Postoji li većina za formiranje beogradske vlasti? Pavićević: Opozicija protestima pokazuje slabost, rešenje je dijalog

Snimak rasprave u pokretu "Mi - glas iz naroda" koji ovih dana kruži društvenim mrežama, aktuelizovao je pitanje formiranja gradske vlasti u Beogradu. 

Naime, na ovom snimku se vidi kako dolazi do rasprave između nosioca izborne liste "Mi - glas iz naroda" za Beograd Aleksandra Jerkovića i drugih čelnika pokreta, iz koje se zaključuje da ta lista navodno nije ni planirala da preda listu odborničkih kandidata za beogradske izbore. Na to mu je odgovorio Aleksandar Pavić, jedan od osnivača pokreta "Mi - glas iz naroda" u tekstu koji je objavljen na  sajtu ovog pokreta u kome kaže da je celu scenu u stvari izrežirao sam Aleksandar Jerković i da je on zapravo i želeo da napravi incident u staroj zgradi Narodne skupštine. 

Potom je na zvaničnom Instagram nalogu Branimira Nestorovića objavljen video koji je nastao u izbornoj večeri na kome se, iako ne sasvim jasno, čuje (snmak je potkrepljen titlovima) da zapravo Aleksandar Jerković novinaru Dejanu Petru Zlatanoviću sa portala Srbin.info kaže kako će uzeti novac. Ne zna se na šta se tačno ova izjava odnosi,  ali se pretpostavlja da je reč o novcu za pristupnaje vladajućoj većini. 

Na istom Instagram nalogu potom je objavljen još jedan video, takođe nastao u izbornoj noći, na kome Aleksandar Jerković kaže kako on misli da njegova koalicija, ne treba da ulazi ni u jedan savez. 

Na sve to Jerković za sada stavlja tačku i kaže da je "sve montirano i da će podneti krivične prijave protiv onoga koji je napravio ovaj video snimak". 

Formiranje nove gradske vlasti 

Tim povodom, gost Euronews-a bio je ugledni politikolog, profesor Vladimir Pavićević, odgovarajući na pitanje da li je izvesnije da će se ići na nove izbore u Beogradu ili će neko ipak uspeti da obezbedi većinu? 

"Prva stvar se tiče, zapravo, parlamentarnih izbora. Vidimo da je za utorak zakazana konstitutivna sednica novog skupštinskog saziva. To znači da su parlamentarni izbori rešena stvar, da oko tih izbora nema nikakvih dilema, da će biti izabrana vlada, koja će najverovatnije trajati puni mandat četiri godine i to će biti prilika da se uradi mnogo stvari za četiri godine. Budući smo u prethodnim periodima imali situaciju da su vlade trajale manje od punog mandata, godinu i po ili dve, to je svakako bila nezgodna stvar. Sada, kada vlada ima puni mandat, to je, dobra situacija za svakoga ko se bude našao na pozicijama upravljanja u pojedinim resorima".

Većina već postoji?

Pavićević se potom fokusirao na formiranje nove gradske vlasti u Beogradu.

"Snimak Jerkovića je svakako zanimljiv, ali meni zapravo već neko vreme izgleda da većina za formiranje nove gradske vlasti, gradske uprave u Beogradu, postoji. I samo je pitanje da li će ta većina da bude minimalna, 56, 57 odbornika, ili će možda biti i veći broj odbornika koji će da podrže tu novu gradsku upravu. Dakle, prema ovome što ja vidim, većina postoji, samo je dilema kolika je ta većina. Odnosno, da li je veći broj odbornika iznad potrebnog minimuma od 56, ili je to baš tu negde na ivici. To je onda samo po sebi malo nezgodna stvar za svaku upravu, budući da onda od jednog odbornika, jednog glasa, dva, zavise mnoge stvari. Zato se uvek pokušava da, kada neko formira neku vlast, ta većina bude makar malo veća od onoga što je minimum. Ja mislim da nam sada sledi zapravo borba oko toga da ta većina bude nešto ubedljivija od onoga što je minimalno. Sve oči su bile uprte u pokret  Branimira Nestorovića, međutim on uporno ponavlja da oni nastupaju samostalno. Sada su se pojavile priče o preletačima iz tog pokreta, poput Jerkovića, a pitanje je koji bi još odbornici mogli da promene stranu",

Profesor Pavićević smatra da nije iznenađenje što mnogi pokret "Mi -glas iz naroda" smatraju bližim vladajućoj koaliciji nego opoziciji.

"Nema dileme da su SNS i SPS,  imaju već tih 54 odbornika i da tu nedostaje još 2 ili 3 odbornika, tako da te dve stranke već planiraju jedan savez, koji će po automatizmu da znači i nastavak saradnje na republičkom nivou. Kada je reč o pokretu "Mi", uoči izbora koji su održani 17. decembra, da smo pitali građane Beograda ili građane bilo kog rada u Srbiji, šta oni misle, kome je bliži ovaj pokret - da li tadašnjoj vlasti ili tadašnjoj opoziciji, mislim da ne bi bilo dileme. Svima je bilo jasno da je taj pokret po stavovima, po komunikaciji, po mnogim ovakvim kriterijumima bio bliži onim strankama koje su bile na vlasti, a u prilog tome svedoče i izjave nosilaca tog pokreta na ovim izborima, kao na primer doktora Nestorovića, odmah posle izbora. Njegova prva izjava bila je da mu ne pada na pamet da pravi bilo kakvu saradnju sa opozicijom. U međuvremenu bilo je tu nekih malih promena, nastalih verovatno i zbog dobrog izbornog rezultata, jer oni sada možda mogu na nekim novim izborima da dobiju još više glasova, pa sigurno tu ima raznih vrsta kalkulacija. Vidim da u tom pokretu postoje razlike, te razlike su legitimne, budući da je pokret formiran neposredno uoči izbora, nije to bila nekakva kompaktna celina pa da vi kažete, joj, imaju sad 15 godina zajedničkog rada, imaju svi jednak stav, Ponekad su tu bile očigledne razlike, ali je bilo jasno da malo više naginju ka strankama na vlasti, tako da, na primer, ja mislim za veliki broj ljudi u Srbiji, uopšte ne bi ni bilo iznenađenje da poneko od tih ljudi ili većina u pokretu mi kaže, dobro, ajde mi sada ipak više naginjamo ka strankama koje su na vlasti. Naravno, može da bude procena i da se ne podrži niko, nego da se ide na nove beogradske izbore, što je, prema mom viđenju, drugi mogući scenario. Dakle, prvi je da će se napraviti većina, da će se formirati vlast, a drugi scenario je, manje verovatan, ali isto realan, da se ide na ponovljene izbore". 

Opozicija najavljuje proteste, ali oni samo mogu da otkriju njihovu slabost

Ukoliko se formira većina u beogradskom parlamentu zahvaljujući preletačima, opozicija je najavila proteste, ali profesor Pavićević veruje da oni neće biti dovoljno masovni da bi bilo šta promenili.

Euronews/Slaven Dimitrić

"Da biste vi mogli da upotrebite proteste kao način političke borbe, nužno je da se obezbedi masovnost protesta, kako bi se poslala poruka - evo, vidite da građani zapravo podržavaju ovo što mi radimo. Kada vi organizujete proteste, a nema masovnosti, to onda znači da postoje neki razlozi zbog kojih građani u tim protestima ne vide pravi način borbe za neki cilj. Ja mislim da je to sada situacija. Meni deluje da svaki naredni protest koji se organizuje, a u slučaju da nema obezbeđenu masovnost, zapravo otkriva slabosti onoga ko organizuje te proteste. Ključno pitanje je sada zašto je došlo do toga? Zašto nema te masovnosti? Moj predlog je da umesto protesta koji su se sa aspekta opozicije pokazali neefikasni, i pokazuju zapravo njihove slabosti, da opozicija inicira ono što bi, po mom mišljenju, bilo najmudrije u ovom trenutku. I sa stanovišta opozicije, i sa stanovišta interesa ogromnog broja građana. A to je suštinski dijalog sa strankama koje su na drugoj strani oko toga kako da se prevazilazi ovo stanje koje sada imamo. Da vas podsetim, u momentima najveće polarizacije u Srbiji, a to su bile 90-te koje su neuporedive sa ovim što sada imamo. Ali i tada, u momentima najveće polarizacije, organizovani su oni okrugli stolovi vlasti i opozicije, išlo se na televiziju, organizovane su tribine. Zašto to ne bismo sada ponovo ušli u taj suštinski dijalog? Ja mislim da je adut onome koji taj poziv realno, stvarno, iskreno saopšti i to što je pre moguće. 

Na ponovljenim izborima bi SNS imao veće šanse?

Ako izbori u Beogradu ipak budu ponovljeni, nije izvesno da će opozicija imati bilo kakvu prednost, naprotiv, smatra Pavićević.

"Koja strana tu ima veće šanse? Možemo samo da nagađamo, još nema istraživanja koja pokazuju ko bi mogao mnogo bolje da prođe u ovim novim okolnostima, u novom kontekstu. Ali ako pokušamo racionalno da posmatramo stvari, na primer, rasterećeni izbora na državnom nivou, da li bi ljudi koji su u ovoj dominantnoj, vladajućoj stranci, Srpskoj naprednoj stranci, imali mnogo više resursa, vremena, prostora, bolju priliku da se i bolje pripreme za te Beogradske izbore? Ja mislim da je tako. Tako da je moje razmišljanje, ako bi se ponavljali izbori, u prednosti bili oni koji su rasterećeni nužnosti uspeha na nekim drugim nivoima. To znači da bi SNS sve što ima, sve kapacitete, sve resurse, usmerio ka Beogradu i onda bi bilo pitanje kako bi ove manje liste prošle na tim ponovljenim izborima. I verovatno bi u slučaju takve konkurencije, takve žustrosti jedne političke borbe, prošli nešto gore nego su prošli sada", kazao je on i dodao:

"Mislim da je važno da svi akteri pokušaju što realnije da sagledaju stanje stvari i mislim da je na dobitku onaj ko preduzme najpametniji, najmudriji potez, u interesu svih građana. A to je u ovim okolnostima suštinski poziv na dijalog. Onaj ko bi to preduzeo kao prvi sledeći korak zapravo bi stekao, ja mislim, naklonost većeg broja ljudi koji možda do tada nisu podržavali tu stranu ili bi ljudi rekli pa čekaj, vidiš, ovi su ljudi razumni, racionalni, zar ne može neki dogovor da se napravi, pa svi smo naši, to je naša država. To je moj predlog".