Igre 
Strah, neizvesnost i pitanja bez odgovora: Kakva je situacija među Srbima na KiM mesec dana posle događaja u Banjskoj?
Komentari25/10/2023
-14:03
Posle tragičnih događaja u Banjskoj, u opštini Zvečan i pogibije četvoro ljudi, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji su zabrinuti za svoju budućnost. Strah i neizvesnost su sve veći i sve više njih razmišlja o odlasku sa svojih ognjišta.
Ivan Nikolić iz NVO "Komunikacija za razovj društva" Gračanica kaže za Euronews Srbija da su krhka bezbenost i ograničena sloboda kretanja za Srbe na Kosovu i Metohiji još izraženiji posle sukoba u Banjskoj.
"Ova situacija je itekako doprinela ljudima koji su se lomili šta će raditi u svojoj budućnosti da prelome na tu stranu da razmišljaju o izlaznoj strategiji i o što skorijem odlasku", rekao je Nikolić.
Da ljudima i mesec dana od događaja nije svejedno, potvrđuje i Aleksandar Arsenijević iz GI "Srpski opstanak", navodeći da su neki nakon svih dešavanja odlučili i da odu.
"Čak i ljudi koji su dobro situirani na Kosovu, sa sigurnim poslovima i ostalo, bez ikakvih, da kažemo odstupnica, bez ikakvih kuća u centralnoj Srbiji, odlaze odavde", kaže on.
Pretresi policajaca naoružanih dugim cevima u blizini škola i vrtića, ali i zdravstvenih ustanova, kao i hapšenja Srba, skoro su svakodnevni. Nikolić kaže da strah među ljudima postoji sve vreme.
"Mi na jugu od početka znamo da možemo da se oslonimo samo na sebe i delimično na te bezbedonosne institucije koje više ne rade svoj posao nego što rade", objašnjava.
Povezane vesti
I ako započete mesecima pre događaja u Banjskoj, još uvek traju zabrana ulaska srpske robe, kao i vozila sa tablicama koje izdaje MUP Srbije, ali ne samo to. Arsenijević kaže da je slobodno kretanje gotovo nemoguće za sve.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
"Imamo i zatvaranje puteva u Opštini Leposavić sa zidinama, gde se čak onemogućava, ne samo stanovnicima tih sela kretanje i deci koja idu u školu 15 kilometara dalje, već se onemogućava čak i rad KFOR-u čija je misija sloboda kretanja i bezbednost na Kosovu", kaže on.
Aleksandar Rapajić iz NVO "Centar za zatupanje demokratske kulture" Kosovska Mitrovica navodi da pored toga što ljudi odlaze, gotovo retko ko se odluči da dođe na Kosovo.
"Već dve godine broj studenata koji se upisuju na Univerzitet ovde u Mitrovici je mnogo manji, pričamo o studentima koji dolaze iz drugih krajeva", kazao je.
Problemi se nižu - lekovi na rezervama, lečnje u kontejnerima, zategnuti odnosi...
Ovo nije jedini problem sa kojim se suočavaju ljudi na Kosovu. Lekovi i medicinski materijal su na rezervama, što je za Srbe na severu opet novi problem, a za one južno od Ibra to je već navika, kao i to da se u 21. veku leče u kontejnerima, lekovima koje odavno kupuju. Arsenijević kaže da je ovakva slika za ljude postala uobičajna.
"Imaju problema prilikom kupovine povećanjem cena, izbacivanjem iz radnje, nemogućnost da kupe na kasi nešto jer se apsolutno ti ljudi ponašaju da za Srbe nema prodaje tih artikala, što je jako, jako ozbiljno", kaže.
Euronews/Vladislav Ćup
Nikolić dodaje da je zapravo raspon problema sa kojima se suočavaju ljudi veliki - od zategnutih međuljudskih odnosa do nedostatka robe.
Povezane vesti
"Za jednog običnog stanovnika to znači dodatni niz problema od kojih je teško izdvojiti koji je najveći, počev od nedostatka robe preko tih vidno zahladnelih odnosa između komšija Srba i Albanaca koji su donekle bili otopljeni i funkcionisali na ovaj ili onaj način", kaže.
Radosavljević: Događaj u Banjskoj imao devastirajući uticaj na Srbe na Kosovu
Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative za Euronews Srbija kaže da je događaj u Banjskoj imao devastirajući uticaj na Srbe na Kosovu, jer sada postoji povećan broj i prisustvo specijalnih jedinica kosovske policije u urbanim sredinama, što prethodno nije bio slučaj.
Povezane vesti
Ona dodaje da je taj događaj dao otvoren prostor kosovskoj policiji da sprovodi akcije i pretrese kojima su Srbi svakodnevno izloženi.
"Ne samo u poslednjih mesec dana, već u poslednje dve godine dolazi do osetne promene atmosfere. Primarno odnosa centralnih institucija prema srpskom stanovništvu, ali i posledično između samih građana, odnosno Srba i Albanaca. Banjska definitivno jeste dodatno pogoršala percepciju pre svega bezbednosti, kako na severu, tako i na jugu, ali i osećaj frustracije stanovništva, jer se čini da sva pitanja koja se tiču nevećinske zajednice, odnosno srpske zajednice na Kosovu, više ne dopiru do institucija na centralnom nivou", rekla je ona.
Kaže da je situacija na severu i jugu nije ista, jer kako navodi, sever je u fokusu zbog svih dešavanja koja su se događala u prethodne dve godine.
"Kada su petog novembra prošle godine Srbi napustili insitucije, oni su to učinili na severu Kosova uključujući i deset poslanika Srpske liste. Međutim, nije došlo do napuštanja institucija u južnim opštinama, pa se nekako život nastavio. Ipak, stanovnici šest preostalih opština se stalno suočvaju sa raznim diskriminacijama. Na primer zakonski u sistemu mora da postoji registracija srpskog stanovništva u instucijama, ali toga nema. Takođe, dolazi do kršenja njihovih prava kao što je zakon o upotrebi jezika. Juče smo imali primer promotivne kampanje za viznu liberalizaciju za KiM, gde je putujući kombi došao u Gračanicu ali je imao veliki baner na albanskom jeziku. Ovakve stvare unose nemir samim građanima", kaže ona.
Što se bezbedonosnog pitanja tiče, kaže da je nakon Banjske evidentan veći broj kosovske policje na ulicama, kao i da više nije retkost oni imaju po nekoliko akcija tokom dana.
"Situacja se na severu KiM promenila od same Banjske. Posle incidenta od 24. septembra i atmosfere koja je nastala, u tim okolinistima se dao prostor kosovskoj policiji da neometano sprovode svoje akcije. Imamo ih sada po nekoliko svakog dana na severu Kosova, ima pretresa i hapšenja. Ono što se desilo pre mesec dana je imalo devastrirajući uticaj na ljude. Sada imamo povećan broj policije, oni su i u urbanim sredinama. I dalje je na snazi odluka od prošlog leta za zabranu uvoza hrane. To ih dosta demotiviše", kaže ona.
Radosavljević kaže da ne postoji zvanična statistika o tome koliko ljudi je napustilo Kosovo, već se sve, dodaje, pribeležava na osnovu utiska koji je stečen iz neposredne okoline. Ona navodi da je njen subjketivan osećaj da je inteviziran broj ljudi koji se odlučuje da ode.
"Život je ovde izuzetno težak, ali nakon 25 godina ljudi su izgradili neku otpornost. To nije normlano okruženje u kojem osoba može da živi, ali se stanovništvo itekako prilagođava okolnostima. Međutim, ako se okava situacija bude nastavila možemo da očekujemo da će veći broj ljudi da napusti Kosovo", rekla je ona.
Komentari (0)