane za Savet Evrope nisu novost i da je odluka doneta ranije. Prema njenim rečima, to se nije desilo 2022. godine, ali sada je došlo vreme da Kosovo prodre u neku međunarodnu organizaciju u Evropi.

"Izbor je pao na Savet Evrope s obzirom da u Savetu Evrope se odlučuje većinski, odnosno dvotrećinski i vi nemate konsenzus što je bio slučaj u Organizaciji za Evropsku bezbednost i saradnju, da se odluke donose konsenzusom, onda bi taj konsenzus bio minus nekoliko članica. Ne bi bila samo Srbija, sigurno bi bila i Rusija i Belorusija i mnoge druge zemlje protiv. Znači, procenilo se da od svih organizacija u Evropi, Savet Evrope je, tako da kažemo, najlakše ostvariti taj cilj, s obzirom da je Savet Evrope jedna prestižna organizacija, to ne smemo da zaboravimo, bez obzira na to što je EU onaj strateški cilj kojim svi težimo, ali se u Evropsku uniju ulazi preko Saveta Evrope odnosno preko Beča i Strazbura. A kad uđete u Savet Evrope, to vam je karta da ste vi demokratsko društvo", objasnila je Latinović.