Igre 
Srbija popravila stepen usaglašenosti spoljne politike sa EU, ali izbegla da se usaglasi sa merama protiv Rusije i Kine
Komentari31/01/2024
-14:59
Nakon istorijskog minimuma iz 2022. godine, Srbija je prošle godine procentualno popravila stepen usaglašenosti svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. U godišnjoj analizi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) navodi se da je Srbija do kraja 2023. stopu usaglašenosti podigla na 53 odsto, ipak, Srbija je kao i do sada izbegavala da se usaglasi sa onim deklaracijama i merama usmerenim protiv Rusije i Kine i među svim zemljama kandidatima za članstvo i dalje stoji na lošijoj poziciji.
Podsetimo, Evropska unija je u deklaraciji usvojenoj na samitu u Briselu sredinom decembra zatražila potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ti pozivi ponovljeni su na debati u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, gde je poručeno i da će usaglašavanje sa spoljnom politikom EU biti jedan od uslova za dodelu finansijskih sredstava zemljama regiona.
Od 1. januara do 31. decembra 2023. godine Evropska unija je, inače, objavila 136 deklaracija za koje je pozvala kandidate, potencijalne kandidate i partnerske zemlje da se usaglase. Srbija se usaglasila sa 72, dok se nije usaglasila sa 63.
Kako navodi ISAC, manje intenzivan ritam uvođenja novih paketa mera EU tokom 2023. godine pomogao je Srbiji da poveća procenat usaglašenosti sa 48 odsto iz 2022. godine na 53 tokom prošle godine. Treba napomenuti da, iako je EU usvojila 12. paket sankcija protiv Rusije 18. decembra, proces usaglašavanja zemalja sa ovim sankcijama nije završen do kraja godine, te se ove restriktivne mere ne uzimaju u obzir u ovoj analizi.
Deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila
Kao i do sada, kako se navodi u analizi, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa onim deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa.
"Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, pošto Srbija i dalje traži podršku i Rusije i Kine na raznim međunarodnim forumima. Takođe, značajne su i neke regionalne sile, poput Irana, i Srbija ima dvostruki pristup kada je u pitanju podrška spoljnoj politici EU u vezi sa njima. Drugim rečima, Srbija se usklađuje sa političkim deklaracijama EU, dok izbegava one u vezi sa uvođenjem odnosno obnovu sankcija. Od 2022. godine u nekim slučajevima sličan pristup Srbija primenjuje i po nekim temama u vezi sa Rusijom i njen rat u Ukrajini", navodi se u izveštaju.
Kada je reč o temama deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila - 25 deklaracija i mera se odnosi na rat u Ukrajini, 14 na Iran (od kojih se dve odnose na podršku koju Iran pruža Rusiji u ratu protiv Ukrajine), osam na globalni režim sankcija EU za ljudska prava, ti na Belorusiju, po dve su bile u vezi sa sankcijama protiv Sirije, te okvirne mehanizme za restriktivne mere zbog terorističkih akata i sajber napada, i konačno, po jedna na sledeće zemlje i teme: Mali, Moldavija, Pridnjestrovlje, Libija, proliferaciju i upotrebu hemijskog naoružanja, humanitarne izuzetke iz sankcija EU i obeležavanje Dana ljudskih prava (9. decembar).
Povezane vesti
"Skoro sve restriktivne mere koje je EU uvela, a koje su formalno vezane za druge teme (osim Irana), su povezane ili direktno sa režimom u Moskvi ili sa subjektima i pojedincima iz Rusije i u nekoliko slučajeva iz Kine", navodi ISAC.
Ipak, Srbija se ponovo usaglasila sa obnavljanjem sankcija donetih protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i članova njegove elite. Ovo su i dalje jedine sankcije koje se odnose na Rusiju sa kojima se Srbija do sada usaglasila.
Kako se dodaje, i dve političke deklaracije direktno su vezane za Rusiju, a Srbija se usaglasila sa obe.
"Prva se odnosila na novu sudsku presudu u Rusiji protiv ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, kojom mu je zatvorska kazna produžena za 19 godina. Važno je napomenuti da se Srbija nije uskladila sa prethodnim deklaracijama koje su se odnosile na hapšenje i tretman Navaljnog. Takođe, Srbija se uskladila sa političkom izjavom u vezi sa ruskim opozivom ratifikacije Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT) objavljenom 2. decembra", navode analitičari.
Kada je reč o Iranu, Srbija je ove godine izbegla da se usaglasi sa bilo kojom deklaracijom u vezi sa restriktivnim merama, dok se takođe usaglasila sa svim političkim deklaracijama (ukupno ih je bio pet).
Naša zemlja se ponovo nije usaglasila sa obnavljanjem sankcija Belorusiji u dva navrata, nastavljajući praksu iz prethodne godine. Takođe, nije se uskladila sa političkom deklaracijom kojom se obeležava 3. godišnjica problematičnih predsedničkih izbora u ovoj zemlji.
"Najbizarniji slučaj neusaglašavanja je deklaracija od 9. decembra kojom se obeležava Dan ljudskih prava. Ne postoji očigledan razlog zašto je Srbija to učinila, jer se deklaracija odnose na vrednosti i međunarodne mehanizme koje Beograd zvanično podržava", navodi se u analizi.
Povezane vesti
Ministarka za evropske integracije u prethodnoj Vladi Srbije Tanja Miščević naglasila je nedavno da je pitanje usklađenosti za zajedničkom spoljnom politikom EU postalo krovno za Srbiju.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija vodi samostalnu i suverenu spoljnu politiku rukovodeći se svojim interesima i poručio da Srbija nije ničija produžena ruka. On je i prošle godine, tokom posete Briselu, izjavio da Srbija nema problem sa usklađivanjem sa politikama EU u delu koji ne narušava njene nacionalne interese.
Kakva je situacija u drugim državama?
Srbija je tokom prošle godine bila druga najslabija od svih zemalja kandidata (ako se zanemari Turska). Jedina druga država kandidat koja je bila lošija je Gruzija sa 47 odsto.
Povezane vesti
Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija su ostvarile 100 odsto usaglašenosti. Ukrajina i Moldavija, dva nova kandidata za članstvo, dostigle su 88 odnosno 79 odsto usaglašenosti.
Kao i obično, usaglašenost Turske je bila mnogo gora, sa svega sedam odsto, ali Turska je specifičan slučaj jer se njen proces pristupanja praktično zamrznut.
U analizi su obuvaćene i zemlje van EU članice Evropskog ekonomskog prostora, kao i dve zemlje u inicijativi EU Istočno partnerstvo.
Decenija pregovora sa EU
Ideja o proširenju Evropske unije na Balkan stara je više decenija, a Srbija je u taj voz ušla sa dolaskom vlasti posle 5. oktobra 2000. godine. Međutim, ovaj voz ne kreće se brzinom koja je očekivana. Srbija je pridružena članica evropskog bloka postala 2013. kada je na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a pregovori između Srbije i EU počeli su pre 10 godina - tačnije 21. januara 2014. godine.
Prva poglavlja otvorena su dve godine kasnije - u decembra 2015. Tada je otvoreno i čuveno Poglavlje 35, koje se odnosi na pregovore Beograda i Prštine. I od tada, Srbija je svake godine otvarala nova poglavlja, osim 2020. godine, ali do zastoja je došlo u poslednje dve godine, budući da je poslednje poglavlje otvoreno 14. decembra 2021. godine.
Nekadašnja koordinatorka Evropskog konventa o EU Nataša Dragojlović smatra da su za brzinu kojom se Srbija kreće, ključne dve stvari: politička volja, koja kako kaže, se nije značajno menjala u protekloj deceniji i konsenzus, koji se pre svega odnosi na društvo. Kako dodaje, smatra da bi dodatno "gorivo" možda dalo uvođenje sanckcija Rusiji, jer bi se na taj način pokazala upravo politička volja koja je odavno utihnula.
"Ona će se reformisati i pripremiti svoje institucije za funkcionisanje, 30 plus država, kao što i sada funkcioniše. Jeste jedno vreme bio negativan stav prema državama Zapadnog Balkana i ja moram da kažem da sam bila iznenađena time, jer ne znam čime smo mi to bili zaslužili. Međutim, neće Srbija postati članica ukoliko bude priznala Kosovo i ušla u NATO. Međutim, smatram da će se njena situacija značajno popraviti kada bi uvela sankcije Ruskoj Federaciji. To bi bio jedan korak koji bi možda u ovom trenutku pokazao više nego bilo šta drugo, a to je da postoji politčka volja", rekla je ona nedavno za Euronews Srbija.
Kako dodaje, to bi verovatno uticalo i na otvaranje klastera koji se ne otavaraju od 2021. godine, kao i da novac iz pristupnih fodnova krene da dolazi u Srbiju.
"Da je uslov priznanje Kosova i članstvo u NATO, tu bi do sada bile Albanija i Crna Gora. Taj proces ne može samo na to da se svede. Takođe mora da postoji i neki red, jer da može preko reda, Ukrajina bi do sada već bila članica", kaže Dragojlović.
Komentari (0)