Igre 
"Karte za naredne tri ili četiri godine dele se 17. decembra": Pet glavnih pitanja posle raspisivanja izbora
Komentari04/11/2023
-21:12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar, a istog dana glasaće se i na lokalnim izborima. Kampanja, za koju se očekuje da će biti dinamična, počela je da teče, a polako pristižu i odgovori na brojna pitanja od kojih je možda najvažnije koliko ćemo lista videti na glasačkom listiću. Prema oceni analitičara, ovo će biti izbori sa velikim ulogom, a možda i jedni od najvažnijih u poslednjih nekoliko godina.
Kako je ocenio Vučić, predstojeći izbori su važni i zbog "kontinuiteta vlasti", te najavio da se posle 17. decembra neće glasati sve do 2027. godine. Upravo je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević prvi predao u četvrtak Republičkoj izbornoj komisiji listu "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" za izbore za narodne poslanike. Lista je proglašena dan kasnije.
A poznato je još nekoliko učesnika na glasnju. Najveću opozicionu grupaciju ovog puta će činiti lista "Srbija protiv nasilja", kojoj je podršku dalo osam partija.
I dok se odluke nekih još čekaju, zanimljivo je da je kampanja već iznela na svetlost dana neka dobro poznata politička imena, pa u igru ulazi čak i lider Zdrave Srbije Milan Stamatović. Svoje samostalno učešće na parlamentarnim izborima najavio je i lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović.
Do završetka kampanje ostalo je četrdesetak dana, a ovo su neka od glavnih pitanja:
Kako će nastupiti vlast?
SNS je prva stranka koja je predala izbornu listu RIK-u, uz koju je dostavila i 92.637 potpisa podrške građana. Nosilac liste je predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić a prvi na listi je Miloš Vučević.
Kako je za Euronews Srbija rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, u Srbiji se tradicionalno pojavi veliki broj izbornih lista. Ove godine je za očekivati da broj verovatno bude dvocifren, ali ipak za nijansu niži nego ranijih godina zato što se desio jedan proces ukrupnjavanja političke scene. To ukrupnjavanje dogodilo se zapravo i na strani vlasti.
Povezane vesti
"Vidimo da dolazi do ukrupnjavanja i na delu vladajuće stranke, prevashodno tu mislim na ulogu stranke Zdrava Srbija Milana Stamatovića", rekao je Klačar.
Tanjug/Nemanja Jovanović
I predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je da će SRS nastupati sa SNS na beogradskim i lokalnim izborima u gradovima i opštinama u Srbiji. Kako je rekao, predstavnici SRS će biti zastupljeni na kandidatskim listama i posle izbora će učestvovati u izvršnoj vlasti. Na pokrajinskim i republičkim izborima, SRS će nastupati samostalno.
"Naše razlike postoje na republičkom nivou i tamo ćemo imati odvojene liste i posebno idemo na izbore. Ali ako bude neophodna šira koalicija na republičkom nivou, ako naprednjaci sami ne budu mogli da formiraju vladu ili ne mogu zajedno sa socijalistima, mi smo onda jedino spremni sa njima da uđemo u vladu. Svakako nikada nećemo sa prozapadnom opozicijom", rekao je Šešelj.
Govoreći o ovoj saradnji, politikolog Vujo Ilić ističe da to nije iznenađenje. Vojislav Šešelj je podržao Aleksandra Vučića i na prethodnim predsedničkim izborima, tako da je formalno političko približavanje već učinjeno.
"Meni to govori da je pitanje Beograda ključno. Iz perspektive Aleksandra Vučića i SNS može da se preživi to ako neki Šešeljevi glasovi ostanu ispod cenzusa, ali ne mogu to sebi da dopuste u Beogradu. To je indikator da će borba oko Beograda i ko će imati većinu u Beogradu možda biti i ključna borba ovih izbora", rekao je on.
Socijalistička partija Srbije se ni ovog puta neće razdvajati od Jedinstvene Srbije, pa će ponovo predati koalicionu listu. Ovo je stranka koja, kako ističe Ilić, uvek ima potencijal da bude tas na vagi.
"To smo videli poslednjih 20 godina, da su uvek imali tu idealnu poziciju da mogu da grade svoju moć i svoje poluge moći time što mogu uvek da se okrenu protiv jednih ili protiv drugih, imaju vrlo stabilnu biračku bazu, obično oko 10 odsto. Videćemo kakva će biti njihova mobilizacija na terenu, ali verujem da će biti vrlo usklađena kampanja i vrlo usklađen rad sa SNS", dodao je on.
Povezane vesti
U koliko će kolona opozicija?
Kada je reč o opoziciji, pitanje u koliko će tačno kolona ona da izađe još je bez preciznog odgovora. Na izborima će učestvovati i lista "Srbija protiv nasilja", koalicija osam stranaka koje su u prethodnom periodu organizovale proteste pod tim nazivom. Nosioci liste biće Miroslav Aleksić i Marinika Tepić, dok će prvi na listi biti Radomir Lazović. Na beogradskim izborima nosioci liste će biti Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović, koji će biti i kandidat za gradonačelnika, a prva na listi će biti Mila Popović.
Euronews/Marko Subotić
Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbija, Zeleno-levi front / Ne davimo Beograd, Srce, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i stranka Zajedno dogovorili su zajednički nastup na izborima na temeljima dobre saradnje u parlamentu, zajedničke organizacije protesta Srbija protiv nasilja i brojnih drugih akcija koje su ove organizacije zajedno i pojedinačno sprovodile.
Kako je rekao lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, dogovor je pao jako brzo.
Povezane vesti
"Manje od devet dana je prošlo od dana kada smo dobili poslednje istraživanje i u skladu sa sporazumom Do pobede, tako smo i rekli, doneli smo odluku da idemo na jednoj listi i dogovorili sve što je neophodno", rekao je on.
Ističe da je njemu i SSP-u čast da budu u društvu ljudi koji su pokazali da im je interes Srbije iznad nekih stranačkih interesa.
"Došli smo do jedne liste koja Srbiji treba da ponudi normalnost, pristojnost, stabilnost, bezbednost, da živimo napokon kao normalni ljudi", naveo je.
Inače, uprkos tome što je načelnu podršku listi dala i Socijaldemokratska stranka, njen lider Boris Tadić saopštio je da ih je Miroslav Aleksić obavestio da za SDS nema mesta na toj listi uprkos tome što su javno pozvani da se izjasne, a što su, kako je rekao, javno i uradili.
Kada je reč o drugom delu političkog spektra, desnoj opoziciji, situacija nije tako jedinstvena. Priča o formiranju jedne desne liste obostrano je završena, poručio je lider Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović. Uprkos velikoj saradnji u prethodnom periodu, koalicija NADA, koju čine upravo Novi DSS i POKS, na predstojeće parlamentarne izbore neće izaći na istoj listi sa kolegama iz Pokreta Dveri i Zavetnika.
Tanjug/Sava Radovanović
Kako je rekao Klačar, upravo je ovih pet lista one oko kojih će se i voditi najveća borba.
"Mi u ovom momentu znamo ipak koje su to liste između kojih će se voditi najveća politička borba i koje će liste diktirati agendu. Tu su prevashodno misli na jednu veliku listu oko SNS, SPS, Srbija protiv nasilja i ove dve desničarske kolone. To su liste, njih pet, koje će uzeti ubedljivo najveći broj glasova, to su liste koje će da budu najaktivnije", rekao je on.
Nekoliko dana nakon što je lider Narodne stranke Vuk Jeremić u otvorenom pismu liderima desno orijentisane opozicije poručio da još nije kasno da se postigne dogovor o jedinstvenom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima i pozvao ih da još jednom preispitaju svoje odluke, Jeremić je i zvanično najavio najavio da će ta stranka na parlamentarnim izborima na kraju nastupati samostalno.
Gde je zapelo za desnicu?
Na pitanje gde je tačno zapelo za desno orijentisanu opoziciju, pa ona nije uspela da napravi širu koaliciju, Klačar kaže da su verovatno bila presudna dva elementa.
"Prvi element je onaj koji je manje više indirektno i rečen, a to su neslaganja kakva treba da bude njihova pozicija posle izbora. Prevashodno sa kim i na koji način oni treba da prave saradnju posle izbora. Drugi razlog je onaj očiti doduše, a to je zaista postojanje ogromnih razlika ne samo programskih, nego razlika koji su veliki i na komunikacijskom planu i na karakternom nivou između stranaka desnice i stranaka koje čine Srbija protiv nasilja. Tu se radi o toliko različitim strankama da je vrlo verovatno za veliki broj njih kao i za njihove birače neprihvatljiva saradnja jednih sa drugima i do kraja treba biti iskren, vrlo je verovatno da birači desničarskih stranaka zapravo imaju više simpatija za neke od stranaka u vlasti nego za neke od stranaka u građanskoj opoziciji", istakao je Klačar.
Komentarišući za Euronews Srbija rasplet na desnom političkom spektru, Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka rekao je da su se uplele neke personalne stvari i da je očigledno bilo u pitanju neko nepoverenje.
"Mi smo saznali da je problem bila saradnja sa proevropskom opozicijom u Beogradu što mislim da generalno ne bi smelo da bude problem. Dugo vremena je DSS, odnosno Miloš Jovanović insistirao na tome da ova nacionalna opozicija pokaže spremnost za saradnju sa proevropskom opozicijom ne samo tehničke naravi i ne samo u Beogradu. To je bilo nešto oko čega nisu mogli da se dogovore prosto zato što dobar deo biračkog tela te nacionalne opozicije nije baš rad da sarađuje sa nekim od tih ljudi, ispostavilo se da ono što je bio najmanji zajednički, to je protivljenje prihvatanju francusko-nemačkog ultimatuma", rekao je on.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Kako je dodao, to što su sve ove stranke na izborima 2022. prešle cenzus bilo je iznenađenje za vlast, ali on očekuje da će se to dogoditi i ovog puta.
"Prema onome što sada znamo, za očekivati je ako stvari ostanu kakve su sada da bi koalicija Dveri-Zavetnici bez teškoća preskočila cenzus, štaviše da bi išla na dvocifreni rezultat, da bi koalicija Novi DSS-POKS takođe ušla u skupštinu", rekao je on.
Šta je sa ostalim strankama?
Od ostalih stranaka, zasad je u javnost jedino izašao Čedomir Jovanović koji želi da se njegov LDP ponovo nađe na glasačkom listiću, i to samostalno. Kako je rekao najavljujući kandidaturu, on nikada nije otišao iz politike, ali se ona "promenila u nešto što je suviše lično, bez vizije, bez programa".
Na pitanje da li se vidi u koaliciji sa aktuelnom vlašću ili takozvanom proevropskom opozicijom, Jovanović odgovara da ne vidi prostor za sebe u onome što radi vlast, ali ni opozicija.
A odluka se još čeka kada je reč o nekoliko političkih aktera. Tu se pre svega misli na pomenutu Socijaldemokratsku stranku, za koju se zasad ne zna kako će nastupati. Takođe, ne zna se ni šta je sa pokretom Dosta je bilo. Kako kaže Klačar, čeka se još Rade Basta i njegov pokret koji je bio aktivan u predizbornom periodu. Očekuje se odluka Zorane Mihajlović i Dragana Šormaza koji su takođe pokazali neku vrstu interesovanja izlaska na izbore.
"Pozicija tih malih stranaka je na ovim izborima takođe veoma važna. Prvi razlog jeste što će oni uticati na to koliko će biti rasutih glasova u smislu onih glasova koji će da ostanu ispod tri odsto zato što to na nekim izborima posebno u Beogradu može da bude posebno važan indikator kako će se na kraju raspodeliti mandati. Drugi faktor koji treba imati u vidu kada je reč o manjim strankama je verovatno da oni svojim nastupom preuzimaju veliki rizik. Zato što kada imate ukrupnjenju političku scenu kao što je slučaj sada rašće takozvano strateško glasanje, ono glasanje gde birači birajući između nekoliko opcija koje su im slične ili bliske radije biraju onu za koju zna da će napraviti dobar izborni rezultat", istakao je Klačar.
Kakva će biti kampanja?
Za sve ovo vreme kampanja je u toku, a kada je reč o tome kakva će ona biti, Ilić kaže da treba da budemo veoma optimistični pa da uopšte govorimo o civilizovanoj kampanji.
"Mi odavno nemamo kvalitetnu političku kampanju pred izbore. Poslednji razlog za to je što ne postoje institucije čiji bi posao trebalo da bude da regulišu ponašanje aktera u pedizbornom periodu ne rade taj posao. Tu pre svega mislim na REM. Sa druge strane svaki proces izborni koji se ne reguliše, gde nemamo neku vrstu ishoda kažnjavanja ponašanja koje nije u skladu sa pravilima, će biti gore. Tome svedočimo iz izbornog procesa u izborni proces, tako da ne očekujem bolju kampanju nego što je bila ranije", rekao je on.
Kako kaže Klačar, treba očekivati dinamičnu, relativno kratku kampanju, ali takmičarskog tipa jer postoji određena neizvesnost kada su beogradski izbori u pitanju.
"Nažalost očekujem i da bude dosta konfrontirajuća, da ćemo verovatno svedočiti manjku dijaloga jer je nepoverenje i taj jaz između političkih aktera jako veliki. To bi trebalo da budu neke ključne odrednice ove kampanje uz još jedan važan dodatak o kom se možda malo pričalo, a to je činjenica da će ovi izbori na neki način biti jedni od važnijih za nekoliko proteklih godina zato što je Vučić najavio da će prvi sledeći izbori biti tek 2027. godine. To zapravo znači da je na ovim izborima podignut ulog. Taj ulog je podignut i za vladajuću koaliciju, on je podignut i za opoziciju jer karte za naredne tri ili četiri godine se dele na izborima 17. decembra", zaključio je Klačar.
Preporuka za vas
Komentari (0)