Igre 
Euronews centar o rodno osetljivom jeziku: Zmajica je mnogo više od ženskog zmaja
Komentari17/05/2023
-22:46
Prošle su tačno dve godine otkako je u Srbiji usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji propisuje i upotrebu rodno oseljivog jezika, pre svega u medijama, institucijama i udžbenicima. Jedan od ciljeva je, kako se navodi u Zakonu, promocija ravnopravnosti žena i muškaraca. Ipak, broj onih koji se protive upotrebi rodno osetljivog jezika nije mali, a među glasnijim protivnicima našla se i Srpska pravoslavna crkva.
U uskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije je rodno senzitivan jezik video kao pretnju po brak i porodicu, a na novom snimku koji se pojavio pre nekoliko dana, neimenovanu osobu nazvao je "jadnice" i "bedo jedna". Na to su usledile oštre reakcije dela javnosti, koji je to protumačio kao vređanje žena, zbog čega je ponovo pokrenuta diskusija o upotrebi rodno osetljivog jezika.
Zašto smo u Srbiji tako osetljivi na rodno senzitivan jezik i može li njegova upotreba zaista da utiče na veću ravnopravnost žena bila je tema Euronews centra u kojoj su svoje stavove iznele novinarka "Vremena" Jovana Gligorijević, profesorka engleskog jezika Valentina Bošković Marković i Marina Nikolić iz Instituta za srpski jezik SANU.
Bošković Marković ističe da često izostaje svest o tome šta rodno osetljiv jezik u celosti podrazumeva, a u fokusu se nalaze polemike problematičnih sufiksa. Kako dodaje takav jezik ima mnogo veće značenje i podrazumeva i izbegavanje pridavanja stereotipnih atributa ženama, ali i muškarcima.
Gligorijević takođe ističe da je "iz nepoznatih razloga fokus na jeziku", a da zakon prvi put uvodi mnogo bitnije stvari od toga.
Na pitanje može li uvođenje rodno osetljivog jezika uticati na ravnopravnost žena u društvu, kao i na njihov položaj, Gligorijević odgovara da hoće i dodaje da "time što koristimo imenice u ženskom rodu, mi priznajemo da su žene u određenom procesu učestovale i da su ravnopravne u određenim zanimanjima".
Nikolić objašnjava kako je svaki moderni jezik, pa i naš, dovoljno fleksibilan da usvoji ove promene i dodaje da "ukoliko potreba za nekom rečju postoji ona će opstati, bez obzira na to koliki otpor izaziva".
Povezane vesti
"Jezik odražva stavove društva, postoji jedan problem oko standardizovanja, nazivi koji se završavaju možda zvuče pogrešno, ali ukoliko neku reč često upotrebljavamo, naše uho će se na to navići. Mislim da ovde neće biti velikih problema, ali je potrebno vreme", zaključuje Nikolić.
Ona navodi da deca u sve većoj meri prihvataju rodno osetljiv rečnik i kao primer navodi reč koju je čula u dečjoj komunikaciji.
"Ja reč zmajica nikada pre nisam čula, dok nisam čula dete kako to izgovara. To je ženski zmaj", kaže Nikolić.
Celu emisiju možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)