Tajna okupljanja i ulazak uz lozinku: Da li treba da imamo razumevanja za mlade i "korona žurke"

Policija razbija staklo, upada u restoran, a onda svima traži da pokažu lične karte i ostanu na svojim mestima. To je ukratko opis snimaka koji su krajem marta kružili društvenim mrežama, a na kojima je prikazano rasturanje žurke u jednom lokalu u Beogradu.

U trenutku kada su pripadnici Interventne jedinice upali u lokal, u objektu je bilo 100 ljudi. Epidemiološke mere tada zabranjivale su okupljanje većeg broja ljudi na zatvorenom, a takođe, poštovanja prospisanih mera o nošenju maski i fizičkoj distanci nije bilo.

 

 

I ovo nije usamljen slučaj. Okupljanja koja su zbog epidemije kovid 19 bila zabranjena postala su česta tokom poslednjih nekoliko meseci. Više od godinu dana borbe sa pandemijom nateralo je mnoge da zanemare pravila, a odlazak na žurku postao je važniji od epidemiološke situacije.

Šifre i zaključavanje

Svi koji su u proteklih nekoliko meseci imali naročitu potrebu da se skupe sa prijateljima i provedu našli su način za to, mimo propisanih mera, rizikujući da budu "uhvaćeni". Ugostitelji, koji su tokom više meseci zabrane rada gotovo dovedeni do kritične tačke za opstanak domišljali su se kako da ugoste mušterije i nakon što "mere kažu da je fajront".

Rešenje je nađeno u tajnoj organizaciji ovih žurki. Ako ste hteli da prisustvujete nekoj od njih bila vam je potrebna šifra ili poznanstvo sa konobarima.

"S obzirom na to da znam konobare koji u nekim kafićima rade, samim tim znam i kada postoji žurka. Često u privatnim objavama na društvenim mrežama najave žurku. U kafiću je do određenog trenutka dozvoljen ulaz, ovde nije bilo šifre, nakon čega se zaključava i ne puštaju se novi ljudi. Ne postoji neki poseban način pozivanja, već ukoliko znaš nekog ko zna da se pravi žurka, onda su i tebi vrata otvorena", to priča sagovornica Euronews-a, koja je posetila nekoliko žurki u srpskoj prestonici tokom pandemije.

Kako kaže, u gradu postoje kafići, kafane i klubovi koji rade ilegalno, uveče, najkasnije do jedan  sat iza ponoći. I to nije slučaj samo sa Beogradom, već žurki ima i u drugim gradovima.

Primer za to je Niš u kom je Komunalna milicija u aprilu rasturila žurku na kojoj je bilo 200 ljudi. Rekord ipak i dalje drži žurka kod Tašmajdana, gde su pripadnici Komunalne milicije zatekli čak 700 osoba.

Kako su za Euronews naveli iz Sekretarijata za poslove komunalne milicije, samo u dve nedelje aprila, postupajući u skladu sa svojim ovlašćenjima, komunalni milicioneri su u 19 ugostiteljskih objekata u Beogradu zatekli nepoštovanje propisanih epidemioloških mera.

"Tom prilikom je zatečen manji broj gostiju, dok su u četiri ugostiteljska objekta zatekli preko 20 lica", navode iz Sekretarijata.

Takođe, tokom cele prošle godine, ali i sa početkom ove, rešenje za organizovanje žurki nađeno je i u iznamljivanju vikendica i stanovima na dan, a komunalni milicioneri su nekoliko puta tokom aprila primenili svoja ovlašćenja zbog organizovanja žurki u privatnom prostoru.

Zašto onda ljudi rizikuju?

"U klubu je gužva i muzika je glasna kao u normalnim uslovima. Niko ni ne razmišlja da li će doći komunalna milicija i da li će neko prijaviti", objašnjava naša sagovornica sa početka teksta.

Na pitanje da li se boji da bi baš ta žurka mogla da bude žarište, odgovara:

"Ne bojim se da su žarišta zaraze, jer upravo ljudi koji su zaposleni na takvim mestima i svakodnevno su u konataktu sa posetiocima takvih žurki nikada nisu imali koronavirus, niti su bili zaraženi ljudi iz njihove neposredne, svakodnevne okoline".

Svaki strah je pojedinačan, kaže psiholog Radmila Vujić Bojović. Ipak, dodaje da kada je reč o "korona žurkama" to stvar neodgovornosti i manjka saosećanja.

"Čini mi se da se ovde radi o jednom primitivnom mehanizmu odbrane, a to je negacija. Ako se pravimo da je sve u redu, ako negiramo postojanje virusa i zaraze, onda se ništa neće ni desiti, što je naravno potpuno pogrešan zaključak", navodi ona.

Rešenje, kako kaže, naravno nije da sedimo stalno zatvoreni, ali prosto postoje stvari koje u ovakvim vremenima pandemije jednostavno ne treba da se rade. Ipak, sigurna je da zabrane kretanja na otvorenom nije trebalo da bude.

"Niko ne bi trebalo i nije trebalo da zabranjuje kretanje na otvorenom, vežbe na otvorenom, susrete na otvorenom koji ne podrazumevaju grupu, ta strategija je od samog početka bila loša i pokazalo se da je proizvela kontraefekat. Mi smo takav mentalitet da se opiremo autoritetima i opiremo se bilo kakvim pravilima, tako da, što su pravila stroža, mi ćemo naći načina da ih izbegnemo. Čini se da je sa ljudima od samog početka trebalo drugačije razgovarati i drugačije tretirati, da oni ličnu odgovornost preuzmu u čuvanju i sebe i drugih u prenošenju zaraze“, navodi Vujuć Bojović.

 

 

Da inat mladih zaista postoji pokazala je masovna žurka povodom Dana studenata 4. aprila u Studentskom gradu. Učestvovalo je nekoliko hiljada ljudi, prostor između četiri bloka zgrada bio je potpuno ispunjen, a mladi su uživali u muzici i piću. Dan kasnije, poznati "Studenjak“ osvanuo je pokriven smećem. U čišćenju je učestvovao samo mali deo učesnika od prethodne noći.

Da li mlade bar na neki način možemo da razumemo, Vujić Bojović odgovara potvrdno i dodaje da se kroz medije šalje dupla poruka.

"Jednom sam rekla: mozak mlade osobe je kao ferari bez kočnica. Sve epidemiološke mere su zapravo kontraindikacija mladosti kao takve, tako da mi jednim delom možemo da razumemo te mlade ljude kojima je verovatno dosta svega. Sa druge strane, ono što jeste problem u našem društvu konkretno je to što mi jasno vidimo da jedna pravila važe za jedne, druga važe za druge. Zašto bi neki običan čovek poštovao sve mere i verovao u ono što mu se govori ako očiglednim primerom kroz medije on biva suočen sa time da ljudi koji imaju neku moć i uticaj te mere ne poštuju", zaključuje Vujić Bojović.