Igre 
"Možda nam praznici malo ohlade glavu": Analitičari za Euronews o izborima, nepravilnostima i drugim "bolnim" pitanjima
Komentari26/12/2023
-21:59
Izbori u Srbiji su održani skoro pre dve nedelje, a sve što se nakon njih dešavalo pokazuje da u našoj zemlji postoji nepoverenje u izborne procedure. Od optužbi za falsifikovanje potpisa, za predaju izbornih lista, preko stanja na biračkom spiskovima, do tvrdnje o fantomskim biračima - jedan deo javnosti počeo je da sumnja u ispravnost izbornog procesa. I dok predstavnici vlasti tvrde da su ovo bili najčistiji izbori, opozicija kaže da je proces bio pun neregularnosti, zbog čega izbori treba da se ponište.
Član 52 Ustava Srbije naglašava da su izbori slobodni i neposredni. A o tome šta čini jedne izbore slobodnim i poštenim i da li ovogodišnje možemo da nazovemo slobodnim ili neslobodnim, te kakve su promene potrebne našem izbornom sistemu za Euronews Centar govorili su profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović i izvršni direktor CSID-a Bojan Klačar.
Oni su se saglasili da su Srbiji potrebne promene i to u izbornom sistemu, ali i kada je reč o ovim poslednjim od pre desetak dana, neophodno je vratiti poverenje u politiku i izborni proces.
"Mi se nalazimo u jednom vrlo ozbiljnom trenutku. Mislim da će, kako god se završili ovi izbori, da se ponove, ili da donese odluku Ustavni sud da ih ponovi, da se ne desi ništa, da uđemo u nove izbore - senka ovih izbora će prekrivati našu političku javnost dugo i trebaće jako mnogo raditi da politički akteri povrate poverenje građana u izbore, jer je to povratak poverenja u politiku i važnost politike", rekao je profesor Jovanović, te dodao:
"Mi moramo pretresti naš politički sistem, videti i skupštinu i odnos vlade i ulogu predsednika republike u tome i naravno izborni sistem. Da li da bude većinski, proporcionalni, ili zadržati sa nekim personalnim glasanjem, da li se vratiti na većinski izborni sistem, jer ima zalaganja i za to i naravno niz proceduralnih stvari".
Euronews centar
"Na ivici da skliznemo u nasilje"
Osvrnuvši se na događaje poslednjih dana i dešavanja nakon izbora, profesor Jovanović upozorava da smo sada "na ivici da skliznemo u nasilje".
"I onda ćemo se opet sporiti i podeliti ko je prvi povukao konac, ko je bio uzročnik toga. Mislim da nam to ne treba. Možda nam praznici malo ohlade glavu, da pustimo da sada izborni organi završe svoj deo procedure, da pravosudni završe, a da akteri, možda deluje naivno, probaju da razgovaraju - sa ili bez posrednika. Jer, ovo bez razgovora ne može da se razreši", ukazao je profesor Jovanović.
Povezane vesti
Na pitanje da li je neophodno promeniti izborni sistem i da li smo iz ovog izbornog procesa zaključili koje su to sistemske manjkavosti, Klačar kaže da je CESID od početka na stanovištu da su Srbiji potrebne sistemske promene i u izbornom sistemu i u izbornim procedurama.
"Mi nismo nikada bili na stanovištu, koje se vrlo često čulo u delu javnosti, da mi imamo dobre zakone, a lošu primenu. Postoje problemi i u primeni i u samim propisima", podvukao je Klačar.
"Sve promene u izbornim godinama"
"CESID je na stanovištu da se prevaziđe jedna druga stvar. Kad vi pogledate kako su usvajani zakoni u Srbiji koji se tiču izbora, kako je dolazilo do promena, faktički od 2000. godine, svaka promena je izvršena ili u zaustavnom vremenu, ili iz nužde. Dakle, mi u ovih 23 ili 24 godine sem jedne velike inicijative sa strane akademije i nevladinog sektora u jednom momentu, (to je bila 2007-2008. godina) kada smo mi krenuli sa određenim inicijativama i pomerili neke stvari u tom momentu, zapravo nikada Srbija nije sama iznutra otvorila razgovor o ovim pitanjima", kazao je Klačar.
Euronews
Kako je dodao, sve promene izbornog zakona, koje su se desile posle 2000. godine bile su u izbornim godinama.
"Poslednje promene su se desile 2020. godine, nekoliko meseci pre glasanja. Dakle, 2022. godine su se desile vrlo krupne promene, i to 45 dana pre dana za glasanje. I sve su bile opet posledica neke iznuđene situacije. I sada će možda te promene da se dese, zato što ćemo gledati da se saglasimo sa ODIHR-om.... Potrebne su korektne promene i u izbornom sistemu i korenite promene u izbornoj administraciji, zato što promene i u izbornom sistemu utiču na kvalitet izbornog procesa i na izborni integritet", objasnio je Klačar.
Birački spisak i ponavljanje ili poništavanje izbora
Tema biračkog spiska i sve one druge teme koje su otvorene posle izbora 17. decembra, poput dovođenja ljudi, fantomskih glasova, kod dela javnosti javlja se sumnja i pitaju se da li su poslednji izbori bili pošteni, a izborni sistem slobodan. Deo opozicije zatražio je poništavanje izbora, a na pitanje da li je i na koji način moguće da se oni ponište, jer to nikada u Srbiji nije urađeno, profesor Jovanović kaže:
"Da, mi nismo imali poništavanje izbora. Ako pogledamo te dve velike afere naše izborne i probleme koje smo imali u izbornom procesu 1996. godine, ti izbori su završeni nekim ekstrapravnim aktom, leks specijalisom, jer su priznati rezultati koji su bili, jer su tada prepravljani zapisnici. Tako da je 2000. godine praktično odlukom Ustavnog suda razrešeno oko isključivanja rezultata sa Kosova da je pobedio kandidat Koštunica. Moramo reći da su to bili pravni koraci, ali oni su bili politički indukovani".
Povezane vesti
Ovde sada, kako je objasnio, da bi došlo do poništavanja izbora moraju da postoje dokumentovani dokazi o nepravilnostima.
"Da bi okvalifikovali taj izborni proces za poništavanje u celosti, vi morate da imate uvid zaista koliki je stepen tih nepravilnosti u izborima. Mi to nemamo. Mi imamo sa strane opozicije izjavu da to nikada nije bilo masovnije, da nikada nije bilo brutalnije, ali to ne vidimo egzaktno u nekim brojkama. Očekujem da će, pretpostavljam da će RIK izaći sa oficijelnim podatkom na kolikom broju biračkih mesta su unete primedbe na rad biračkog mesta, na validnost izbora, izbornih rezultata i da li su oni uticali na konačni rezultat", kaže profesor Jovanović.
Na konstataciju voditelja Euronews Centar da je premijerka Ana Brnabić rekla da su ove godine uložene 473 žalbe i da je to manje prigovora nego ranijih godina, profesor Jovanović poručuje da to ne treba da saopštava ni premijerka ni predsednik Srbije.
Povezane vesti
"Oni su involvirani učesnici izbora, to treba da saopšti RIK i to dobrom analizom, i da nam to fino podastre i da kaže: 'Evo, ovoliki je broj bilo prigovora zato što je bila gužva na biračkom mestu, zato što, recimo, lista nije bila dobro postavljena'. Tenzija je jako velika i moramo biti precizni kada to odgovaramo i da odgovorimo validno na svaku primedbu. Pazite, imamo drugu vrstu primedbi koje su otišle u medije i na društvene mreže u sumnju u potplaćivanje birača, u pritisak na birače, u tzv. bugarski voz, a to nemamo u zapisnicima", kaže profesor Jovanović i dodaje:
"Vi ćete procenjivati koliki je stepen, kolika je margina tih raznih grešaka i zloupotreba, možda i krađa, kako se sve to kvalifikuje, da biste poništili jedne izbore. Nećete. Ja ne vidim sada te razmere na takav način, uverljivo prikazane i dokumentovane, i voleo bih da dobijemo još i malo dokumentovanije odgovore. Te primedbe moraju da budu bolje dokumentovane".
Tanjug/Irfan Ličina
U Beogradu birački spisak "duži" za više od 12.000 imena
Osvrnuo se i na to što je broj u biračkom spisku, onih koji su ove godine glasali u Beogradu uvećan za oko 12.900 ljudi te je dodao da ministarstvo koje vodi centralnu bazu biračkog spiska, može veoma brzo da dostavi podatak za poslednjih 20 meseci kako su se upisivali/ispisivali ljudi u birački spisak.
"Mogu da nam daju podatak odakle je taj neko došao i na koju opštinu je došao. Bez zadiranja u privatno, samo statistička analiza... Pazite, strasti su uzavrele, očigledno ovu vrstu analize koju izvodi premijerka, rade i političke stranke i to je dobro, ali nama treba delovanje oficijalnih organa. Ja vidim da je to RIK zatražio od ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, šteta što nije pre zatražio i ja znam šta će ljudi iz RIK-a da kažu. I s pravom. Znate, mi u opisu naših poslova nemamo to. Međutim, ima jedna odredba vezana sa RIK-om, koja kaže da ona sprovodi izbore na osnovu Ustava i zakona, da ima pravo da traži od svih organa da joj pomognu u realizaciji tih poslova i da su svi dužni da im to omoguće i da im pomognu. I to treba iskoristiti", objašnjava profesor Jovanović.
Upitan da li RIK može da poništi izbore, profesor Jovanović odgovara odrično. Kako je objasnio, po našem pravnom sistemu, RIK može da poništi izbore na određenom biračkom mestu tačno po zakonu koji propisuje koji su razlozi za poništavanje.
"Sada nemamo toliko masovnosti koliko vidim, poništeno je na 28 biračkih mesta. To ne znači da možda sudovi, pošto ide proces, možda žalbi na osnovu toga što nije RIK prihvatio se nađe pred sudovima....", kaže Jovanović.
Dokazi, dokazi i dokazi
Poslednjih dana aktuelizovana je izjava sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića od pre 10 godina kada je rekao da je dovoljno da jedan glas bude ukraden pa da ti izbori moraju da se ponište. Na pitanje da li tom logikom treba gledati i ove poslednje izbore i kako odgovoriti na zahtev opozicije, Klačar napominje da je neophodno da postoje dokazi za sve navode o nepravilnostima.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Dakle, nama su dokazi ono što bi naš posmatrač video nedvojbeno, iz čega može da zaključi da je zaista došlo do krađe, makar i tog jednog glasa. Mi ne znamo, dakle, ni broj tih ljudi, ni da li su ti ljudi bili legalno upisani. Moja pretpostavka verovatno je da jesu bili upisani u biračkih spisak. Suštinski, i vrlo verovatno da se možda neće neko ni složiti sa mnom, dakle, stranke kroz istoriju našeg višestranačija, a i svuda u svetu, i suštinski nije ni zabranjeno da ima, da ponekog birača za koga veruju da je njihov birač tog dana ima probleme, nije mu lako da dođe na biračko mesto, može da mu organizuju i pomognu dolasku na biračko mesto, i to je nešto što suštinski nije formalno zabranjeno, ako nema korupcije, ako nema pritisaka", objašnjava Klačar.
Dodaje da izbore u celosti može da poništi samo Ustavni sud, a RIK na pojedinačnim izbornim mestima. Mada, teoretski, kako je istakao, RIK može da pojedinačno poništi izbore na svih 8.239 biračkih mesta.
"Poništavanje kao koncept može da se uradi samo, kao i za bilo koju drugu oblast, kroz Ustavni sud. Ponavljanje glasova, odnosno glasanja na biračkim mestima, teorijski je moguće na svakom biračkom mestu. Dakle, teorijski je moguće da RIK poništi glasanje na svih 8000, teorijski je moguće. Ona to može da radi po dva osnova. Prvi osnov je po službenoj dužnosti, što je urađeno u slučaju ovih 28 biračkih mesta, videćemo da li će ih biti još. Drugi osnov možda bude na osnovu prigovora koje su uputili birači, nosioci izbornih lista ili kandidati. Ali to bi značilo da moraju prigovori na svih više od 8000 mesta", objašnjava Klačar.
Na pitanje u kom slučaju neće doći do ponavljanja izbora i da li je moguće ponoviti izbore tamo gde je potpisan zapisnik, Klačar odgovara:
"U tom slučaju, do ponavljanja glasanja neće doći. Dakle, ukoliko u zapisniku ne postoji pisani trag, šanse da dođe do ponavljanja glasanja na tom biračkom mestu su nikakve ili minimalne, osim ako birački odbor nije napravio, opet u zakonu, postoje tačno izlistani slučajevi, neki drugi propust na osnovu koga RIK može da sama bez ikakvog prigovora da ih poništi. Dakle, ako zapisnik nije potpisan od strane barem tri člana, ako postoje veći broj listića u kutiji nego što je bilo upisanih birača, kakvi su izborni rezultati... - to su razlozi zbog kojih RIK ne mora da čeka bilo kakav prigovor. Ali poništavanje kao koncept može samo Ustavni sud", navodi Klačar.
Kako sagovornici Euronews Centar komentarišu navode stranih posmatrača o nepravilnostima izbora i i drugim pitanjima, pogledajte u emisiji na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)