Zabrana vožnje, trajno oduzimanje vozila i 15 godina zatvora: Zahtev da se pooštre kazne za smrtne udese ponovo u fokusu

Srpski komitet za bezbednost saobraćaja (SKBS) je u proteklih sedam godina, ove nedelje, četvrti put po redu Ministarstvu pravde uputio predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika u pogledu odredbi koje se odnose na bezbednost saobraćaja. Ovog puta je povod za to, kako navode, vest o tome da je Lazaru Galiću, koji se tereti da je 18. jula na Karaburmi na pešačkom prelazu udario dvoje dece i usmrtio Stefana Balića, Apelacioni sud smanjio je kaznu sa 10 godina na 8. 

Kako su naveli, neki od predloga koje su poslali ministarstvu odnose se na povećanje kazne zatvora za vinovnike smrtnih saobraćajnih nezgoda izazvanih umišljajem, zatim na trajno oduzimanje vozila i na povećanje trajanja zabrane njihovim upravljanjem.

Inače, najteža kazna po Krivičnom zakonu koja pred srpskim sudovima sada može da se izrekne vinovnicima saobraćajnih nesreća je 12 godina zatvora, i to prema okrivljenima za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnom posledicom i umišljajem.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je za Euronews Srbija da je to prva stavka koju oni žele da promene. Kako je objasnio, njihova namera je da se "umišljeno lišenje života u saobraćaju po kazni tertira identično kao umišljeno ubistvo". 

On smatra da je potpuno sve jedno da li je život oduzet automobilom ili nekim drugim sredstvom kao što su na primer nož ili pištolj. 

"Mi sada predložemo da raspon kazne bude identičan kao kada je u pitanju umišljeno ubistvo. Pri tom ne mislimo na kvalifikovani oblik ubistva, pošto tu imate ubistvo i teško ubistvo. Za teško ubistvo je zaprećena kazna zatvora od 10 do 40 godina. Mi to ne tražimo, već mislimo na  ubistvo gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina. Znači, naš predlog je da se umišljeno lišenje života u saobraćaju po kazni tertira identično kao umišljeno ubistvo. Potpuno je nevažno da li je sredstvo izvršenja automobil ili pištolj, nož ili možda cigla. Ljudski život mora isto da vredi i u saobraćaju i u nekim drugim sferama života", rekao je Okanović.

Kako je objasnio, u sudskoj praksi u Srbiji se kao dela sa umišljajem tretiraju nekoliko slučaja: ukoliko je vozač bio pod dejstvom alkohola, ukoliko je prošao na crveno svetlo ili ukoliko se radilo o veoma velikoj brzini, a od nedavno, kaže, dodata su još dva.

"Kao umišljaj se tretira dejstvo alkohola, bez obzira na to da li je 0.25 ili 2.25 promila, prolazak na crveno svetlo i velika brzina kojom se vozilo kreće. Ono što je jako dobro je da je Republičko javno tužilaštvo nedavno poslao svim tužilaštvima u Srbji naredbu da od sada moraju da terete za umišljeno delo i kada je u pitanju obaranje pešaka na pešačkom prelazu i ako je saobraćajna nezgoda izazvana prilikom nasilničke vožnje", rekao je.

Okanović je ukazao na to da je inače raspon kazne za ovo krivično delo smanjeno pre 17 godina.

"Do prvog januara 2006. godine za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja koje je izvršeno sa umišljajem, i gde imamo smrtni ishod, propisana kazna bila je od tri do 15 godina zatvora. Međutim ona je nakon toga ublažena i sada se kreće u rasponu od pet do 12 godina. Dakle, Krivični zakonik koji je usvojen tada je smanjio tu kaznu, taj raspon i to je ono sa čim se ne slažemo", rekao je on.

"Paradoks u izricanju kazni"

Okanović takođe dodaje da SKBS je ministarstvu takođe predložio trajno oduzimanje vozila kojim je upravljao vinovnik smrtne saobraćajne nezgoda izazvane sa umišljajem, kao i da trajanje zabrane upravljanja vozilom za vinovnike takvih smrtnih saobraćajnih nezgoda bude najmanje dve godine. Trentuno je na snazi zabrane od tri meseca do pet godina. Takođe, inicijativa je da u slučaju kršenja mere zabrane upravljanja vozilom, predlaže se obavezno opozivanje uslovne osude.

Najpre, što se tiče odrebe za oduzimanje vozila, upitan da li je to u skaldu sa srpskim zakonima, Okanović kaže da smatra da jeste, jer kao objašnjava, ova praksa inače već postoji, ali samo kada su pitanju određeni prekršaji koji mogu da se utvrde pri rutinskoj kontroli. 

"Ne može to da se kosi sa zakonima. Vi od 2006. godine u Zakonu o prevozu imate odredbu da se za nelegalno taksiranje trajno odzima dozvola kojim je vršena nelegalno taksiranje. Samo u Begradu oduzeto je, čini mi se, 114 automobila trajno divljim taksistima. To je nešto što je predviđeno i u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja kada su u pitanju prekršaji. Zapravo, ide se ka tome da se oduzme vozilo onome ko ima dva promila alkohola u krvi. Paradoksalno je da oduzmete vozilo nekome kome je u rutinskoj kontroli utvrđeno da ima alkohol u krvi, a da ne oduzmete nekome ko je sa dva promila naštetio pešaku", rekao je Okanović objasnivši da je pravilo takvo jer se prvom, kaže, sudi po prekršajnom zakonu, a drugom po krivičnom i da je to ono što oni teže da ujednače.

Tanjug/Dimitrije Goll

Okanović je naveo i primer kako to izgleda u praksi i kako zapravo vozači mogu da izmanipulišu sistem.

"Ako izvršite saobraćajnu nesreću i nastanu lake telesne povrede zakonom je predviđena kazna do jedne godine zatvora. U praksi ja ne znam da je neko zbog toga išao u zatvor. Obično se to završava oportunitetom. Vi se dogovorite sa tužilaštvom, upatite u novac u humanitarne svrhe i zauzvrat tužilac odbaci krivičnu pijavu. Na primer, policija vas u Požeškoj snimi kako niste pustili pešaka na pešačkom prelazu. Tu dobijete prekršajnu prijavu - pet meseci zabrane, osam kaznenih poena i 20.000 kaznu. Međutim, desi vam se sve ovo isto, ali vi ogledalom zakačite pešaka i on u Urgentnom centru konstatuje neku lakšu kontuziju ruke. Praksa je onda taj oportunitet - uplatite humanitarno novac i budete bez poena i zabrane. Zbog toga se u praksi dešava da ljudi koji izazovu saobraćajku, bez ikakvih posledica, dobiju savet da mole pešaka da ide da prijavi povrede, jer će dobiti lakše sankcije ako je ovaj povređen", objasnio je Okanović.

Što se tiče mere zabrane motornim vozilom Okanović dodaje da se i ovde u praksi sreće još jedan paradoks.

"Krvični zakonik predviđa da ta mera može da traje od tri meseca do pet godina, a u praksi često imamo slučajeve da neko ubije pešaka na peškom prelazu i sud mu izda šest meseci zabrane. Međutim, da je uhvaćen u nekoj rutinskoj kontroli dobio bi pet meseci zabrane. Često se dešava da oni koji su usmrtili nekog u saobraćaju dobiju manju meru nego što bi dobili da su uhvaćeni u rutinskoj kontroli. Zbog toga je predlog da neko ko je nekog usmrtio mora da ima veću zabranu", kaže on.

Zbog čega inicijativa po četrvti put?

Na kraju, Okanović kaže da je ovaj predlog Ministarstvu pravde upućen četvrti put u poslednjih nekoliko godina, a jedan od povoda ovoga puta je vest da je Lazaru Galiću, koji se tereti da je 18. jula na Karaburmi na pešačkom prelazu udario dvoje dece i usmrtio Stefana Balića, pa pobegao, Apelacioni sud smanjio je kaznu sa 10 godina na 8. Galić je inače poznat i po tome, kako su mediji ranije pisali, što je više puta osuđivan, i to dva puta zbog izvršenja saobraćajnih dela.

Euronews

"Mislim da ta presuda Apelacionog suda nema veze konkretno sa Galićem. Ona je na neki način odbrana principa da se za saobraćajne nezgode ne izriču stroge kazne i to je prosto poruka Apelacije nižim sudovima da ne daju toliko oštre sankcije za saobraćajne nezgode", rekao je on.

Kako kaže, predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika u pogledu dobredbi koje se odnose na bezbenost saobraćaja je zapravo težnja njegovog komiteta da kroz ove izmene utiče na sve  buduće odluke sudova kada je ova tema u pitanju.

"Vi ne možte da utičete na sudske odluke, nezavisnost suda mora da se poštuje, ali zato možete da promenite zakon. Nama je cilj da promenimo Krivični zakonik pa će tako i raspon kazni da bude veći i onda oni ne mogu da izriču tako blage kazne", objasnio je.

Kakva je situacija u drugim zemljama?

I dok je u Srbiji u ovom trentku maksimalna kazna zatvora 12 godina za saobraćajne nesreće u kojima ima poginulih, u Velikoj Britaniji bi počinioci najtežih dela na drumovima mogli da provedu ostatak života u zatvoru.

U Velikoj Britaniji je u junu prošle godine stupila ova odredba. Kako je BBC tada pisao sudije će moći da izreknu doživotne kazne zatvora za vozače koji ubiju i neoprezne vozače koji ubiju pod dejstovm alkohola ili droge. 

Ranije je maksimalna kazna zatvora za krivična dela u saobraćaju uovoj zemlji bila 14 godina. Takođe, prema italijanskom zakonu usvojenom 2016. godine, maksimalna kazna za ubistvo drugog učesnika u saobraćaju je osam do 12 godina zatvora.