Deset godina od početka pregovora sa EU: Stručnjaci za Euronews Centar o tome da li nam predstoji još jedna decenija

Ideja o proširenju Evropske unije na Balkan stara je više decenija, a Srbija je u taj voz ušla sa dolaskom demokratske vlasti posle 5. oktobra 2000. godine. Međutim, ovaj voz ne kreće se brzinom koja je očekivana. Srbija je pridružena članica evropskog bloka postala 2013. kada je na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a pregovori između Srbije i EU počeli su pre tačno 10 godina - tačnije 21. januara 2014. godine.

Prva poglavlja otvorena su dve godine kasnije - u decembra 2015. Tada je otvoreno i čuveno Poglavlje 35, koje se odnosi na pregovore Beograda i Prštine. I od tada, Srbija je svake godine otvarala nova poglavlja, osim 2020. godine, ali do zastoja je došlo u poslednje dve godine, budući da je poslednje poglavlje otvoreno 14. decembra 2021. godine.

Inače, pregovori sa Evropskom unijom su podeljeni u 35 poglavlja, koja su 2021. godine promenom metodologije grupisana u klastere, odnosno oblasti. 

Po novoj metodologiji, klaster sa najvažnijim poglavljima biće otvarani prvi i poslednji zatvarani, a suštinski je Srbiju nova metodologija sačekala sa otvorenim najvažnijim klasterom koji se odnosi na vladavinu prava, ekonomija, institucije, javna uprava, javne nabavke, finansije.

Sagovornici Euronews centra saglasni su oko toga da se evropski blok našao u reformama i da se zbog toga mnoge zemlje, potencijalne članice, osećaju posledice, ali smatraju da uprkos tome, Srbija treba da ostane nepokolebljiva na svom evrospkom putu. Međutim, na desetogodišnjicu pregovora, kredibilno je pitanje koliko još tog puta ona mora da prođe kao bi došla do krajnjeg cilja - do definitivnog članstva?

Nekadašnja koordinatorka Evropskog konventa o EU Nataša Dragojlović smatra da su za brzinu kojom se Srbija kreće, ključne dve stvari: politička volja, koja kako kaže, se nije značajno menjala u protekloj deceniji i konsenzus, koji se pre svega odnosi na društvo. Kako dodaje, smatra da bi dodatno "gorivo" možda dalo uvođenje sanckcija Rusiji, jer bi se na taj način pokazala upravo politička volja koja je odavno utihnula. 

Sa druge strane, profesor FPN-a  Slobodan Samrdžić smatra da se EU zatvorila za širenje, dok je za to vreme Srbija uveliko zašla u stranputicu i da se to desilo zbog neostataka volje i vizije.

Da li je proširenje EU izvesno uprkos geopolitičkim izazovima?

Dragojlović objašnjava da se Evropska unija našla u ozbiljnim reformama suočena sa brojnim geopolitičkim izazovima, ali smatra da je njeno proširenje izvesno. 

"Ona će se reformisati i pripremiti svoje institucije za funkcionisanje, 30 plus država, kao što i sada funkcioniše. Jeste jedno vreme bio negativan stav prema državama Zapadnog Balkana i ja mora da kažem da sam bila iznenađena time, jer ne znam čime smo mi to bili zaslužili. Međutim, neće Srbija postati članica ukoliko bude priznala Kosovo i ušla u NATO. Međutim, smatram da će se njena situacija značajno popraviti kada bi uvela sankcije Ruskoj federacij. To bi bio jedan korak koji bi možda u ovom trenutku pokazao više nego bilo šta drugo, a to je da postoji politčka volja", kaže ona.

Euronews Srbija

Kako dodaje, to bi verovatno uticalo i na otvaranje klastera koji se ne otavaraju od 2021. godine, kao i da novac iz pristupnih fodnova krene da dolazi u Srbiju.

"Da je uslov priznanje Kosova i članstvo u NATO, to bi do sada bile Albanija i Crna Gora. Taj proces ne može samo na to da se svede. Takođe mora da postoji i neki red, jer da može preko reda, Ukrajina bi do sada već bila članica", kaže Dragojlović. 

Međutim, profesor Samrdžić je stava da je EU postala dosta zatvorenije nego ranije i da je postala zavisna od Amerike.

"Ukoliko EU nastavi da funicioniše kao geopolitčki projekat, ona će primiti i Gruziju, i Ukrajinu, i Moldaviju, i sve te zemlje pre Balkana. Oni su jako praktični. Imaće nekoliko tih koncentričnih krugova da će ovo biti periferija, i ostaće ovako kakva jeste. Međutim, Evorpa ima dosta posla. Ima migrantsko pitanje koje mora da reši. Oni su se raspali na migranskom pitanju, ono više ne postoji", smatra on.

Dragojlović sa druge strane misli da EU jeste formalno na pauzi, ali naglašava da postoji niz oblasti u kojima Srbija beleži merljiv napredak.

"Dve trećine tih pregovora su ekonomski pregovori i Srbija tu ima značajne pomake, dakle u načinu na koji vodi svoju ekonomiju", rekla je ona.

Predlog diferenciranog pristupanja

Na pitanje koji je njegov predlog ili ideja oko evropskih integracija profesor Samardžić smatra da tome treba prisutpiti tako što bi se rešavalo pitanje po pitanje.

"Da se ide takozvanim diferenciranim pristupanjem ili diferenciranim pridruživanjem. Tamo gde postoji obostrani interes, gde je Srbija zainteresovana da radi i to može u mnogim oblastima. Tu treba razviti, novu vrstu pregovaranja bilateralnog i multilateralnog. Pre svega sa Briselom i to o novim ugovorima, o takvim temama i ići postupno jedno za drugim. Mi idemo nekim putem ka nečemu što ne znamo šta je to. Ne znamo ni mi ni EU, ali postoje jaki interesi da se tom rutinom nastavi", smatra on.

Euronews Srbija

Dragojlović kaže da nije čula da postoji neki alternativni projekat po ovom pitanju koji je stavljen na papir kao strategija kojom bi se kompenzovala dobit ili bi se sanirala šteta puta kakav je 2000. godine izabrala Srbija.

"Kamo sreće da ga je izabrala 1989. kada su se bivše komunističke države listom izjasnile za taj put i nisu pitale šta treba da se uradi samo da se otarase komunizma i Rusije. Nijedna bivša komunistička zemlja, koja je danas članica EU, uključujući Sloveniju i Hrvatsku, koje su bile republike SFRJ, ne beleži ni jedan slovima i brojevima, ni jedan negativan pokazatelj. Svaka od njih je više demokratija, više tržišna ekonomija i bolje su joj performanse, bolji je stepen razvoja nego što su komunizmom bile devastirane", smatra ona.