Igre 
Kosovsko pitanje u fokusu Evrope: Da li je deeskalacija izvesna i koja je uloga Saveta bezbednosti?
Komentari24/10/2023
-14:00
Predstavnici zemalja članica Saveta bezednosti UN pozvali su Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu pod okriljem EU i zatražili formiranje ZSO. Tokom sednice na kojoj je razmatran izveštaj UNMIK-a o Kosovu i Metohiji predstavnici Kine i Rusije su ukazali na važnost misije UN na Kosovu, dok su SAD zatražile ukidanje te misije.
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je za Euronews Srbija da je očekivano da dve strane, Beograd i Priština, imaju i drugačije stavove, ali navodi o da je, po njemu, iznenađujući stav Amerike po pitanju delovanja UNMIK-a na Kosovu.
"Opšti zaključak je zalaganje da se nastavi dijalog i da se nađe formula za deeskalaciju. To je važno, jer je to zaključak na Savetu bezbednosti. Iz toga bi onda trebalo da proizađe veće angažovanje KFOR-a i UNMIK-a i vrlo jasno zalaganje Rusije i Kine. To nije nešto što je neočekivano. Međutim, razlika je sada u tome što su SAD tražile da UNMIK više nema potrebu da bude tamo. Ranije su to radili Britanici. Ovo nam pokazuje težište američke strane da će u narednom periodu uglavnom njeno težište biti na pokušaju da se kosovska državnost potvrdi", rekao je Milivojević.
Podsetimo, šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade rekla je tokom trajanja SB-a, da su u danima i mesecima koji su prethodili događajima na Kosovu 24. septembra, prethodile političke i bezbednosne tenzije na severu koje su se stalno povećavale u odsustvu rezultata dijaloga pod okriljem EU.
"Trenutna politička situacija može da se prevaziđe jedino kroz kompromis u dijalogu Beograda i Prištine. Deeskalatorne mere su ključne da bi se smanjile tenzije", rekla je ona.
Srbiju je predstavljala premijerka Ana Brnabić. Ona je upozorila da vlasti u Prištini sprovode kampanju sistematskog nasilja i uskraćivanja prava Srbima na Kosovu i Metohiji. Srbi na KiM izloženi su, kako je istakla, političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju.
"Kako se u ovom izveštaju jasno kaže, ni reč i Briselskom sporazumu. Ovo treba da se promeni. Krajnje je vreme za formiranje ZSO, to je treblao pre pet godina. Ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kojem počiva implementacija bilo kojih drugih sporazuma", rekla je Brnabić u Njujorku.
Povezane vesti
Sa druge strane, kosovska predsednica Vjosa Osmani je zatražila da od međunarodne zajednice da pokaže kako je navela stratešku jasnoću povodom situacije na Kosovu i Metohiji i uvede "jasne mere protiv srpskog rukovodstva".
"Nakon 24. septembra sve se promenilo. Ono što se tada dogodilo nije bio napad samo na Kosovo, već plan da se destabilizuje ceo Zapadni Balkan. Srbija je očekivala da će tog dana da anektira sever Kosova. Ono što Srbija nije očekivala jeste profesionalan odgovor kosovske policije. Nakon napada, kosovske institucije su uspostavile blisku saradnju sa međunarodnim bezbednosnim snagama prisutnim na KiM. Kosovo će nastaviti saradnju sa saveznicima kako bi sprečili da se i u budućnosti dogodi nešto slično", rekla je Osmani.
Milivojević: Sednica potvrdila da je SB nadležan za kosovsko pitanje
Komentarišući poruke, Milivojević kaže da je sednica o Kosovu i Metohiji potvrdila da je Savet bezbednosti nadležan za kosovsko pitanje. On je naglasio da je u osnovi nastupa kosovske strane bila namera da se Srbija diskredituje, a da je strateški interes zapadnih zemalja da se situacija usmeri ka priznanju Kosova.
"Sednica je potvrdila nešto što je naš prvorazredni interes, a to je da je Savet bezbednosti nadležan za kosovsko pitanje, da na terenu postoji eskalacija i da je potrebno da se SB, odnosno KFOR, angažuje kao i da je srpski narod na neki način ugrožen. To je bilo težište nastupa i naše premijerke. Sa druge strane, kada je reč o kosovskoj strani, kao i o američkoj, britanskoj, francuskoj i ostalima, težište je bilo na Banjskoj i dešavanjima u njoj. Očigledno da je Banjska bio glavni argument sa kojim su nastupali, da je to uzrok eskalacije. Skrenuo bih pažnju i na glavni strateški pristup, a to je zalaganje za to da je iscrpljen mandat UNMIK-a", rekao je on.
Kako dodaje, drugi zaključak sednice je opšte zalaganje da se nastavi dijalog i da se, kako kaže, nađe formula za deeskalaciju. Kako kaže, Zijade je u svom obraćanju navela da trenutna situacija oko ovog pitanja može da se reši jedinom kompromisom.
"Kada je mislila na kompromis, Zijade je mislila da treba tražiti političko rešenje dijalogu. Naš stav je jasan, i EU i posredovanje u dijalogu mora biti statusno neutralno. To je formula. Ono što je premijerka rekla. Postoje tri stvari koje je premijerka rekla i koje bi mogle da vrate neko mirnije rešenje: Vraćanje Briselskom sporazumu, ZSO, deeskalacija koja treba da podrazumeva sprečavanje represije na terenu, angažman KFOR-a na terenu", objasnio je.
Kako do deeskalacije?
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN pozvali su Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu pod okriljem EU. Odnosi Beograda i Prištine biće i jedna od tema samita šefova država i vlada EU u četvrtak i petak u Briselu.
Povezane vesti
Milivojević kaže da nije iznenađen stavovima međunarodne zajednice kada je u pitanju Kosovo. Kako dodaje, suština je da ukoliko bi evropski zvaničnici zaista želeli da deblokiraju dijalog onda je neophodno da se, kako kaže, EU vrati na statusno neutralnu poziciju.
"Posle posete velike petorke bilo je očekivano će oni insistirati na evropskom planu. Za njih evropski plan (Ohridski sporazum) nema alternativu. Očigledno je da će težište biti na tome, ali i vraćanje dijalogu uz pritisak na Prištinu da ispuni one delove Briselskog sporazuma koje nije ispunila. To je platforma sa koje će nastupati", rekao je.
Milivojević smatra da Srbija treba pažljivo da pristupi daljim pregovorima, da insistira na Briselskom sporazumu i da Ohridski, poznatiji i kao evropski, prihvati ali ne u celosti.
Povezane vesti
"Mislim da će nam ponuditi neku šargarepu, pored onih šest milijardi koje su najavili kao učešće. Ako bi uspeli u pokušaju da mi uđemo u razgovor oko Ohridskog sporazuma na bazi da je obavezujući, da bi čak i odblokirali pristupne pregovore sa otvaranjem nekog klastera u decembru. Međutim, za nas nije evropski plan prihvatljiv u onom delu gde podrazumeva de fakto priznanje. Ako se sećamo Ohridskog sporazuma, u tački dva stoji odredba o priznanju teritorijalnog integriteta. Dakle, dva ravnopravna subjekta. To je osnov za de fakto priznanje i to je za Srbiju neprihvatljivo", objašnjava on.
Milivojević kaže da je u svakom slučaju ZSO pitanje svih pitanja, ali ukazuje i na to da vreme ne igra u prilog daljem toku dijaloga, bar kada je u pitanju uloga Evrope.
"Ono što je težište je vremenski kišobran. Posle Nove godine u Evropi su izborne kampanje, i onda će ovakve teme da padnu u drugi plan", kaže.
Šta se navodi u nacrtu zaključka EU?
U nacrtu zaključaka u koji je Euronews Srbija imao uvid, navodi se da Evropska unija očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi, te da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake.
Kako se ističe u ovom zaključku, Kosovo i Srbija moraju da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, posebno kroz održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće sa aktivnim učešćem kosovskih Srba.
Ističe se i da će neuspeh deeskalacije tenzija imati posledice. Lideri zemalja će izraziti žaljenje zbog nedostatka primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, njegovog implementacionog aneksa, kao i drugih sporazuma postignutih u okviru dijaloga.
"Pozivamo obe strane da ih primene, bez odlaganja i preduslova. To uključuje formiranje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Normalizacija odnosa je ključni uslov za napredak obeju strana na evropskom putu i obe rizikuju da izgube važnu priliku u slučaju nedostatka napretka", navodi se u nacrtu zaključaka u koje je Euronews Srbija imao uvid.
Tanjug/Tara Radovanovic
Samit lidera zemalja članica održava se u četvrtak i petak u Briselu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre dva dana da će krajem nedelje da ide u Brisel i naglasio da veruje da će Beograd uspeti da pronađe izlaz da Srbija nastavi da gura, da istovremeno sačuvamo srž naše nacionalne politike i naših nacionalnih interesa.
Svemu ovome u subotu je prethodila poseta "velike petorke" Beogradu i Prištini. Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak zajedno sa savetnicima za spoljnu politiku i bezbednost francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanskog premijera Emanuelom Bonom, Jensom Pletnerom i Frančeskom Talom, kao i američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom sreo se sa kosovskim i srpskim zvaničnicima.
Lajčak je nakon sastanka saopštio je da je "velika petorka" tokom posete Beogradu i Prištini izrazila očekivanje da dve strane u potpunosti ispune obaveze iz dijaloga i naglasio da je neprihvatljivo bilo kakvo odlaganje ili postavljanje uslova.
Najavio je da će razgovori uskoro biti nastavljeni i precizirao da je, prilikom poseta Prištini i Beogradu bilo reči o tome kako unaprediti normalizaciju odnosa i ostvariti napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji.
Lajčak je dodao da je tema bila i bezbednosna situacija na severu Kosova i Metohije i ponovio da su članovi "velike petorke" poručili Vučiću i Kurtiju da događaji od 24. septembra predstavljaju "jasnu eskalaciju bez presedana“, što pokazuje da su i deeskalacija i normalizacija sada hitnije nego ikada ranije.
Komentari (0)