Pandemija i mentalno zdravlje: Da li se o tom problemu dovoljno govori i jesmo li prihvatili novu normalnost

O problemima mentalnog zdravlja u Srbiji se nedovoljno govori, navode gosti emisije Euronews Veče. Tokom pandemije nisu svi ljudi na isti način bili ugroženi, a od podataka nacionalnog istraživanja se mnogo očekuje, kaže psiholog Kristina Brajović Car. An Mari Ćurčić koja je pokrenula grupu "Za tebe važno je" ističe da je društveni dijalog na temu mentalnog zdrvalja veoma važan. 

Nacionalno istraživanje društvenog zdravlja mentalnog zdravlja usled pandemije kovida 19 pokrenuto je u maju ove godine. Dok se rezultati tog istraživanja čekaju, Savez nezavisnih sindikata je objavio u istom mesecu da je svakom trećem zaposlenom u Srbiji bilo ugroženo mentalno zdravlje tokom pandemije. 

Istraživanje Univerziteta Oksford koje je rađeno na 62.000 inficiranih je pokazalo da će petina pacijenata najverovatnije razviti neku psihološku bolest.  

Psiholog Kristina Brajović Car je za Euronews Srbija rekla, govoreći o dosadašnjim istraživanjima, da su postojale određene preliminarne studije koje su prikupljale podatke putem interneta, i da ti uzorci nisu bili reprezentativni.   

Kaže da se od nacionalnog istraživanja očekuje mnogo i da će podaci koji se dobiju biti značajni jer se oni jedino mogu porediti sa podacima nakon velikog istraživanja posle ratova devedesetih godina.   

"Da vidimo gde smo, u kom pravcu smo se pomerili", rekla je Kristina Brajović Car.

Euronews/Printscreen

Govoreći o pandemiji i mentalnom zdravlju napominje da je to globalni problem jer se kriza uvek nekako preceni, a ono što dolazi kasnije, a što će biti manje izraženo ali će trajati, to se potceni.   

Ukazuje i da ljudi tokom krize nisu na isti način ugroženi, jer nemaju svi iste uslove, i nisu svi istih godina.   

Kao primer je navela studente, za koje je rekla da možda nisu bili fizički toliko ugroženi, ali da su njihova nada, motivacija i kreativnost u ozbiljnoj stagnaciji.   

"Deca i tinejdžeri izgubili strukturu vremena"

Kristina Brajović Car napominje da ima mnogo ugroženih kategorija na razne teme, ali da će teme mentalnog zdrvalja morati da se otvore jer su prioritetne. Navela je da starije osobe dolaze na savetovanje, ali da je zabrinuta za decu i tinejdžere jer su oni izgubili strukturu vremena. Napominje da je to ciljna grupa o kojoj će morati da se vodi računa u narednom periodu.   

Dodaje da su se uglavnom roditelji javljali zbog svojih problema, što je prirodna reakcija. Kada je reč o deci, ističe da nije dovoljan savetnik ili psiholog u školi, već da se potreban sistem, a saradnja sa roditeljima je veoma važna.   

An Mari Ćurčić, koja je pokrenula grupu "Za tebe važno je", dodaje da nju uglavnom čine mlade osobe.   

"Moramo priznati i kao pojedinci i kao društvo u celini, da su predrasude i negativni stereotipi duboko ukorenjeni i da je ključna prepreka da se obratite za pomoć, strah da vas neko neće razumeti", navela je.   

Poručuje da na neke stvari ne možemo da utičemo, ali da je važno da se radi na polju edukacije. 

"Nije problem što ne znamo, ali je problem ako odbijamo da naučimo", kaže An Mari Ćurčić.  

Društveni dijalog na temu mentalnog zdravlja

Ona ističe da je prošle nedelje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava organizovalo prvu rundu društvenog dijaloga na temu zaštite unapređenja mentalnog zdravlja. Ona je izrazila nadu da će se na tome raditi ozbiljnije i da će multisektorski biti uloženi napori da bi tema mentalnog zdravlja bila vidljiva u javnosti.   

"O izazovima se više govori, ali to definitivno nije dovoljno", dodala je.

Kaže da se nikada nije dovoljno pričalo o tome, i da ni kulturološki nismo naučeni da govorimo o emocijama, posebno kada je reč o neprijatnim osećanjima. Zbog toga, kaže, nada se da zaključci društvenog dijaloga neće ostati mrtvo slovo na papiru, ili spisak lepih želja, kao nacionalna strategija za period od 2010. do 2017. godine za koju je rekla da i sami stručnjaci koji su na njoj radili priznaju da je jedva primenjivana.   

Euronews/Screenshot

An Mari Ćurčić je rekla da je nacionalni telefon za prevenciju suicida pokrenut 2019. godine i da su iz nekog razloga, zbog određenih tehničkih problema, pozivi sa mobilnih mreža bili naplaćivani.  

"Mi to ne bismo ni znali da se jedan od naših pratilaca na Fejsbuku nije obratio i požalio da u trenutku kad je okrenuo nacionalni broj za prevenciju suicida, da je začuo generičku poruku da ne može da ostvari poziv jer nema dovoljno kredita", rekla je.  

Ona je zahvalila premijerki Ani Brnabić koja je reagovala na apel putem Tvitera, tako da je sada taj broj besplatan sa svih mreža.  

Na pitanje da li je to što taj broj od 2019. godine nije bio besplatan samo propust ili simbol odnosa države prema mentalnom zdravlju, An Mari Ćurčić je rekla da bi ona volela da veruje da je reč o malom propustu, ali da joj je teško da se drži te ideje jer se tehnički problemi brzo rešavaju. 

"A generalno o odnosu države prema temi mentalnog zdravlja, posebno u kontekstu pandemije, govori činjenica da je za godinu i po dana samo jednom na konferenciji za medije bio prisutan profesionalac iz oblasti mentalnog zdavlja", rekla je.  

Kristina Brajović Car je rekla da su ljudi kroz period pandemije prolazili na malo buntovan način i da se nije dogodilo potpuno beznađe gde se prihvata neka nova normalnost. Ističe da to ni u jednom trenutku nije bila opcija.  

Međutim, kaže da u nekim drugim zemljama u Evropi postoji nova normalnost, da nema rukovanja i ljubljenja prilikom susreta. Kako ističe, neke stvari u Evropi su se promenile, ali u Srbiji kontakt ne može da bude ugrožen jednom krizom.  

Nacionalni broj za psihosocijalnu pomoć građanima: 0800 309 309