Igre 
Sve izvesniji izbori u decembru: Kome odgovara da budu objedinjeni i da li je situacija na Kosovu ubrzala odluku
Komentari29/09/2023
-20:01
Dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi izbori mogli da budu održani 17. decembra, predsednici opština i gradonačelnici počeli su da podnose ostavke. Ostavku je podneo i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, a to su prethodno učinili čelnici najmanje četiri grada i oko 10 opština. U opozicionim redovima, odakle je stigao zahtev za održavanje beogradskih i parlamentarnih izbora, počela su pregrupisavanja i pripremime.
Vučić je rekao nedavno da je spreman na izbore od 17. decembra i to, kako je precizirao - parlamentarne, beogradske, pokrajinske i u nekim opštinama. Kako je dodao, spreman je da ispuni zahteve opozicije čije je pismo sa zahtevom za izbore dobio.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da se za sada čini da sve ide u tom pravcu da se izbori održe 17. decembra i da je 2. oktobar poslednji rok do kada predsednici opština i gradonačelnici treba da podnesu ostavke.
"Hipotetički, ti izbori mogu da se održe i nedelju dana kasnije, ali se ipak čini da taj pozniji termin u decembru nije toliko realan imajući u vidu da se ulazi u pretprazničnu atmosferu", rekao je za Euronews Srbija izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.
Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić navodi da je opozicija insistirala da izbori budu do kraja godine, a da je onda 17. decembar možda poslednji termin.
On kaže da je zahtev opozicije za izbore neka vrsta izlazne strategije za situaciju kada su protesti u čijoj organizaciji učestvuju na neki način "malaksili". On je, međutim, napomenuo da ne vidi svrhu vanrednih izbora jer se oni raspisuju kada se izgubi većina u parlamentu ili kada se pravi nekakav veliki zaokret u politici pa se nastoji da se za to dobije podrška.
"Treće, to je ova situacija, kada imate dogovor ključnih političkih aktera, odnosno stranaka. To otvara novo pitanje ako je dogovor, u dogovoru uvek postoji nešto što obe strane nalaze da je za njih dobro, da postoji nešto, šta je to, teško je sada reći", naveo je Vuletić.
Povezane vesti
Kome odgovaraju objedinjeni izbori
Predsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović najavio je da će političke organizacije koje su organizovale protest biti na jednoj listi i da od ponedeljka počinje konkretizacija tog dogovora.
Na pitanje kome više odgovara da do kraja godine budu objedinjeni izbori, Vuletić je rekao da oni ne odgovaraju nikome, ali da na izvestan način odgovaraju i jednima i drugima. Opoziciji je, smatra Vuletič, bilo potrebno da se nešto uradi, da nemaju proteste koji ne daju nikakav rezulatat jer to demolariše građane.
"Taj prvi naboj koji je postojao obećavao je opoziciji da su probudili deo građana koji su bili protiv vlasti, a nisu bili za opoziciju, da bi mogli da im se priključe. Kada nakon protesta, energije koja je uložena, nemate nikakav rezultat, onda zapravo demolarišete i demotivišete i one koji su bili za vas. Mislim da bi opoziciji mnogo više išlo u korist da je imala na primer do redovnih izbora dve godine da se malo pomalo konsoliduje", naveo je Vuletić.
Klačar, međutim, smatra da opoziciji ne odgovaraju objedinjeni izbori, ali da odgovaraju SNS danas, ali i bilo kojoj drugoj vladajućoj stranci u prošlosti i to iz jednog razloga, a to su resursi da se sprovede velika integriasana kampanja na svim nivoima gde kao ključni adut može da pojavi neko ko ima veliku popularnost i pozitivan rejting u javnosti, što je u ovom slučaju Aleksandar Vučić.
"Za vladajuće koalicije je uvek lakše da imaju jednu veliku nacionalnu kampanju putem koje će da pokriju sve nivoe, posebno je to dodatno olakšano za SNS koja ima Aleksandra Vučića kao osobu od poverenja, koji može da na taj način pokrpi eventualne rupe koje bi stranka mogla da ima na pojedinim lokalnim nivoima. Opoziciji ne odgovaraju spojeni izbori jer se na njima, sportskim rečnikom, teren raširi, a opozicija nema dovoljno resursa da pokrije sve delove tog terena. Opozicija će verovatno moći da vodi kamanju samo na nekim nivoima ili u nekim opštanama, neće imati resurse da budu prisutni na sva četiri nivoa. To nosi rizike za opoziciju da dođe do svih onih birača koji su im u ovom momentu i potrebni", naveo je Klačar.
Da li će biti ukrupnjavanja
Povodom najave Nebojše Zelenovića da u ponedeljak počinje konkretizacija dogovora političkih organizacija koje su organizovale protest, Vuletić smatra da to baš nisu jednostavne stvari.
"Neko ce reći - ko je Zelenović da to najavljuje. Zavisi od toga kako će biti raspoređeni potencijalni mandati, ko će biti na vrhu liste, ko pri dnu liste, oko toga se najčešće stranke podele", rekao je Vuletić.
Povezane vesti
On kaže da sada deluje da će biti dve uslovno rečeno opozicione liste, jedna oko nacionalni stranaka i sa druge strane organizatori protesta.
Na pitanje koliko u ovom trenutku može da bude snažan blok stranaka desnog centra Dveri, Zavetnika i Narodne stranke, Vuletić je rekao da bi izbori njima mogli možda da budu neka vrsta treninga, a da se očekivalo da tu bude i DSS.
"Moguće je da će neke od tih stranaka želeti da idu samostalno čisto da ispitaju svoju snagu ukoliko imaju neke dugoročnije ambicije ili opet koliko postoji to nesaglasje o pitanju ko je zapravo stožer ili ključni igrač na određenom delu političke scene. Videćemo ko ove izbore vidi i na koji način, da li samo zato da biste došli do vlasti i da imate nekakve resurse koje idu sa tom činjenicom ili da biste uticali na promenu politike po pojedinim pitanjima. Motivacija, pored raspodele mandata za izbore, mogla bi da utiče i na to koliko ćete imati kolona", rekao je Vuletić.
Povezane vesti
Klačar kaže da je izvesno da će izbori u decembru biti u jednoj prekomponovanoj političkoj sceni i da ćemo svedočiti ukrupnjavanju u opoziciji, ali da ne bi bilo iznenađenje da dođe do određenog ukrupanjavanja na strani vlasti.
"Ostaje pitanje da li će vladajuća koalicija izaći na ove izbore u onom pokretu koji je najavio Aleksandar Vučić ili ne. Čak iako se to ne desi, očekujem da vladajuća koalicija izađe objedinjena sa nekim zajedničkim porukama, sa veoma integrisanom i koordinisanom kampanjom. Što se tiče građanske opozicije, stvari idu u prilog jedne izborne liste, onih stranaka koje su formalno ili neformalno učestovale u organizaciji protesta. Po pitanju desničarske opozicije, situacija je za nijansu komplikovanija i na tom polu možemo očekivati ukrupnjavanje. Na sledećim izborima biće više koalicija, a manje samostalnih nastupa", smatra Klačar.
Da li su dešavanja na Kosovu ubrzala odluku o izborima
Vuletić smatra da ono što se nedavno dešavalo u selu Banjska nema mnogo veze sa dinamikom koja se tiče vanrednih izbora.
"Ne vidim hronološki da je to moglo da bude uzrok", dodao je Vuletić.
Klačar, međutim, smatra da su poslednji događaji na Kosovu jednim delom ubrzali odluku o izborima, ali da održavanje izbora u decembru nije iznenađenje jer se o tome pričalo od proleća.
"Činjenica je da su i dešavanja na Kosovu uticala na ubrzanje izborne dinamike. Pretpostavka je da vladajuća koalicija računa sa time da su događaji na Kosovu nepredvidivi i da eventualno pomeranje izbora za proleće sledeće godine ne bi dramatično promenilo njihovu poziciju", rekao je Klačar.
Komentari (0)