Rad po visokim temperaturama opasan po zdravlje: Šta kaže zakon i kako se ponašaju poslodavci?

Zbog talasa ekstremnih vrućina tokom ovog leta, koje su išle i do 40 stepeni Celzijusa, stručnjaci u Srbiji upozorili su da se izbegava boravak napolju tokom najtoplijeg dela dana. To je ponovo otvorilo pitanje kakvi su uslovi rada za one čije je radno mesto na otvorenom, poput građevinskih radnika, poljoprivrednika i slično. Radno zakonodavstvo u Srbiji ne štiti radnike od eventualnog prisiljavanja da rade po ekstremnim vrućinama, pa se jedino mogu osloniti na volju poslodavaca da poštuju smernice Ministarstva za bezbedan i zdrav rad na otvorenom.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" na samom početku toplotnog talasa objavio je preporuke o ponašanju za vreme trajanja nepovoljnih vremenskih prilika, među kojima su izbegavanje napornih fizičkih aktivnosti, ali i samog boravaka napolju u toku naјtopliјeg dela dana – od 10 do 17 časova.

Ekstremno visoke temperature najavljuju se i do kraja jula, a prema prognozama meteorologa, ni avgust neće doneti značajnije osveženje. Rad napolju u takvim uslovima rizičan je po zdravlje i može dovesti do ozbiljnih posledica pa čak i do fatalnog ishoda.

Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36 stepeni Celzijusa, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i sl, smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje.

Sindikat radnka građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije u saradnji sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu izdao je preporuke za rad na visokim temperaturama u kojima se, kao zdravstveni problemi, koji mogu da se jave kod radnika na otvorenom u ovakvim uslovima, navode dehidratacija, sunčanica, toplotni osip, grčevi i iscrpljenost, ali i toplotni udar.

Radno zakonodavstvo ne štiti ranike od rada na ekstrmnim temperaturama

Ipak u radnom zakonodavstvu Srbije rad tokom ekstremnih temperaturnih uslova nije regulisan, pa je tako nekažnjivo ukoliko se radnici nađu na terenu i u toku najtoplijeg dela dana.

Umesto toga, Vlada je poslodavcima dala preporuke da "organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada".

profimedia

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uz to je, pre nekoliko godina, izdalo smernice koje će radnicima i poslodavcima pomoći da se rizik po zdravlje svede na najmanju moguću meru.

Prema rečima Saše Torlakovića, predsednika Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, to što naše radno zakonodavstvo nema institut kada se zaustavlja rad, je problematično. 

"Mi smo više puta razgovarali i sa Unijom poslodavaca. Jednostavno oni smatraju da temperatura kod visokogradnje nije na svim spratovim ista. Međutim kod niskogradnje dolazite do temperature od 70 stepeni pa i više pored asfalta. Tako da su to strašni problemi", navodi Torlaković za Euronews Srbija.

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije za Euronews Srbija potvrđuje da rad na visokim tempraturama nije zabranjen, ali ističe da je poslodavac odgovoran za bebedne i zdrave uslove rada i za svaku eventuralnu posledicu koja može da se desi.

"Poslodavac mora da vodi računa da je on odgovoran i to mora da ima to na umu. Kod nas ne postoji zabrana u zakonu, ali postoje određene preporuke vlade. To je na nivou preporuke ali poslodavac mora da se drži te preporuke. Iz 2007. je preporuka vlade da se organizuje rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih posolova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju za vreme visokih spoljnih temperatura i ovde stoji iznad 36 stepeni i to naročito u periodu od 11 do 16 sati, ali ukoliko to dozvoljava proces rada", objašnjava ona.

Radnici mogu anonimno prijaviti rad na visokim temperaturama

Budimčević ističe da bi, ukoliko bi radnik prijavio slučaj rada po visokim temperaturama, poslodavac morao da dokaže da je baš u tom momentu to morao da radi iz nekih razloga i da nije mogao to da spreči. 

"Njegova obaveza je da obezbedni dostojanstvene uslove zaposlenih i da vodi računa o njima. Država kaže, a to je izrečeno kroz neke smernice koje je dala Uprava za bezbednan rad, da zaposleni koji obavljaju poslove na otovrenom (građevinarstvo, poljoprivreda) da se smatra da radi po nepovoljnim uslovima, i u skaldu sa tim poslodovac je dužan da donese i sprovodi dručačije mere (organizacione, tehničke i zdravstvene - pauze, voda, prostor gde zaposleni može da se skolni od sunca, informacije o zaštiti, da mu se oni daju šešir, kapa, rukavice, da se zaposleni infomirše o mogućim simptomima i da obezbedni prvu pomoć. Poslodavac je dužan da proceni sve rizike na radnom mestu i da pokša da ih spreči na sve načine", naglašava ona.

RINA

Ukoliko poslodavci, ipak, odluče da ne poštuju date preporuke, radnicima ostaje da se obrate ispektoratu za rad i sindikatima. 

Pomoćnik direktora Inspektorata za rad Saša Perišić nedavno je izjavio da su ekipe inspektorata prisutne na terenu i da vrše redovne i vanredne nadzore i nadzore po prijavi stranaka.  

"Nismo imali prijave. Izlazili smo na teren, ali nismo imali prijave za rad na visokim temperaturama. Radnici mogu slobodno da se obrate dežurnom inspektoru, mogu da anonimno prijave rad na visokim temperaturama i mi u tom trenutku delujemo. Izlazimo na teren, utvrđujemo činjenice i preduzimamo odgovarajuće mere", objasnio je Perišić.

I u Sindikatu radnika građevinarstva i IGM Srbije kažu da pritužbi radnika nisu imali.

"Tamo gde mi imamo sindikate, strogo se vodi računa o tome da se ne dođe do situacije da se bilo koji radnik razboli ili da zbog iscrpljenosti i visoke temperature bude povređen ili, ne daj Bože, pogine. Tamo gde mi nemamo sindikate i gde ne možemo da ulazimo na gradilišta, kao neovlašćena lica, mi ne znamo šta se dešava. Iskreno se nadam da ozbiljni poslodavci brinu o radnicima i da na ovim visokim temperaturama primenjuju preporuke o radu pri visokim temperaturama", navodi predsednik ovog Sindikata. 

Kakvo je zakonodavstvo u ostatku Evrope?

Ipak, sagovornici Euronews Srbija ističu da naša država nije izolovan slučaj kad je ova problematika u pitanju, te da i u EU nije propisana granična temperatura kad rad mora apsolutno da se prekine.

Prema pisanju Euronews-a ni u Velikoj Britaniji još uvek ne postoji propis koji definiše koliko toplo mora da bude pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući, uprkos tome što je radnički sindikat GMB još prošle godine pozvao na što hitnije usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini.

Ni francusko i italijansko zakonodavstvo ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.

Sa druge strane u Nemačkoj, Portugalu i Španiji postoje određene regulative.

Nemačka definiše maksimalnu temperaturu koja bi trebalo da se dostigne na radnom mestu na 26 stepeni Celzijusa u normalnim okolnostima, ali to nije granica propisana zakonom. Ako temperature pređu 26 stepeni Celzijusa, poslodavci moraju osigurati da radnici bezbedno nastave sa svojom aktivnošću, uključujući obezbeđivanje vode za piće kada termometar dostigne 30 stepeni i omogućavanje pauza.

Kada radno mesto dostigne temperaturu preko 35 stepeni, smatra se "nepodobnim" za rad osim ako se ne preduzmu dalje mere.

U Portugalu, temperatura na radnom mestu zakonski mora da bude između 18 i 22 stepena, mada pod određenim okolnostima može da dostigne najviše 25 stepeni. 

Ovaj zakon, koji je decenijama na snazi u Portugalu, priznaje dužnost poslodavaca da obezbede zdravlje i bezbednost svojih radnika, ali ne dozvoljava zaposlenima da prestanu da rade kada im je radno mesto prevruće.

Više od ostalih pomenutih zemalja, Španija prilično jasno reguliše maksimalnu temperaturu na radnom mestu.

Državni institut za higijenu i bezbednost na radu navodi da je za rad u kancelariji potrebna temperatura između 17 i 27 stepeni Celzijusa, dok posao koji zahteva lagani fizički napor treba da se obavlja na temperaturi između 14 i 25 stepeni.

Ako poslodavac ne poštuje ove zahteve, radnici ih mogu prijaviti državnom organu ili radničkom sindikatu kako bi se uverili da su u skladu sa zakonom.