Od Milana St. Protića do Aleksandra Šapića: Ko je sve bio na čelu Beograda u poslednje 23 godine?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/B. Gigović Grubić

21/12/2023

07:05

Od Milana St. Protića do Aleksandra Šapića: Ko je sve bio na čelu Beograda u poslednje 23 godine? - Copyright Tanjug AP/Darko Vojinović, Marko Đoković, Euronews/Maja Popović, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Četiri dana nakon izbora i dalje se "biju koplja" oko (pre)vlasti u Beogradu. Naime, iako je pre tri dana Gradska izborna komisija (GIK) objavila da je usvojila Odluku o preliminarnim rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, prema kojoj je najviše glasova birača osvojila lista "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane" za koju je glasalo 39,35 odsto glasova građana, a za listu "Srbija protiv nasilja" 34,26 odsto, opozicija ove rezultate GIK-a osporava i traži poništavanje izbora.

GIK je na 23. sednici usvojila Odluku o preliminarnim rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, održanih 17. decembra 2023. godine, na osnovu obrađenih rezultati sa 1.091 biračkog mesta od utvrđenih 1.180 biračkih mesta, odnosno 92,46 odsto. Prema tim podacima, lista broj 1 "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane osvojila je 49 mandata, dok je lista "Srbija protiv nasilja" osvojila 42 mandata.

Lista broj 5 "Dr Miloš Jovanović - NADA za Beograd" je osvojila 52.239 glasova, odnosno 6,01 odsto birača i sedam mandata. Lista broj 13 "MI-glas iz naroda" osvojila je 46.679 glasova ili 5,37 odsto i šest mandata, dok je lista broj 2 "Ivica Dačić - premijer Srbije, Toma Fila - gradonačelnik" osvojila je 41.764 glasa ili 4,81 odsto od broja birača koji su glasali i šest mandata.

Postupak izbora gradonačelnika

Do formiranja prvo Skupštine grada Beograda i konstitutivne sednice sačekaće se izgleda još neko vreme, a nju će da zakaže predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora. Skupština grada Beograda treba da se konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora.

Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji od prisutnih odbornika (predsedavajući), a u radu mu pomaže po jedan odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.

Kako se navodi sa sajtu Skupštine grada Beograda, predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom. Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne zakaže konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu bez odlaganja zakazuje najstariji odbornik novog saziva odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati. Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Beograda, Poslovnik Skupštine grada Beograda i Odluka o Gradskoj upravi grada Beograda. Na konstitutivnoj sednici vrši se potvrđivanje mandata odbornika, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.

Na konstitutivnoj sednici, po pravilu, bira se i zamenik predsednika Skupštine, postavlja zamenik sekretara Skupštine i vrši izbor članova Administrativno-mandatne komisije. Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.

Izbor predsednika Skupštine grada i gradonačelnika Beograda

Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje trećina odbornika. Trećinu odbornika čini 37 odbornika. Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata. Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku. Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi.

O predloženim kandidatima otvara se rasprava. Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena. Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan odbornik sa dve izborne liste koje imaju najveći broj odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva.

Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika. Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan odbornik sa dve izborne liste koje imaju najveći broj odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika. Glasanje se vrši na glasačkim listićima. Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.

Na glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za predsednika Skupštine, navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena svakog kandidata je redni broj. Glasa se za jednog od predloženih kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena i prezimena, a u slučaju da je predložen samo jedan kandidat, glasa se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloženog kandidata.

Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata. Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.

Skupština bira gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika grada Beograda i članove Gradskog veća grada Beograda najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.

Ko je sve bio na čelu Beograda od 2000.

I dok se čeka da se raspertlja Grdijev čvor i dobijemo odgovor da li će i na koji način biti formirana vlast u Beogradu ili će Beograđani još jednom na birališta, Euronews Srbija pripremio je pregled ko je sve bio na mestu prvog čoveka glavnog grada Srbije.

Nakon petooktobarskih promena na čelo Beograda došao je Milan St. Protić iz DOS koji je na tom mestu proveo samo 139 dana, i to od 5. oktobra 2000. godine do 21. februara naredne godine kada je podneo ostavku. Radmila Hrustanović, takođe iz DOS, bila je izabrana za gradonačelnika Beograda 1. juna 2001. godine i na tom mestu je ostala do 3. oktobra 2004. godine.

Zanimljivo je da su Beograđani samo jednom posle Drugog svetskog rata direktno na neposrednim izborima birali gradonačelnika srpske prestonice i to 19. septembra 2004. godine. Tada su u prvom krugu bili kandidati Nenad Bogdanović iz Demokratske stranke i sadašnji predsednik Srbije i član SNS Aleksandar Vučić, tada iz Srpske radikalne stranke. Kako niko nije osvojio apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora je održan 3. oktobra iste godine kada je kandidat DS dobio 50,19 odsto galsova i time postao gradonačelnik Beograda. On je na toj poziciji ostao do 27. septembra 2007. godine.

Od 2004. godine ne glasa se direktno za gradonačelnika nego za izborne liste, te umesto građana, prvog čoveka glavnog grada biraju odbornici Skupštine grada Beograda.

Nakon što je pre kraja mandata preminuo Bogdanović, početkom oktobra 2007. godine odbornici Skupštine grada Beograda, tajnim glasanjem, za novog predsednika gradskog parlamenta većinom glasova izabrali su Zorana Alimpića iz Demokratske stranke, koji će u narednom periodu biti i vršilac dužnosti gradonačelnika, koju je obavljao do jula 2008. godine.

Dragan Đilas, tada iz Demokratske stranke, sada predsednik Stranke slobode i pravde, izabran je za gradonačelnika Beograda 19. avgusta 2008. godine. Četiri godine kasnije održani su izbori na koje je izašlo 54,47 odsto građana, a DS je tada osvojio 50 odborničkih mesta, SNS 37, DSS 10, a SPS-PUPS-JS 13. Đilas je reizabran na mesto gradonačelnika na kojem je ostao do 11. jula 2013. godine kada su mu odbornici u gradskoj skupštini, predvođeni SNS-om i SPS-om izglasali nepoverenje.

Nakon održanih izbora 2014. godine, 24. aprila za gradonačelnika Beograda je izabran Siniša Mali. Za njega je tajnim glasanjem na predlog predsednika Skupštine grada Nikole Nikodijevića glasalo 79 od ukupno 94 odbornika. Na mestu prvog čoveka glavnog grada Srbije ostao je do juna 2018. godine. Njega je nasledio Zoran Radojičić, koji je izabran 7. juna 2018. kao nestranačka ličnost na listi Srpske napredne stranke. Na tom mestu izdržao je jedan mandat.

Aleksandar Šapić, koji je svoju stranku SPAS utopio u SNS, izabran je 20. juna prošle godine na mesto gradonačelnika za Beograda. Na poslednjim izborima, održanim sada u nedelju 17. decembra, Šapić je bio na listi SNS za grad Beograd.