Igre 
Skupština u februaru, ali kada će "useljenje" u Nemanjinu 11: Nova vlada slična prošloj, uz potencijalnu promenu na čelu
Komentari25/01/2024
-15:58
Republička izborna komisija (RIK) usvojila je 12. januara ukupan izveštaj o rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji održanih 17. decembra, čime je počeo da teče rok od 30 dana za konstituisanje Narodne skupštine. Lideri Srpske napredne stranke konstitutivnu sednicu najavljuju za početak februara, a predsednik zemlje Aleksandar Vučić nada se da će nova Vlada da bude formirana do 15. marta. Kako navode analitičari, politički gledano nema nikave potrebe da se taj proces odugovlači i predviđaju da će, bez obzira na to što bi naprednjaci mogli da formiraju vlast i sami, nova vlada praktično biti kopija prethodne kada je reč o koalicionim partnerima.
Podsetimo, vanredni parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji održani su pre nešto više od mesec dana, a na izborima za Narodnu skupštinu pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka osvojivši čak 129 mandata. Kako je rekao Vučić, konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Srbije može se očekivati od 1. februara, te naglasio da "mora brzo da se reaguje" i donesu brojne zakonske norme pre svega u vezi sa izložbom EXPO, te planom do 2027. koji su naprednjaci izneli pre nekoliko dana.
A tek sa formiranjem Narodne skupštine počinje da teče rok od 90 dana za formiranje i nove Vlade Srbije. Kako je za Euronews Srbija rekao Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, ne bi trebalo očekivati da se to desi u nekom najranijem roku od nekoliko dana nakon konstitutivne sednice skupštine, ali verovatno u prvoj polovini ovog zakonskog roka. Kako dodaje, nema nikakvog razloga da se taj proces prolongira iz nekoliko razloga.
"Prvo, situacija u Narodnoj skupštini je čista, SNS ima sama većinu i, ono što je razlika u odnosu na recimo prošle izbore, ima čistu i jaku pregovaračku poziciju prema SPS, imajući u vidu loš izborni rezultat socijalista. Drugi razlog jeste da formiranjem izvršne vlasti i SNS može da amortizuje ove kritike na račun izbornog procesa i da na neki način otvori neke druge teme kojima bi se bavila stavljajući teme izbora u drugi plan. Treći razlog jeste činjenica da je SNS najavila veoma ambiciozne planove u naredne tri-četiri godine, nema se previše vremena za gubljenje posebno što su rokovi za neke aktivnosti koje su oni najavili praktično ova godina. Puno je stvari koje su najavljene sa vrlo kratkim rokovima, te stvari se ne mogu raditi u atmosferi u kojoj će se taktizirati ko će biti ministar, kada će biti formirana vlada i tako dalje", rekao je Klačar.
Ko će biti u vlasti?
Iako SNS jeste osvojio većinu glasova na parlamentarnim izborima, od starta je prilično jasno da su male šanse da će naprednjaci novu vladu formirati samostalno. S tim u vezi vlast će činiti verovatno još i socijalisti, Jedinstvena Srbija, manjinske stranke, od čega je znak pitanja jedino ostao da visi iznad Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji, po svemu sudeći, u Narodnoj skupštini neće imati nijednog poslanika.
"Ne vidim da će SNS kada je reč o partnerima sa kojima će sarađivati bitno menjati, drugim rečima verujem da će se nastaviti saradnja sa SPS, da će se nastaviti saradnja sa ta dva ključna manjinska partnera, posebno sa mađarskim partnerom SVM, ali verujem da će se nastaviti saradnja i sa listom okupljenom oko Stranke pravde i pomirenje pokojnog muftije Zukorlića, tu ostaje samo pitanje procene da li će SNS naći neki model da zadrži saradnju koju je imala i sa hrvatskom zajednicom preko ministra Tomislava Žigmanova, imajući u vidu činjenicu da Žigmanov, odnosno niko iz njegove stranke nije dobio poslanički mandat, tako da oni nisu deo skupštine, ali jesu izašli na izbore sa Strankom pravde i pomirenja koja je na kraju prešla cenzus, međutim hrvatska zajednica nije dobila poslanika", rekao je Klačar.
Kako je dodao, saradnju sa SPS i sa jednom mađarskom strankom SVM i sa jednom bošnjačkom strankom ne treba dovoditi u pitanje. Dodaje da Vučić na taj način želi da pravi širi konsenzus oko nekih tema, a na taj način se šalje dobra poruka i međunarodnoj javnosti da se radi o vladi koja je inkluzivna, koja je uključila različite aktere. Na kraju krajeva, kaže Klačar, ta odluka je i racionalna jer na taj način vi zadržavate partnerstvo koje imate sa određenim političkim strankama, sprečavajući ih na neki način da postanu deo opozicije ili da naprave neku vrstu saradnje sa opozicionim političkim strankama.
Povezane vesti
Kada je reč o ulozi koju će imati SPS, Klačar kaže da se socijalisti sigurno ne nalaze u lagodnoj poziciji kada je reč o pregovoima i ne mogu u političkom smislu previše toga da traže.
"Vrlo je verovatno da će oni izvesno dobiti, kada je reč o izvršenoj vlasti, manje važnih pozicija nego što je to bio slučaj 2022. Vrlo je verovatno da će se za Ivicu Dačića pokušati da se nađe pozicija koja odgovara njegovoj važnosti, uticaju i relevatnosti, ali će stranka kao stranka sigurno zavredeti manje portfelja nego što je to bio slučaj 2022. i naravno zbog važnosti gradskih izbora u Beogradu gledaće se svakako da SPS na gradskom nivou u Beogradu zadrži neku od važnih pozicija, videćemo da li će to biti predsednik Skupštine grada ili ne", napomenuo je Klačar.
Ipak, nasuprot Klačaru koji smatra da se neće čekati krajnji rok za formiranje vlade, profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za Euronews Srbija da ona neće biti baš tako brzo napravljena.
"Sve zavisi od njihove procene. Ja mislim da će priče o brzom formiranju vlade biti jako puno, a da ona neće baš tako brzo biti napravljena. Kad pogledate tu sliku, to se sada prelama sa onima šta recimo, Amerikanci ili Evropska unija mogu da urade na ovom prostoru, pre nego što se zahuktaju prvo ovi izbori za Evropski parlament, a onda, već od aprila, maja i američki predsednički izbori", naveo je Stojiljković.
Imena u igri za mandatara
Kada je reč o imenima koji će činiti novu vladu, ni za jedno od njih se ne može sa sigurnošću reći na kojoj će se funkciji naći. Ana Brnabić je premijerka Srbije još od 2017. godine, zbog čega je najdugovečnija predsednica vlade u istoriji zemlje, ali velike su šanse da na toj funkciji neće biti u novom mandatu.
"Ana Brnabić je izrasla u velikog borca. Ponosan sam na nju. Teško da će ona opet biti premijerka. To sam joj rekao pre izbora, ali ona je dala srce i borila se tokom cele kampanje. Iza nje ostaju rezultati", rekao je Vučić krajem decembra.
Kako je rekao Klačar, u ovom trenutku može samo da se govori o određenoj vrsti profila koji bi ta osoba trbalo da ima i taj profil svakako treba da uključi činjenicu da se mora govoriti o osobi koja ima vrlo bliske odnose sa rukovodstvom stranke, odnosno sa "ključnom osobom u stranci odnosno to je Aleksandar Vučić".
Povezane vesti
"Mora se govoriti o osobi koja će moći da sarađuje i da bude osoba od poverenja Aleksandru Vučiću ili ukoliko se bude išlo u neku vrstu iznenađenja kao što je svojevremeno iznenađenje bila Ana Brnabić, da se radi o nekoj osobi koja sa pozicije javne ličnosti može da ponudi neki kvalitet koji u SNS nemaju", rekao je on.
Kada je reč o konkretnim imenima, može da se govori samo o tome ko su osobe od najvećeg poverenja i od najveće važnosti Vučiću u stranci i to su Ana Brnabić, Miloš Vučević i Siniša Mali.
"Činjenica ke da je Vuučić posle izbora 2022. najavio da će Ana Brnabić svakako da prestane da obaljva funkciju premijera 2024. , tada se očekivalo da će izbori biti 2024. godine, međutim sa druge strane SNS je vrlo često kada je reč o izvršnoj vlasti posezala za određenim iznenađenjima i ja ne bih ni sada, ni u ovoj fazi isključuo mogućnost da Brnabić ostane na tom mestu iako je vrlo verovatno da postoje zanačajne šanse da dođe do rotacije i da za tu poziciju svakako unutar stranke konkurišu sem nje Miloš Vučević i Siniša Mali, uz onu ogradu koju sam rekao ukoliko postoji mogućnost da se napravi saradnja sa nekim ko bi sa pozicije ekspertske ličnosti mogao da ponudi dodatni kvalitet za stranku vrlo je verovatno da će SNS biti otvorena i za tu mogućnost", rekao je Klačar.
Povezane vesti
Pitanje Beograda i dalje nerazrešeno
Sa druge strane, rezultati izbora za Skupštinu Grada Beograda održanih 17. decembra i dalje pokazuju da nijedna stranka ne može samostalno da formira vlast. Dok su neke partije spremne za postizbornu saradnju, druge poručuju da neće ni sa kim. Gradska izborna komisija u ponedeljak je objavila spisak novih 110 odbornika. I tada je ujedno počeo da teče rok od 30 dana za sazivanje konstitutivne sednice Skupštine grada.
Stanje u gradskom parlamentu je ovako: lista "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane" osvojila je najviše mandata, 49. Odmah iza njih je lista Srbija protiv nasilja sa 43 mandata. Potom ide NADA koja je osvojila 7 mandata. Mandat manje osvojila je lista Mi glas iz naroda, a poslednja lista na kojoj su socijalisti osvojila je 5 mandata. Takođe, u Skupštini grada još uvek niko nema većinu. Srpska napredna stranka zajedno sa SPS ima 54 mandata. Potrebna su im još dva kako bi formirali gradsku vlast. Srbija protiv nasilja i NADA zajedno imaju 50 mandata i potrebno im je još šest kako bi formirali gradsku vlast. "Mi - glas iz naroda" od početka govore da neće u koaliciju niti sa vlašću niti sa opozicijom. Kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić pozvao je sve odbornike na sastanak, a najpre one iz liste "Mi - glas iz naroda" kako bi razgovarali o eventualnoj saradnji.
Takođe, u medijima su se pojavile spekulacije da će dva odbornika pružiti podršku Srpskoj naprednoj stranci. U pitanju su Aleksandar Jerković i Slobodan Đurašinović. Međutim, Đurašinović je ove navode demantovao, dok je Jerković pozvao na sastanak predstavnike liste čije on nosilac. U zvaničnom saopštenju objavljenom na društvenim mrežama "Mi - glasi iz naroda" podseća je da su jedina izborna lista koja je na izbore izašla samostalno i da su sve tvrdnje o navodnim koalicijama netačne. Ukoliko ne promene svoj stav, izvesno je da će novih izbora u Beogradu biti, što su potvrdili i u Srpskoj naprednoj stranci.
Kako je za Euronews Srbija rekao sociolog Vladimir Vuletić, nema sumnje da će skupština grada da bude konstituisana, ali da će razgovor o većini još morati da sačeka.
"Postoje tu još mnoge nedoumice, postoji tu još uvek mnogo borbi i sukoba itd. A kada se formira Skupština, tada će biti zapravo mnogo jasnije. Videćemo otprilike kako će se formirati i odborničke grupe, koliko će ih biti, jer vidite, sada je sva priča fokusirana na ovu listu Mi glas iz naroda, ali treba imati u vidu da već u zavisnosti od toga koliko i kakvih će se sve odborničkih grupa pojaviti u gradskoj Skupštini, moguća su i neka druga iznenađenja. Videćemo, u svakom slučaju, mislim da se pre svega očekuje formiranje Skupštine, i to je na kraju krajeva i nekakva logična redosled", rekao je Vuletić.
Kako je dodao, reč je o grupi građana, generalno antisistemski raspoloženih. Smatra da ne samo da su protiv vlasti raspoloženi, već generalno vide politički život na nešto drugačiji način nego što ga vide stranke na koje smo navikli.
"Tako da oni kada bi bili jedinstveni, kada bi to zavisilo samo od Nestorovića i od možda par ljudi koji su tu direktno oko njega, onda bih mogao da kažem da sigurno oni ne bi ulazili u koaliciju ni sa jednom od grupacija, ni sa SNS, ni sa listom Srbija protiv nasilja. Međutim, s obzirom da je Gradska skupština ipak drugačije konstituisana, tu sada svaki odbornik zapravo raspolaže svojim mandatom, onda se to pitanje naravno jeste otvoreno", napomenuo je Vuletić.
Preporuka za vas
Komentari (0)