Igre 
Šta posle sukoba u Banjskoj: Postoje rizici za dodatnu eskalaciju, ovo je Prištini "poklon s neba"
Komentari28/09/2023
-22:38
Četiri dana od sukoba kosovske policije i oružane grupe ljudi U selu Banjska na severu Kosova, u kojima je četvoro ljudi ubijeno, ništa značajno se nije desilo. Naprotiv, i dalje ne postoje elementarni uslovi da se stanje na terenu smiri, saglasni su sagovornici emisije Direktno sa Minjom Miletić - bivši diplomata Zoran Milivojević i predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
Komentarišući nedavne događaje oni smatraju da je u ovom trentuku za Srbiju važno da deluje politički i diplomatski, kao i da stavi do znanja Prištini i međunarodnoj zajednici da je "pređen Rubikon", kao i da je "rizik hosa sada deset puta veći nego što je bio u nedelju". Oni dodaju i da je važno da Beograd nastavi da insistira da se istraga provede do kraja, ali i da Srbija bude dosledna u smislu da dokaže da tvrdnje kosovskog premijera Aljbina Kurtija o tome da je direktno učestovovala u ovom sukobu nisu istinite.
Kako Milivojević navodi, bilo je očigledno da će Kurti da iskoristi aktuenu situaciju u svoju korist.
"Njegova strategija je jasna. Da uspostavi kontrolu na severu i to upotrebom sile. Njemu dijalog nije u prvom planu. Nije promenio svoj politički stav. Dobio je legitimitet za politku za koju se opredelio", kaže on.
Drecun navodi da bi KFOR sada trebalo da bude ključan u rešavanju krize, ali smatra da se on neće uključiti onoliko koliko je potrebno.
profimedia
"Dok god komanda Kfora, odnosno vodeće zemlje političkog Zapada, budu tumačili mandat Kfora kao treći prsten bezbednosti, mi nećemo imati povlačenje specijalnih militarizovanih jedinica severa. Prema tom tumačenju, u prvi stepen bezbenosti ide Kosovska policija, drugi je Euleks, a tek treći prsten je Kfor. Dok su oni tamo biće neprestanog terorisanja srpskog naroda i mi ćemo u jednom trenutku doživeti opštu eksploziju gde će srpski narod morati da svim sredstvima brani svoj opstanak. Ponašanje Prištine ne ukazuje na smirivanje krize, niti će Kfor da ometa Prištinu", smatra Drecun.
Milivojević: Kurti ne odustaje od zahteva za priznavanje nezavisnosti Kosova
Milivojević je stava da Kurti zapravo sve vreme ima jedan, nepromenjen stav, a to je priznavanje nezavisnosti Kosova. Dodaje da u svemu tome na određen način ima podršku dela Zapada, koji samo za razliku od njega, kako navodi, ima drugačije metode.
Povezane vesti
"To je najvažniji cilj. To nije novo. Prva tačka Ohridskog sporazuma kaže da je to sporazum između dva ravnopravna partnera. Pominje se povelja UN, a to je defakto priznanje. Ako smo prešli na teren prava, Briselski sporazum je stariji i nije izvršen. Treba sada da se podseti da dijalog koji se vodi, treba da se vodi upravo na bazi Briselskog sporazuma. To dalje znači i pitanje ZSO koje bi i dalje trbalo da bude ključno u svemu", kaže.
Međutim, Drecun ističe da je priznanje nezavisnosti nešto što ne može da se očekuje od Beograda, koji u ovom trenutku, dodaje, trpi veliki politički pritisak, a sa druge strane ne dobija ništa zauzvrat.
"Ko će da preuzme odgovornost za ubistvo Srba nakon što su se predali u nedelju? Naša strana je otkrila surovu likvidaciju ljudi, nisu morali da ih ubiju. Imamo dokaze. Srpska lista je tražila nezavisnu istragu. Stranci kažu da je to teroristička akcija. Niko nije odgovarao za to. To se sve dešava da bi Beograd mogao da trpi poliitčki pitisak. Sve mora da se odvija u granicama kontrolisane krize. Međutim, Zapad neće da uradi ništa da se zaustavi teror. On može da stane jedino kada se povuku specijalne jedinice sa severa Kosvoa", smatar Drecun.
profimedia
Na pitanje da li su Srbi na severu prepušteni sami sebi, Milivojević kaže da nisu, ali da je činjenica da se nalaze u komplikovanoj situaciji, koje je i dalje tenzična.
"To znači da postoje rizici za dodatnu eskalaciju za značajnim posledicama. Promenile su se mnoge okolnosti. Primarni cilj je da se završi priča oko verifikacije Kosova kao države. To je strateški cilj koji je ozbiljan u ovom trenutku. U situaciji kada Srbija neće to da prizna, sada je otpor postao nešto što je postalo izvesno. Sada mora da se računa na taj otpor. Nema više pitanja oko statusa, ta tema je zavšena. Sada je sve ovo test i za međunarodnu zajednicu", smatra on.
Pitanje Milana Radoičića ključno
Prištinska strana tvrdi da je Milan Radoičić primećen u grupi naružanih ludi koji su se u nedelju nalazili u Banjskoj, dok je sa druge strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć gostujući na RTS-u rekao da će Radoičić biti ispitan o događaju. Drecun smatra da je ovo pitanje, pored potrebe za desakalacijom na severu, ključno.
"Od rezultata istrage koja se sprovodi, koju paralelno vrše Priština i međunardone insitucije na KiM, zavisiti i dalja strategija zapada. Pitanje Milana Radoičića je ključno", kaže Decun.
Povezane vesti
Kako dodaje, u ovom momentu je važno da Srbija reaguje na napade prištinskih vlasti koji tvrde da je ona povezana sa oružanom grupom.
"Najvažnije je dokazati sve one laži Prištine koja tvrdi da zvanični Beograd stoji iza ove grupe ljudi, da ih je Srbija naoružavala i obučavala... Kurti je optuživao Beograd i pre toga za slične stvari. Ovo je njima poklon sa neba. Beograd je demantovao da naša država stoji iza toga. To nama ne odgovara, to bi bio jedan suicidan politički potez da smo došli i situaciju da budemo meta za kažnjavanje. Da Kurtiju, koji je označen kao problem, mi damo šansu? To je stvar pojedinaca koji nisu mogli da žive u agoniji koju je Kurti stvorio. Ukoliko se naša država odbrani od toga, onda ćemo imati jednu poziciju koja će nas u značajnoj meri relaksirati", smatra on.
Drecun je pomenuo da Priština takođe sada otvara pitanje aktivnosti Srpske liste na Kosovu, navodeći da je to drugi pravac koji Kurti želi da preokrene u svoju korist.
Povezane vesti
"Još jedan pravac je da se eliminiše Srpska lista koja je najvažniji politički činilac srpkog naroda. Ona objednjuje narod i delovanje naroda. Zbog toga je bila kompromitovana. Sada će oni pokušati da se zabrani njeno delovanje. Kurti kaže da mora da se stvori alternativa srpskoj listi, da Srbi imaju da biraju. On želi da stvori političku scenu koja je potpuno drugačija od pozicije Srpske liste", kaže on.
Što se negativne rekacije albanskog premijera Edija Rame tiče po pitanju proglašavanja dana žalosti u Srbiji zbog dešavanja u Banjskoj tiče, Milivojević kaže da nije iznenađen.
"Rama želi da stavi do znanja da se Tirana pita oko svega što je relevantno za albanski korpus na svim prostorima. To je njgova politika. Ne vidim ništa eksluzivno u tome", kaže.
Drecun.
On smatra da je u svemu ključno ponašanje na terenu i to kakvi će biti dalji odnosi na relaciji Beograd - Priština.
"Ne vidim mogućnost smiravanja situacije na severu Kosova sve dok tamo bude prisutan i jedan jedini pripadnik militarizovanih policijskih jedinica. To je udarna pesnica Kurtija za terorisanje srpskog naroda. Namerava da izađe na administrativnu liniju sa tim snagama, imaju i stalne baze", rekao je on.
Lazarević: Ne očkujem konačne odgovore o istrazi
Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ne očekuje da će javnost i nakon istrage dobiti bilo kakav tačan odgovor o tome šta se dešavalo u noći 24. septembra, a kasnije i tokom dana.
"Situacija u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu ne ostavlja nikakvu mogućnost da bilo ko ko poznaje situaciju na terenu može da veruje da sami Sarbi sa Kosova mogu da imaju bilo kakav kapacitet za bilo kakav oružani otpor, a da to nije logistički podržano od strane struktura iz države koju oni baštine kao svoju. Tu ne isključujem ulogu drugih elemenata. Znamo kome ovakva situacija nije donela nikakvu korist, nije donela Srbima i Srbiji i znamo ko iz ove situacije može najviše da eksploatiše, a to je upravo vlast Aljbina Kurtija. Srbi na severu nisu mogli ovo sami da urade", smatra ona.
Lazarević ocenjuje da do smiravanja tenzija na severu neće doći skoro, a to zaključuje na osnovu oprečnih poruka, ali i ponašnja prištinske i sprske strane.
"Kako se sada situacija odvija, ono u što sam sigurna je da se tenzije neće smirivati. U svakom slučaju kada su u pitanju i trenutni i dugoročni odnosi srpskog i albanskog naroda jesu apsolutno antagonistički postavljeni narativi kada su u pitanju posledice samog događaja. Dakle, ne samo što se dve strane ne slažu u tome šta se dogodilo, već način na koji su proglašavani dani žalosti i ko koga žali upućuje do koje mere su kontaminirani odnosi", kaže ona.
Lazarević smatra da je za istaragu ovog događaja problem i to što se obe strane, i četiri dana od događaja, i dalje gledaju "preko nišana" u smislu saradnje.
"Da je sreće da su dve strane sarađivale svih ovih godina, ne bismo imali nikad ovakve situacije. Ne vidim ni zašto bi se samo na osnovu snimaka drona dobila slika o tome šta se dešava. Što se tiče snimaka drona, ubistva muškaraca za koje se navodi da su navodni napadači, to je verujem deo bezbednosne istrage... Verujem da u samoj fazi istrage Beograd neće dobiti tako nešto, posebno kada se ima u vidu ne samo nepoverenje dve strane, već direktno gledanje preko nišana", kaže ona.
Komentari (0)