Još jedan neuspeh diplomatske ofanzive Brisela: Šta se krije iza ponude koja se ne odbija, ali ni ne potpisuje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali su se juče u Briselu sa zvaničnicima Nemačke, Francuske i Italije, kao i sa specijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom i šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom. Tema višesatnih, odvojenih sastanaka bio je plan za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ali po statutu koji je kreirala Evropska unija.

Premda je zvanični Beograd bio spreman da radi na planu i odmah krene u primenu, Vučić je novinarima rekao da Beograd "ne može da prihvati nezavisnost Kosova i njegovo članstvo u UN" ne iznoseći više detalja šta je tačno pisalo u novom planu EU.

"Papir se odnosi isključivo na formiranje Zajednice srpskih opština. Ja ne mogu da govorim o detaljima jer nije dogovoreno da govorim o detaljima. Vidite, veoma smo se korektno držali i nigde nije procurio ni jedan detalj, niti bilo šta iz papira jer je takav dogovor", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje da li se papir od 21. oktobra odnosi na ZSO.

S druge strane, Kurti je podsetio da je bio spreman da potpiše dokument još u Briselu 27. februara 2023. godine, u Ohridu 18. marta 2023. i sinoć, ističući da je upravo Samit Evropskog saveta u Briselu pravi događaj za potpisivanje osnovnog sporazuma, uključujući i nacrt koji su ponudile EU i SAD za primenu člana 7, u vezi sa članom 10, osnovnog sporazuma.

"Uprkos ovako širokogrudoj ponudi premijera Kurtija, predsednik Srbije Vučić je odbio da potpiše sporazum sa Kosovom, i tražio da se prihvati i dodatni papir kojim se praktično poništivaju tri principa Osnovnog sporazuma, Aneksa za implementaciju i Nacrta koji su pet emisara predložili 21. oktobra 2023. godine", navodi se u saopštenju kosovske vlade.

"Srbija ponovo napravila ustupak"

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da je uprkos još jednoj neuspešnoj turi pregovora, Srbija još jednom napravila ustupak.

"Srbija je do sada institirala na tome da se kao osnova za fomiranje ZSO uzima Briselski sporazum i Nacrt iz 2013, odnosno 2015. godine. Međutim, sada se ispostavilo da je EU napravila predlog ZSO i da oko toga nije bilo saglasnosti ni jedne ni druge strane", ističe Zečević.

On kaže da je vrlo verovatno da se u planu za formiranje ZSO nalazilo "još nešto" zbog čega nije "pao" Vučićev potpis.

"Predsednik Srbije govori da on ne može da pređe preko svojih crvenih linija, a to je članstvo Kosova u UN i teritorijalni integritet, tako da mislim da je za sada ova runda završena, premda je predsednik Srbije rekao da je predlog ZSO dobra polazna tačka za razgovor", dodaje Zečević.

Činjenica je da postoje spekulacije o tome šta je tačno stavljeno pred Vučića i Kurtija, smatra politički analitičar Ljeraj Hodža.

"Spekuliše se da se radi o nekim modelima koji su već sprovedeni u različitim zemljama u Evropi, kao neka kompilacija modela samoupravljanja manjina. Međutim, to što je ključno jeste da je i pre Banjske, odnosno 14. septembra dijalog bio neuspešan. Dakle, nije ni tada bilo nikakvih pomaka, a propali su i jučerašnji sastanci uprkos tome što je novi dokument predstavljen obema stranama", kaže on.

Hodža smatra da je do sada bilo dosta propusta, kao i da su EU i SAD pokušavale da dokažu da su dogovori važeći iako nisu potpisani, te da sada preostaje samo dobra ponuda.

"EU će i dalje, kao posrednik institirati na tome da strane implicitno prihvate neki dil jer ima čak tih tumačenja da se nešto ne može nazvati dogovorom ako nije potpisano. Ali, bilo koji 'dil' koji nastane usmeno, takođe je važeći. Videli smo da je situacija 24. septembra nakon događaja u Banjskoj promenila mnogo toga, dakle sad će kosovska strana institirati na većim garancijama kako se tako nešto ne bi ponovilo", istakao je naš sagovornik.

 "ZSO ispala veći problem nego što bi trebalo da bude"

Zečević pak, smatra da Kurti nema mnogo motivacije da prihvati ZSO jer onako kako se stvari trenutno odvijaju, njemu sve to ide u prilog.

"Srpsko stanovništvo se ionako iseljava sa Kosova. Kurti ide na tu opciju, EU nema bog zna šta da mu uskrati, sankcije su vrlo simbolične, on se ponaša kao da ih nema, štaviše od 1. januara očekuje i viznu liberalizaciju. Što se tiče samog članstva Kosova u EU, to je za Kurtija dalek cilj. On misli da će pre da očisti Srbe sa Kosova nego što će biti primljen u EU. Pre svega gaji te nacionalne ciljeve, a evropski cilj je tek na drugom ili trećem mestu kada je reč o njegovoj politici", smatra Zečević.

Stoga on smatra da nije toliko siguran da je Zajednica srpskih opština preduslov da Srbi ostanu na Kosovu i Metohiji, ali jeste dovoljan korak ka takvoj mogućnosti jer bez toga "nema apsolutno nikakve šanse da ostanu na tom prostoru".

"Što se tiče Kurtija imam utisak da on ima neke svoje ciljeve i smatra da će proterivanjem Srba sa Kosova rešiti problem, tako da može da se okrene sledećem cilju - ujedinjenju Kosova sa Albanijom", dodaje Zečević.

Hodža, s druge strane, konstatuje da je ZSO ispala veći problem nego što je trebalo da bude. Kako kaže, postoje rešenja da se ova kriza prevaziđe, a bitno je i da nijedna strana nije digla ruke od onoga što im je 21. oktobra predstavljeno od strane "velike petorke", kao i na jučerašnjim sastancima u Briselu.

"Ni Vučić ni Kurti ne tvrde da je taj predlog loš i problematičan. Kurti čak kaže da je toliko dobar da je bio spreman da ga potpiše, a Vučić da nema problem sa predlogom nego sa potpisom. Jako je veliki rizik odbiti kancelara Šolca, predsednika Makrona i premijerku Meloni", kaže Hodža i nastavlja:

"Te zemlje srećom, neće dići ruke od toga, tako da se očekuje možda nova runda diplomatske ofanzive kako bi došlo do pristanka na novi Nacrt koji je predstavljen 21. oktobra, s tim što će Kosovo zatražiti mnogo veće bezbedonosne garancije kako ne bi došlo do terorističkih napada, upada, agresija ili čega god što može posle Banjske da sledi".

Zečević dodaje da obe strane treba da popuste u određenim stvarima, ali da je očigledno da se sada radi o potpuno drugom tekstu Nacrta ZSO u odnosu na onaj koji je počivao na Briselskom sporazumu.

"Vrlo je indikativno to što predsednik Srbije pominje i međusobno priznanje i članstvo u UN i teritorijalni integritet. To znači da kroz tu ponudu EU provejava i ono što provejava u Ohridskom sporazumu"

Preduslov za formiranje ZSO je pre svega da se smene gradonačelnici i održe izbori, a o tome nije bilo reči na jučerašnjim sastancima, smatra Zečević.

"EU je počela od toga da se utvrdi sadržaj i koja će biti ovlašćenja ZSO", kaže i zaključuje da bi naredni korak de fakto morala biti deeskalacija tenzija, ali da je to teško kada je druga strana u pitanju.