Igre 
Poslanici Skupštine Srbije o budžetu za 2024. godinu, Mali: Obezbedićemo podizanje životnog standarda građana
Komentari23/10/2023
-10:50
Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja na čijem je dnevnom redu Predlog budžeta za 2024. godinu, kao i predlozi zakona o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima. Poslanike je ispred zgrade parlamenta dočekala Garda Vojske Srbije i crveni tepih, a sednica je počela intoniranjem himne "Bože pravde".
Naime, predlogom zakona o budžetu za 2024. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za 5,0 odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
Iz Vlade Srbije su naveli da je predloženi budžet razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije i izgradnju auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija i zaštite životnog standarda građana.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2024. godinu, da srpska ekonomija i dalje raste i da je plan da se tako nastavi i u narednoj godini. Mali je rekao da predloženi budžet obezbeđuje podizanje životnog standarda građana, imajući u vidu povećanja plata i penzija od 1. januara.
Kaže da će plate u javnom sektoru biti veće za 10 odsto, penzije u skladu sa švajcarskom formulom 14,8 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto. Penzioneri će 30. novembra dobiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Prema rečima ministra, prosečna penzija od 1. januara već će biti 390 evra.
"Penziioneri će od 1. januara dobiti povećanje od 14,8 odsto i kada se ono uračuna i ostala povećanja, onda će kod nas penzije za dve godine biti povećane za 56,1 . Naredne nedelje će penzioneri dobiti uvećane penzije za oktobar za 5,5 odsto i to 2. novembra korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, 4, novembra vojni i poljoprivredni penzioneri, a 10. novembra ostali", rekao je Mali.
Povezane vesti
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Istakao je da će se nastaviti sa kapitalnim investicijama, odnosno ulaganjima u izgradnju bolnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, za šta je u budžetu za sledeću godinu izdvojeno oko 600 milijardi dinara ili 6,8 odsto BDP-a. Kao posebno važna izdvojio je tri projekta i to obilaznicu oko Kragujevca, na kojoj će radovi početi narednih nedelja, zatim auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine.
Prema njegovim rečima za zdravstvo je izdvojeno 545 milijardi dinara što će biti uloženo za veće plate, ulaganja u lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu. Naveo je da će biti rekordna izdvajanja za poljoprivredu, a biće veće i ulaganje u ekologiju i kulturu.
"Sve ovo pokazuje da želimo da rastemo. BDP će nam ove godine biti iznad 68 milijardi evra, a sledeće godine bi trebalo da bude veći za 3,5 odsto", rekao je Mali. Dodao je da je stanje javnih finansija stabilno, da na državnom računu ima oko pet milijardi dinara, a da je udeo javnog duga u BDP 51 odsto.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Unapređujemo e fakture, štitimo mlade od štetnih duvanskih materija"
Zakonom o javnim nabavkama koji je na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine Srbije, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećava se transparentnost i efiksnost sprovođenja javnih nabavki.
"Zakonom o e fakturama se ovaj sistem koji inače odlično finkcioniše još se unapređuje, a izmenama Zakona o duvanu definišu se novi proizvodi koje zakon do sada nije prepoznavao, a koje maloletnici koriste, kako bi se mladi zaštitili od njihovog štetnog dejstva", rekao je Mali.
Govoreći o setu poreskih zakona istakao je da je izmenama Zakona o porezu na imovinu predloženo da se do 2025. godine odloži prenošenje nadležnosti za utvrđivanje i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih pprava sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. Taj rok je, prema njegovim rečima, bio do kraja ove godine, a sada se pomera za godinu dana.
"Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana se povećava neoprezivi deo zarade sa 21.712 na 25.000 dinara, čime želimo stimulisati zapošljavanje", rekao je Mali.
Povezane vesti
Ministri obrazlažu zakone u Skupštini Srbiji
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović rekao je da su na dnevnom redu predlozi četiri zakona iz oblasti informisanja, između ostalih, Predlog zakona o javnom informisanju, o elektronskim medijima, dopune Zakona o javnim medijskih servisima.
Jovanović je kazao da je ministarstvo u toku izrade zakona pozvalo sve zaintresovane grupe da učestvuju, dodajući da su pored novinarskih udruženja učešće uzdeli i delegacija EU, OEBS i drugi. Jovanović kaže da je bilo različitih predloga čija bi rešenja omogućila da građani budu bolje informisanu, a zaposleni u medijima zaštićeniji. Prema njegovim rečima, pored registra medija predviđeno je formiranje evidencije proizvođača medijskoj sadržaja.
Ministarka kulture Maja Gojković kaže da je predviđeni ukupni budžet tog ministarstva za narednu godinu preko 15 milijardi dinara i veći je u odnosu na budžet za 2023. godinu za više od milijardu dinara. Za prvu fazu obnove i rekonstrukcije objekta za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, nove i moderne ustanove kulture, planirano je 100 miliona dinara.
"Sigurna sam da će ovaj muzej, kada bude otvoren, doneti neke nove vetrove u kulturni žuvot Beograda i Srbije i privući veliki broj posetilaca", rekla je Gojković u Skupštini Srbije. Ona je dodala da je za program unapređenja sistema zaštite kulturnog nasleđa u 2024. godini opredeljeno 996, 8 miliona dinara.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović obrazlagala je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
"Ovde se svi do jednog, sigurno sam bez imalo sumnje, slažemo da je dobar obrazovni sistem temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države", rekla je Đukić Dejanović.
Tragedija koja se dogodila u maju ove godine, probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo ko je od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci, bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje, dodala je ona.
"Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta", rekla je ministarka.
Ona je dodala da je Ministarstvo prosvete i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču interesurnu saradnju u cilju iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti, tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović predstavio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrejinama i jedinicama lokalne samouprave, kojim su, kako je rekao, predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
"Da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada uprave, ovaj zakon ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem potrebnog kadra u konkursnim postupcima", rekao je Martinović u parlamentu.
On je dodao da se predloženim rešenjima u zakonu jača kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane, kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže da je predloženi poljoprivredni budžet za sledeću godinu veći nego ikada ranije i iznosi pored "čistih" 105 milijardi dinara i refakcije na akcize koja je 14 milijardi dinara, što ukupno čini 119 milijardi dinara. Tanasković je istakla da sledeće godine više neće biti zaostalih dugovanja prema poljoprivrednicima kao što je do sada bilo.
Na dnevnom redu 60 tačaka
Inače, na dnevnom redu je ukupno 60 tačaka, a među njima su i izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, Zakona o duvanu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 27.
Takođe, poslanici bi trebalo da raspravljaju o podsticajima u poljoprivredi, o porezu na dohodak građana i imovinu, o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, o javnim nabavkama, o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o udžbenicima. Pred poslanicima je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, o Ustavnom sudu, o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu. Parlamentarci će birati i članove Nadzornog odbora za izbornu kampanju, članove Republičke komisije za energetske mreže i jednog člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Komentari (0)