Predizborno zahuktavanje vlasti i opozicije - da li izbori u decembru imaju notu referenduma?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u Smederevu da će mu biti čast da bude nosilac liste na predstojećim izborima i da će otići sa mesta predsednika ukoliko neko iz redova opozicije pobedi i dođe na funkciju predsednika Vlade.

Govoreći o svemu što je aktuelna vlast uradila u prethodnom periodu, Vučić je podsetio i na povećanje penzija koje će uslediti krajem novembra i početkom januara naredne godine, kao i na dodatnu pomoć korisnicima socijalne pomoći u decembru.

Sve ovo moglo, rekao je, bi biti izgubljeno u jednom danu, i to 17. decembra.

"Moguće je da oni budu predsednici Vlade. Pobede li na izborima, ja ću im dati mandat, ali ja više neću biti predsednik, jer ja više ništa ne mogu da uradim za građane Srbije posle toga i hoću da to ljudi u Srbiji dobro znaju. Ja da glumim predsednika da bih imao tašnu, mašnu i sekretaricu i da bi meni bilo lepo, a da narodu bude loše, pod ovima koji će zemlju da unište, ja to neću sebi da radim i ne želim da budem predsednik. Želim da budem predsednik koji želi da radi za narod, to je jedino što me zanima. I zato ljudi da znaju kada glasaju, da ne glasaju samo za listu poslanika već da glasaju i za svog predsednika, da glasaju za ili protiv mene, baš onako kako to oni kažu", poručio je Vučić na skupu u Smederevu.

Tanjug/Tara Radovanovic

Tako su predstojeći izbori dobili personalnu notu, a sagovornici Euronews Srbija drugačije tumače ovu poruku predsednika Srbije. Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je govor predsednika Vučića u Smederevu "klasična zamena teza", ali i "govor moralne ucene građana".

"Kaže da ne može više ništa kao predsednik da uradi ako ne glasaju za njega. Tu je mali problem ustavno-pravne, ali i političke prirode. Prvo, predsednik Republike Srbije po Ustavu ima samo osam ustavnih nadležnosti što je on znao i 2017. kada je ubedio Tomislava Nikolića da ostavi 'tašnu-mašnu' i on postane nosilac 'tašne-mašne'. To je učinio i 2022, iako je znao da po Ustavu predsednik Republike ne vodi politiku - spoljnu i unutrašnju, nego to čini vlada", rekao je Milivojević u emisiji "Euronews centar" i dodao da se predsednik republike "ni 2017, ni 2022. nije kandidovao za autokratu, ni samodršca nego za predsednika sa samo osam ustavnih nadležnosti".

"To je govor moralne ucene ugrađana - ako volite mene, treba da glasate za Anu Brnabić ili za ljude u svih 65 opština i gradova koje ja predlažem. Zašto bi neko u Blacu glasao za nekoga koga predloži Aleksandar Vučić? Opet je ovo mešanje baba i žaba. Opozicija je progutala udicu, ne samo da je prihvatila nego i inicirala da se u istom danu održe izbori, doduše beogradski, a njemu je to bilo dovoljno da raspiše izbore u još 65 gradova i opština", smatra Milivojević.

S druge strane, marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da se atmosfera da umesto glasanja idemo na referendum "za" i "protiv" Vučića stvorila prevashodno zahvaljujujći narativu opozicije i medija koji je podržavaju.

"Sve vreme su za temu imali Vučića, a drugoj strani je to došlo 'kao kec na deset'. Prihvatili su tu vrstu dijaloga i jedna je jedina tema - za i protiv Vučića. Ne postoji druga tema, sve koje se stidljivo pojavljuju su u iznudici. Ako ih i ima, ideja je da se sve vrati na temu Vučića i prema tome vrši vrsta segregacije čitave političke scene", smatra on.

Spasojević: Vučić kampanju učinio ličnijom

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka smatra da je Vučić na ovaj način kampanju načinio ličnijom kao i da je ona zbog poruka koje pristižu od vlasti, ali i opozicije, dobila referendumski element u smislu da glasači treba da se odluče da li su za ili protiv njega. Sa druge strane sociolog Vladimir Vuletić navodi da je cilj opozicije da smeni SNS na čelu sa Vučićem kao i da je to jedina konkretna stvar koja ih je okupila, dok sa druge strane, Vučićevo obraćanje u Smederevu ocenjuje kao pokušaj SNS-a da motiviše birače da na ovim izborima izađu u što većem broju i tako joj obezbede sigurnu većinu u Parlamentu. 

"Ovo nije prva Vučićeva izjava takve vrste. On je i uoči raspisivanja izbora govorio na takav način, ako ne baš i tim rečima. Ovo je sada način da se ojača stranka, da zalaganjem sopstvenog autoriteta Vučić obezbedi pobedu, ali i da SNS dođe u onu poziciju da dobije 50+1 glas, pa da SNS može sama da formira vladu. Ne žele da se stranka nađe u situaciji da uzima koalicione partnere, već da ih bira ukoliko to želi. Oni sada pokušavaju da se izbegne situacija u kojoj bi neko mogao da ucenjuje i uslovljava politiku Srbije u narednom periodu", smatra Vuletić.

Međutim, Spasojević podseća na činjenicu da je dosadašnja izborna prošlost pokazala da je Vučić popularniji od svoje stranke i njegovo aktivnije angažovanje pred izbore zapravo šalje poruku da Vučić kampanju želi da personalizuje. 

"Cilj je da se glasači opredeljuju za i protiv Vučića, ali ne u odnosu na korektne programske pozicije. Linija personalizacije je ovde ključna. Birači se opredeljuju na osnovu onoga da li su za ili protiv Vučića, a ne na osnovu toga šta misle o Vučeviću, Ani Brnabić... To je neka vrsta kontinuiteta koji gledamo već duže vreme. Možda je sada samo malo veći intenzitet te personalizacije u poređenju sa prošlim izborima", smatra Spasojević.

Cilj je motivacija glasača

Komentarišući izjavu Vučića o tome kada kaže da ljudi treba da znaju da kada glasaju ne glasaju samo za listu poslanika, već i za svog predsednika, Vuletić kaže da je njegov cilj sada da motiviše glasače, ali dodaje da sve ovo daje izborima određenu referendumsku notu.

"Sa obe strane je situacija postavljena referendumski. Deluje mi da ljudi nisu preterano zainteresovani za ove izbore, a to je jednako problematično ne samo za opoziciju već i za vlast. Obe strane sada pokušavaju da dignu ljude i da koršćenjem te referendumske atmosfere motivišu birače da izađu da glasaju dža ili bu - za ili protiv Vučića", smatra Vuletić.

Spasojević ukazuje na činjenicu da je u decembru reč o parlamentarnim i lokalnim izborima, a ne o predsedničkim, pa on ovakvim izjavama pokušava da podigne ulog, i kako kaže, objasni svoje učešće u kampanji.

"Mi znamo da Ustav predsedniku ne daje neka posebna ovlašćenja i da stvari koje građani planiraju dobijaju zapravo od premijerke i Vlade. To nije slika koju Vučić hoće da projektuje. Takođe, on ne može da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima, tako da su ovo, iz te perspektive, poslednji izbori u ovoj poziciji koju trenutno ima", kaže on.

"I u opoziciji jedan krug ljudi odlučuje o svemu"

Za Vuletića nije iznenađujuća činjenica da SNS i tokom ove kampanje Vučića gura u prvi plan, i pored ranije najave da će njegovo učešće biti ovog puta minimalno.

"Naravno da moć proističe iz partije. Naravno da je i Angela Merkel odlučivala o svemu i bez nje niste mogli ni jednu bitnu odluku da donesete. Suštinski je isto i kod nas. Pa vi i u opoziciji takođe jedan krug ljudi koji odlučuje o svemu. Ovi demokratski sistemi nisu oni o kojima razmišljamo kao da su iz antičkog doba. Moć leži u partiji, takav je sistem. Nema alternative", smatra Vuletić.

On smatra i da je Vučićeva uloga, po pitanju budućnosti SNS-a, ključna.

"On je ključna meta opozicije a i zato ga SNS ističe u prvi plan. Smatra se da ukoliko se obezglavi SNS, ukoliko Vučić izgubi poverenje građana, onda i cela arhitektura SNS-a pada", dodaje.

Opozicija se jedino slaže oko rušenja SNS-a

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da je cilj dela opozicije koji se ujedinio da vladajuću SNS skloni sa pozicije u kojoj se nalazi. Vuletić objašnjava da u ovom trenutku to jedini oko kojeg se oni zapravo i slažu.

"Kampanja je primarno negativna zato što je opozicija ujedinjena oko jednog cilja, dok sa druge strane nema tako mnogo zajedničkih tačaka oko kojih bi se sve te stranke složile. Tu je zaista reč o konglameratu levih stranaka. Teško da bi se one složile oko nekog dodatnog cilja. Jedan jedini cilj je srušiti Vučića a nakon toga ući u nekakvo takmičenje i borbu za preraspodelu moći koja je koncentrisana u vrhu SNS-a", kaže Vuletić.

Kako dodaje, opozicija se sada nalazi u riziku da pošto se udružila zajednički prima političke napade protivnika.

"Što se udružene opozicije tiče, oni sada preuzimaju rizik da ih suprotna strana gađa zajedno.  Vi onda kada se udružite preuzimate i dugovanja onih iz prošlosti i to je ono što vlast koristi. Naravno ima stranki gde dominiraju nova lica i politike. Kada bi išle samostalno one bi tu politiku afirmisale ali to ne bi bilo dovoljno da se ugrozi vlast. Mladi lideri su imali alternativno oko toga da li žele da afirmišu svoju politiku ili da se udružuju sa onima kojima je osnovni cilj da se sruši Vučić", rekao je. 

Spasojević pak misli da kampanja ni kod vlasti, ali ni kod opozicije nije još uvek pokazala svoje pravo lice.

"Opozicija pokušava da se osloni na ono što su do sada radili. Desni blok insistira na spoljnopolitičkim pitanjima, BRIKS, pitanje KiM, dok deo Srbija protiv nasilja pokušava da se osloni na protestno nezadovoljstvo. Vidimo neku vrstu sinergije sa raznim incijtavama u civilnom društvu. Čini mi se da se kampanja nije zahuktala u punoj meri, tako da ćemo tek da vidimo pun sjaj kampanje, ali punu bedu ćemo videti dve - tri nedelje pred izbore. Tada će nam biti jasnije kako se kreće stanje u javnom mnjenju. Odnosno da li je došlo do neke značajnije promene i čemu mogu da se nadaju akteri", kaže on.

Euronews/Marko Subotić

Upitan da li bi u slučaju da opozicija dobije većinu ne bi bila moguća kohabitacija poput one u slučaju Tadića i Koštunice, Spasojević kaže da ne može da zamisli nikavu saradnju vlasti i opozicije u ovom scenariju.

"To bi bila zaista neobična situacija, pre svega zato što SNS do sada nije susretao sa tim situacijama da mora da deli vlast. Mislim da bi bila vrlo napeta situacija da opozicija uzme samo Beograd, što je na neki način realno. Tako da ova situacija u kojoj bi opozicija uzela vlast na nacionalnom nivou bi bila zaista neobična i teško mogu da zamislim Vučića u situaciji kako je Milo Đukanović dve godine bio predsednik. Tako da ne bi me čudilo da onda dođe i do neke ostavke, ali mislim da to nije realan scenario, tako da možda i ne moramo previše da ga razmatramo", rekao je.