Igre 
Dok se Briselu žuri, Kurti ponovo "zateže" situaciju na severu: "Priština koristi ojačanu poziciju nakon Banjske"
Komentari23/12/2023
-17:59
Kompleks Rajska banja u selu Banjska na severu Kosova pre nekoliko dana stavljen je pod ključ. Nakon što je kosovska policija upala u te objekte u opštini Zvečan, a Agencija za privatizaciju preuzela upravu nad kompleksom još jednom su porasle tenzije između kosovskih vlasti i stanovnika na severu. Istovremeno sa novim zatezanjem odnosa na KiM, evropske diplomate u svojim izjavama daju jasan znak da se Briselu žuri u "završavanju posla" na ovom delu kontinenta. Prema rečima specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, kraj januara je jasan rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine, ipak, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, to i dalje ne znači da Brisel ima mehanizme da privoli dve strane da sprovedu sporazum.
Nakon događaja od 24. septembra, kada je došlo do sukoba Srba i kosovske policije u kojima su život izgubile četiri osobe, selo Banjska ponovo je dospelo u fokus javnosti. Policija i njene interventne jedinice ponovo su se našle u centru sela, kao i oko manastira Banjska, a razlog je bio objekat građen u periodu od 2015. do 2019. godine, sredstvima Vlade Srbije i koji pripada Republici Srbiji. Nakon njegove "zaplene", direktor Kancelarije za KiM Petar Petković najavio je da će uložiti žalbu međunarodnim posrednicima u dijalogu.
U četvrtak je stigla i vest da je kosovska policija uklonila sirene za uzbunu na severu Kosovske Mitrovice, a koje su se oglašavale kada je od građana traženo da se organizuju za neki događaj i izađu na ulice. Paralelno sa svim ovim, istekao je rok za preregistraciju vozila na RKS tablice, a on neće biti produžen, te će se svaki automobil sa srpskim tablicama tretirati kao neregistrovan.
Sve ovo moglo bi da, prema ocenama analitičara, bude uvod u jednu novu krizu. Kako je za Euronews Srbija rekao politikolog Ognjen Gogić, svi ovi događaji idu u kontinuitetu i predstavljaju način da Priština uspostavi i zaokuži svoj suverenitet i na severu Kosova.
"Sever Kosova generalno od rata, ali čak i nakon Briselskog sporazuma, ostao je nekako manje integrisan u kosovski sistem nego druge srpske sredine, ipak su na severu dugo važila neka druga pravila u odnosu na ostatak Kosova i generalno je to jedan od političkih ciljeva kosovskog premijera Aljbina Kurtija, da sever Kosova u potpunosti integriše", rekao je Gogić.
Ojačana pozicija Prištine
Objašnjavajući najnovije događaje na severu, Gogić je za Euronews Srbija rekao da za neke od tih stvari postoji utemeljenje, kao na primer kada je reč o preregistraciji. Međutim, neki potezi su sumnjivi, pa bi za situaciju sa Rajskom banjom bilo potrebno dodatno objašnjenje.
"Kosovka vlada mora da obrazloži pravni osnov za tako nešto, dali su samo jednu izjavu", rekao je Gogić.
Povezane vesti
Kako on kaže, Priština je u "ofazivi" i u tom smislu je napad u Banjskoj drastično promenio pozicije.
"Srpska strana generalno teže može da pruži otpor zato što to može da se protumači kao destabilizacija i onda tu srpska strana pristaje i na ono što mora i na ono što ne mora, odnosno ne pruža otpor ni protiv onih stvari koje su legitimni zahtevi Prištine, ali ni protiv onih koji nisu legitimni. Koristi se ojačana poziciju Prištine nakon Banjske da se do kraja neke stvari nametnu sa prištinske strane", napomenuo je Gogić.
Euronews/Vladislav Ćup
Inače, zbog odbijanja deeskalacije situacije na severu, Kosovo je već šest mesec pod sankcijama Evropske unije, ali kosovske vlasti i dalje, kako se čini, ne odstupaju od svoje politike. Na pitanje zašto sankcije nisu bile delotvorne, Gogić kaže da smatra da one nisu bile ni primenjene.
"One su podrazumelave suspenziju nekih susreta na visokom nivou što bilateralnih, što multiratelarnih, ali ja koliko sam ispratio zvaničnici Kosova su i dalje imali sastanke na vrlo visokom nivou i Kosovo je učestvovalo na svim regionalnim forumima, samitima koji su se održavali, tako da mislim da ta mera nije primenjena. Takođe, oni fondovi koji postoje manje-više za sve u regionu da će biti otežan Kosovu pristup tim sredstvima, ali generalno ta sredstva se veoma sporo apsorbuju, tako da ni tu nije došlo do nekog većeg odstupanja. S druge strane je potpuno kontradiktorno bilo da se uvedu neke kaznene mere, a onda da se nastavi sa viznom liberalizacijom. To je pristup toplo-hladno. Poslata je poruka da ipak EU neće biti oštra prema Kosovu, da je vizna liberalizacija dovedena u pitanje dok se politika Kosova ne promeni onda bi to dalo rezultate. Tako da ukratko, te mere nisu zaista bile primenjene", naglasio je Gogić.
Briselu se žuri
Istovremeno, jasno je da se Briselu žuri da se kosovosko pitanje reši što pre. Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak kaže da je kraj januara 2024. krajnji rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine, te da su u oktobru Kurti i Vučić izrazili načelnu spremnost da prihvate evropski nacrt statuta za osnivanje Zajednice srpskih opština.
Kako je dodao, Kurti je uslovio prihvatanje Statuta (o ZSO) potpisivanjem Sporazuma Prištine i Beograda o putu normalizacije, njegovog aneksa, kao i samog Statuta. Istovremeno, Beograd je dostavio dodatna pitanja za pojašnjenje. Objasnio je za Gazetu ekspres da je stoga implementacija trenutno na čekanju zbog ovih zahteva strana, a da njegov tim naporno radi na tome da odgovori u svojstvu fasilitatora.
Naglasio je i da su zemlje članice EU zadužile Brisel da obaveze Srbije koje proizlaze iz Sporazuma uvrsti u Poglavlje 35 pregovora, koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Prištinom, pre kraja januara 2024.
Povezane vesti
"To jeste da se njima žuri, da bi oni voleli da vide rezultat, ali njima se žuri sve ovo vreme, pa se to nije odrazilo na tok dijaloga. To što se njima žuri, ne znači da imaju mehanizme koji mogu da privole strane da sprovedu obaveze. Ja tu ne vidim nikakav novi pritisak, to je nova kupovina vremena od strane EU zapravo", rekao je Gogić.
Tanjug/Zoran Žestić
Kako je dodao, kraj januara je interni rok za EU da pregovarački okvir sa Srbijom prepozna te sporazume, da ih unese, a to je, dodaje, puka birokratska stvar.
"Mislim da se verovatno u zakasnilo, oni su nakon samog sastanka u Briselu, Borelj je najavio da će to biti uneto u pregovarački okvir sa Srbijom i pitanje je zašto nije urađeno do sada. To je nešto što se se tiče same EU i to se ni na koji način neće odraziti na tok dijaloga zato konkretno ako pričamo o tom pregovaračkom okviru ono već sadrži odredbe koje kažu da Srbija treba da postigne sa Kosovom obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, što je mnogo više od ovog sporazuma. Taj Ohridski sporazum je samo jedan međukorak ka tom finalnom sporazumu koji je već predviđen, tako da u tom smislu ništa novo ne dodaje, samo razrađuje postojeće odredbe tog pregovaračkog okvira", naveo je Gogić.
Povezane vesti
Inače, u deklaraciji koja je nedavno usvojena na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, od Beograda i Prištine se traži brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti bez daljeg odlaganja i preduslova primene postignute sporazuma, uključujući i sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov ankes. Govoreći o sledećim koracima, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka istakao je ranije za Euronews Srbija da se vidi da EU insistira da Beograd zapravo primeni osnovni sporazum i ohridski aneks i da je to prioritet u odnosu na pitanje sankcija Rusiji.
"Mislim da se EU žuri i ovom trenutnom sastavu iz prostog razloga što možemo očekivati izbore u narednoj godini i ono što se ostvari do juna zapravo će značiti i jedino ostvarenje koje možemo očekivati naredne godine u pregovorima između Beograda i Prištine. Naredni koraci svakako insistiranje da se sprovedu novi izbori na severu Kosova, da se započne procedura sa formiranjem Zajednice srpskih opština, a od Beograda će se očekivati postepeno da prihvati dokumenta izdata od strane institucija Prištine, kasnije simbole, da omogući slobodan protok ljudi, roba, kapitala i da bude, da tako kažemo, konstruktivan akter koji će Srbima na Kosovu sugerisati ponovnu integraciju u institucije", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)