Slučaj koalicije Dosta-Evropski put: Kako većinske partije pokušavaju da zloupotrebe prava koja imaju manjinske stranke

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/12/2023

19:33

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Oduzimanje statusa manjinske izborne liste, koaliciji Dosta - Evropski put, bivšeg ministra Radeta Baste, jer je utvrđeno da ne ispunjavaju zakonske uslove, otvorilo je pitanje pokušaja zloupotrebe prava koje imaju stranke nacionalnih zajednica. Manji broj potpisa za predaju liste i prirodni prag, a ne cenzus za ulazak u parlament, prema mišljenju političkih predstavnika nacionalnih manjina, primamljivi su za one koji pokušavaju da zaobiđu pravila.

Iako je predaja izbornih lista završena, konačnu odluku o tome koliko će ih biti na glasačkom listiću mogao bi da donese Viši sud. Koalicija „Dosta! Evropski put“ bivšeg ministra Radeta Baste žalila se tom sudu zbog odluke izborne komisije da im uskrati status liste nacionalne manjine.

Ta koalicija predstavila se kao lista bunjevačke nacionalne zajednice, ali RIK ih nije prihvatio jer naziv liste ne upućuje na bunjevačku nacionalnu manjinu niti su pojedini kandidati pripadnici te zajednice.

Tim povodom Tatjana Kitanović, članica Republičke izborne komisije izjavila je da "okolnost koja je članom 138 Zakona izričito definisana kao razlog da RIK rešenjem odbije predlog da se određenoj listi utvrdi da ima položaj liste nacionalne manjine".

Zakonom je predviđena pozitivna diskriminacija za liste nacionalnih manjina za koje ne važi pravilo 10.000 overenih potpisa niti cenzus od 3 odsto.

Nosilac liste "Ujedinjeni za pravdu" Usame Zukorlić, kaže za Euronews da je tretman koji imaju manjinske stranke "primamljiv" većinskim strankama.

"To sad može da bude primamljivo većinskim strankama koje su na ivici da li mogu da pređu cenzus ili ne mogu i onda traže neka alternativna resenja da ostanu u igri a da ne moraju da ispoštuju pravila od 3 odsto, ističe Zukorlić.

Pokušaj zloupotrebe - scenario pred svake izbore

Zbog toga povremeno su se pojavljivali pokušaji zloupotreba, odnosno lažnog predstavljanja prilikom predaje izborne liste.

Prema rečima aktuelnog ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova - dve trećine nacionalnih političkih organizacija predstavlja političke stranke nacionalnih zajednica.

"Sigurno da to ne može biti odraz pluralnosti nego se događa nažalost zloupotreba tog demokratski potrebnog instituta jer i politička participacija nacionalnih zajednica mora biti osigurana, a jedan od instituta je i političko organizovanje", kaže za Euronews Žigmanov.

Međutim, Šaip Kamberi, sa manjinske izborne liste "Politička borba Albanaca se nastavlja" kaže da je sistem, odnosno RIK, uspeo da prepozna sve pokušaje zloupotreba i odbacio takve liste.

"Ali trebalo bi da se to nadgleda jer nacinalne manjine nemaju zagarantovana mesta pa se one moraju boriti za neka od mesta, a znamo da poslednji popis pokazuje da je 20 odsto stanovištva RS manjinskog porekla - to se ne odražava u radu parlamenta", ističe Kamberi.

Republička izborna lista na predstojećim izborima potvrdila je mađarske, albanske, hrvatske, bošnjače i ruske manjinske izborne liste.

Dimitrijević: Važno da se čuje glas manjina u parlamentu

Euronews

Ključni interes udruživanja nemanjinskih stranka sa manjinskim jeste lakši dolazak do mesta u parlamentu, kaže za Euronews Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA.

"Svedoci smo da od izbornog procesa do izbornog procesa se zapravo ponavlja taj isti scenario, da imamo stranke čije delovanje između izbornih procesa nije prepoznatljivo u smislu zastupanja interesa manjinskih grupa, već je to zapravo samo pokušaj da se na jedan lakši način uđe u parlament", ističe Dimitrijević.

On ukazuje na to da reprezentativnost manjinskih stranaka ne može da bude jedini parametar za uključenost jedne manjinske zajednice u društveni i politički život.

"Nije to jedini parametar da li neko ima svog poslanika u Skupštini Srbije ili nema. Tu su mnogo druga pitanja koja se odnose na zastupljenost u drugim državnim upravama, državnim organima, javnim službama... i verujem da bi o tome mogli da govore više zastupnici manjina u Srbiji", pojašnjava Dimitrijević.

Međutim, on procenjuje da prisustvo manjinskih stranaka u parlamentu može imati "određene koristi za manjinske zadatke".

"Pre svega da se problemi samih manjinskih zajednica jasnije čuju u komunikaciji sa drugim državnim organima. Ako imamo predstavnika u Skupštini, on će svakako na osnovu svojih ovlašćenja moći da predloži određene akte, određene zakone, da ukaže na nepoštovanje nekih zakona, da pokrene određene procedure koje mogu voditi zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina", kaže Dimitrijević.