Rad od kuće na skeneru: Radnici uštede 72 minuta dnevno, ali veći deo toga potroše na posao - kako je u Srbiji

Desetine miliona radnika širom Evrope tokom pandemije kovida 2020. i 2021. godine našlo se u poziciji da radi na daljinu, odnosno od kuće, a sa takvom praksom mnogi su nastavili. Ovakav način rada doneo je prednosti i poslodavcima i zaposlenima. Rad od kuće i u Srbiji se pokazao kao izuzetno produktivan i pozitivan, ali to nije bilo dovoljno da se uradi sveobuhvatna analiza efekta, kažu iz sindikata.

Nova studija koja se bavila radnim navikama na daljinu u različitim zemljama otkriva da putnici u proseku štede 72 minuta svakog dana radeći od kuće. Prosek uštede vremena u 15 evropskih zemalja koje su razmatrane u istraživanju je 65 minuta, što bi, kako se navodi, moglo da oslikava kraća putovanja u nekim evropskim zemljama u poređenju sa drugim delovima sveta.

Najviše ušteđenog vremena u Evropi imala je Holandija sa 77 minuta. Još jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je Holandija zemlja EU sa najvećim udelom radnika koji rade na daljinu.

U velikoj Britaniji radnici su imali 73 minuta "viška", a slede Nemačka sa 65 minuta, Španija sa 63 i Francuska sa 62 minuta.

Na globalnom nivou vreme ušteđeno neputovanjem na posao variralo je od 51 minuta u Srbiji do 102 minuta u Kini. 

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za Euronews Srbija kaže da sve i evropske i svetske analize govore u prilog radu od kuće - da je radnik zadovoljniji, da ima više slobodnog vremena, i da poslodavac na taj način uspeva da izvrši određene uštede.

"Rad od kuće se i u Srbiji pokazao kao izuzetno produktivan i pozitivan. Mi u vreme korone nismo imali nijednog poslodavca koji je imao zamerku na rad svojih zaposlenih koji su radili od kuće, čak je bilo i pozitivnih stavova u smislu da produktivnost nije opala, a da su izvršene i neke uštede u smislu energenata. Međutim to u Srbiji nije bilo dovoljno da se time ozbiljnije posvetimo i da analiziramo efekte koje donosi rad od kuće. Sada je u Skupštini Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, međutim i pored toga što su sindikati isistirali da se u ovom zakonu precizno reguliše i rad od kuće i na daljinu to, nažalost, ni u ovom zakonu nije urađeno", navodi ona.

Veliki deo "ušteđenog" vremena vraća se poslodavcima

Istraživanje Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) je, međutim, pokazalo da dosta tog "ušteđenog vremena" radnici vraćaju svojim poslodavcima. U proseku, oni koji su radili od kuće tokom pandemije posvetili su 40 odsto "ušteđenog" vremena primarnim i sekundarnim poslovima; 34 odsto na slobodno vreme (24 minuta); a 11 odsto na aktivnosti nege (8 minuta), prenosi Euronews.

"Ovi rezultati sugerišu da se veliki deo uštede vremena vraća poslodavcima, a da deca i drugi korisnici takođe imaju koristi", zaključuje NBER.

Na dodatni rad na primarnim i sekundarnim poslovima radnici odvajaju od 31 u Nemačkoj do 53 odsto vremena u Tajvanu, Singapuru i Maleziji. Evropski prosek je 37 odsto, što je ispod svetskog.

Radnici u Francuskoj su skoro polovinu svog ušteđenog vremena posvetili svom poslu, čak 44 odsto. Ovo je uključivalo i primarne i sekundarne poslove. Posle Rusije u kojoj je taj prosek 46 odsto, Francuska je imala najveću stopu u ovoj kategoriji u Evropi, zatim sa 40 odsto slede Holandija i Mađarska.

U Velikoj Britaniji, ljudi koji su radili od kuće posvetili su 38 odsto ušteđenog vremena svom poslu.

Višak slobodnog vremena najveći u Nemačkoj i Austriji

Učesnici su rekli da su tokom pandemije 34 odsto ušteđenog vremena posvetili slobodnom vremenu, što uključuje aktivnosti u zatvorenom prostoru kao što su čitanje ili gledanje televizije i filmova, i aktivnosti na otvorenom kao što su sport, šetnja ili baštovanstvo.

Ova stopa je varirala od 25 odsto u Maleziji do 46 odsto u Nemačkoj. Nakon Nemačke slede Austrija (45%), Španija (41%) i Švedska (40%).

U evropskim zemljama uključenim u uzorak, Francuska (26%) je imala najnižu stopu uštede vremena posvećenog slobodnom vremenu.

Kako je raspoređeno "ušteđeno" vremena i gde Srbija prednjači

Udeo ušteđenog vremena posvećenog aktivnostima nege, uključujući brigu o deci, školovanje kod kuće ili brigu o drugim rođacima, bio je relativno nizak - u proseku 11 odsto. Ušteda vremena posvećenog nezi kretala se od 6 odsto u Singapuru do 17 odsto u Srbiji. Nema većih razlika između proseka evropskih zemalja i ostalih u uzorku.

Međutim, deca su igrala značajnu ulogu u raspodeli vremena ušteđenog neputovanjima na posao. Život sa decom mlađom od 14 godina imao je posebno velike posledice. Žene sa decom posvetile su dodatnih 11,4 minuta svog vremena ušteđenog time što nisu odlazile na posao nege u poređenju sa onima bez dece. Za muškarce, ovo je bilo devet minuta.

profimedia

Žene sa decom posvetile su u proseku 2,4 minuta više stečenog vremena nezi nego muškarci. Studija NBER-a je otkrila da su razlike između muškaraca i žena u načinu na koji raspoređuju svoje uštede vremena generalno skromne. Dok su muškarci više svog ušteđenog vremena posvetili poslu, dnevna razlika je bila samo 2,4 minuta. Muškarci su takođe posvetili oko dva minuta više svog ušteđenog vremena slobodnom vremenu u poređenju sa ženama.

U drugom izveštaju, isti istraživači su otkrili da bi otprilike jedna četvrtina radnika širom sveta dala otkaz ili počela da traži drugi posao ako bi im bilo rečeno da se vrate na radno mesto pet dana u nedelji.