Igre 
Srpsko-ukrajinski "bonton": Treći susret Vučića i Zelenskog od početka rata, "najotvoreniji" razgovor, bez mnogo detalja
Komentari01/03/2024
-21:08
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Tirani sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Ovo nije prvi susret dvojice predsednika, ali je, čini se, prvi konkretniji razgovor od početka rata u Ukrajini koji traje već dve godine. Taj razgovor je, prema Vučićevim rečima, bio najotvoreniji do sada, dok se Zelenski zahvalio Srbiji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ipak, detalji ponovo nisu poznati javnosti, a neke od tema zasigurno ne dozvoljavaju da razgovor proteče u potpunosti glatko.
Razgovaralo se, kako je rekao Vučić, o svim važnim temama - o teritorijalnom integritetu obe zemlje, poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija, inicijativana za mir i kako do mira da se dođe. Istakao je i da želi ljudima u Srbiji da kaže da ne razume kada izražavaju neke stavove protiv Ukrajine.
"Razumem ja naše odnose i prema Rusiji. Sve ja razumem odlično. Ne razumem negativan odnos prema Ukrajini, jer Ukrajina nikada ništa protiv Srbije nije uradila. I to želim da kažem svim ljudima. Ukrajina nije priznala ni nezavisno Kosovo, to su naša slovenska braća, kao što su nam slovenska braća i Rusi. I trudimo se da imamo dobre odnose", naveo je predsednik.
Srbija je, podsetimo, jedna od retkih zemalja Evrope koja i dalje nije uvela nikakve restriktivne mere prema Rusiji. Na zahtev Srbije, ni u zaključnoj deklaraciji Samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa, održanog u Tirani, ne pominju se sankcije Rusiji, niti "maligni uticaj" te zemlje.
Ovo, barem prema zvaničnim izjavama dvojice predsednika, kao da i nije bila tema, a kako je više puta ranije isticano, dve strane "razumeju jedna drugu". I ovog puta, čini se, Zelenski je pokazao svoju "tviter diplomatiju", pa tako osim kratke objave na toj društvenoj mreži (sada pod nazivom Iks) nismo dobili nikakve detalje susreta.
"Zahvalio sam Srbiji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i humanitarnoj i finansijskoj pomoći i dobrodošlicu Ukrajincima koji su pobegli od rata. Obavestio sam predsednika Vučića o trenutnoj situaciji na frontu. Razgovarali smo i o bezbednosnim i političkim izazovima u istočnoj Evropi", napisao je Zelenski na Iksu.
Dve godine, tri susreta
Vučić i Zelenski su se, inače, od početka rata, pre ovog susreta u Tirani, susreli dva puta. Prvi put to je zapravo bilo "usputno" rukovanje na Samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji u junu prošle godine.
Povezane vesti
Drugi put, razgovor je bio nešto konkretniji i do njega je ponovo došlo na nekom samitu, ovog puta u Atini u avgustu. Poruke su bile vrlo slične današnjim.
Razgovor sa Zelenskim Vučić je tada opisao kao "otvoren, prijateljski i konstruktivan", izrazio je nadu da će odnosi dve zemlje nastaviti da se razvijaju i naglasio da je Srbija "naravno podržala Ukrajinu na evropskom putu".
AP Photo/Vadim Ghirda
Upitan nedavno kako vidi poziciju Srbije prema ratu u Ukrajini ambasador Ukrajine u Srbiji Vladimir Tolkač je rekao da Srbija ima svoju tradicionalnu poziciju u svetu i da pokušava da balansira, ne samo u poslednje dve godine, odnosno da poslednjih 100 godina balansira između zapadnog i istočnog dela sveta. Ističe da Ukrajina danas veoma ceni Srbiju što je podržava u multilateralnom formatu.
"Srbija je glasala protiv rata i protiv ruske agresije počev od 2022. I ja, ponavljam, veoma cenimo to. Da, voleli bismo da vidimo Srbiju kao državu koja pokušava da se integriše u Evropu, kao naše saveznike, kao i sve druge zemlje Evropske unije i regiona. I mi bismo to veoma cenili, zbog Srbije", rekao je Tolkač.
Na konstataciju novinara Tanjuga da su Vučić i Zelenski najmanje dva puta razgovorali, da je supruga predsednika Tamara Vučić posetila Kijev, kao i da je Zelenski posle susreta u Atini rekao da je sa predsednikom Vučićem imao dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica, Tolkač kaže da Kijev te poruke prima sa zadovoljstvom i verom da smo na dobrom putu, kao i da je zajednički put dve zemlje da bude u Evropi.
Instagram/buducnostsrbijeav
"Bilo bi mi da drago da se dijalog između naših predsednika nastavi, pre svega zato što se oni bolje međusobno razumeju nego što je to slučaj sa našim diplomatama i našim ambasadorima. Tako da, možete biti sigurni, da ćemo mi uraditi sve najbolje kako bi se ovaj dijalog nastavio i mi se nadamo obnovi vaše ambasade u Ukrajini, nadamo se unapređenju naše ekonomske saradnje, jer naše nacije su veoma bliske jedna drugoj, mi smo slovenske zemlje i treba da budemo zajedno", rekao je Tolkač.
I pitanje Kosova nezaobilazno
Kako je rekao Vučić posle susreta u Atini, Zelenskom je objasnio situaciju oko Kosova i Metohije.
Povezane vesti
"Mislim, a kad kažem mislim, to je više od mišljenja, da Ukrajina neće promeniti odnos prema Srbiji i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta. Ukrajina nikad ništa nije učinila loše protiv Srbije, niti mi protiv Ukrajine", rekao je Vučić prošle godine.
Ovo je bilo veoma važno u tom trenutku s obzirom na to da su susretu u Atini prethodila najmanje dva poteza koji su neki protumačili kao prve, doduše ubijene signale da na spoljnopolitičkom kursu Ukrajine možda dolazi do promene - prvo, uzdržan stav prilikom glasanja o prijemu Kosova u Savetu Evrope, a potom i potpis ukrajinskih zvaničnika na pismo u kojem zapadni političari zahtevaju oštriju politiku prema Srbiji. Takođe, sve bliži odnosi sa Prištinom doveli su i do toga da se u Kijevu čuju i pozivi da Ukrajina posle 15 godina promeni stav i prizna nezavisnost Kosova.
Ukrajinski poslanik i predsednik Odbora za spoljne poslove u parlamentu Oleksandr Merežko jedan je od potpisnika pomenutog pisma. U intervjuu kosovskoj televiziji K7 Merežko je prošle godine nagovestio da u Ukrajini ima zagovornika promene politike prema priznanju Kosova. On je čak izjavio i da se "u Kijevu razgovara o priznanju ili barem o otvaranju kancelarije za vezu u Prištini kao odgovor na podršku Kosova Ukrajini".
Povezane vesti
Iako se i sam kasnije ogradio, rekavši da je izneo lični stav, te da odluku o priznanju Kosova donosi predsednik Ukrajine, a ne parlament, sumnje u pomaljanje drugačijih smerova u odnosu prema Srbiji su podgrejane. Ipak da će se promena zaista i desiti male su šanse, smatraju analitičari.
Tanjug/AP/Armando Babani
Kako je tom pirlikom za Euronews Srbija rekao bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, Ukrajina neće radikalno promeniti stav o Kosovu sve dok ne reši ukrajinsko pitanje. To što, kako kaže, Kijev pravi neke korake i omekšava svoju poziciju, logična je posledica dve stvari.
"Prvo, činjenice da se ona nalazi u ratu sa Rusijom i podrška Zapada koju ona uživa i u tom smislu ona mora da bude lojalna svojim saveznicima i drugo, odnosa Srbije prema Rusiji u svim praktičnim koracima i praktičnim politikama. Naravno, u početku je glasajući za rezoluciju u Generalnoj skupštini UN Srbija osudila agresiju Rusije na Ukrajine, ali to očigledno nije dovoljno da se ne vrši određena erozija ukrajinskog stava prema Kosovu", rekao je Đukić.
Kako je dodato, Ukrajina se "ne bi kockala sa tim".
"Misim da je isuviše pretpela i isuviše trpi zbog narušavanja svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i da ona tu svoju poziciju vrlo lako može da objasni svojim saveznicima. I ne mislim da je priznavanje Kosova od strane Ukrajine ključno pitanje ni za rešenje kosovskog pitanja, niti Ukrajini donosi neku prednost, neku radikalno novu poziciju. Tako da mislim da to nije izgledno", poručio je Đukić ranije za Euronews Srbija.
I ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ponovio je nedavno da će ta zemlja ostati dosledna u stavu da ne priznaje Kosovo.
On je u intervjuu Tanjugu rekao da je Ukrajina taj stav zadržala od početka ove krize i podsetio da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pokušalo da reši taj konflikt 1999. godine, da su posetili Beograd u ključnom trenutku i pokušali da nađu kompromis da se prestane sa bombardovanjem Srbije.
"Naši vojnici, ukrajinski bataljon je učestvovao u misiji na Kosovu i branio je slovenski region, Štrpce, Gnjilane tokom više od 10 godina. To stvarno nije bilo lako vreme. I želeo bih da vam dam neke informacije, molim vas uporedite ovo, ruske trupe su preseljenje iz Bosne i Hercegovine na Kosovo. Nakon par godina vratili su se u Rusiju, mi smo bili tu od 1999. do početka ruske agresije na našu državu, i nažalost morali smo da završimo sa našom misijom na Kosovu na jesen 2022. godine", rekao je Tolkač.
On je istakao i da se Ukrajina trudi da bude stabilna, ali i da je ponekad narodu u Ukrajini veoma teško da se objasni zašto Srbija pokušava da balansira između Rusije i Evropske unije.
"I kosovski režim u potpunosti podržava Ukrajinsku nezavisnost. Ponekad je našim političarima veoma teško da to objasne našem narodu. Ali ja mogu da kažem da su naša vlada i naš predsednik stabilni u stavu da mi nećemo priznati Kosovo", zaključio je Tolkač.
Komentari (0)