Igre 
"Prilika da se pogledamo u ogledalo": Diskriminacija Roma sistemski problem, Zejna: Dobro što konačno pričamo o tome
Komentari11/03/2023
-19:33
Na nedavno održanom festivalu "Pesma za Evroviziju" izabran je predstavnik Srbije za takmičenje u Liverpulu, ali je iza svetla reflektora isplivala važna tema - kakav je život pripadnika manjinskih zajednica? Pitanje je pokrenuto nakon što su finalisti Zejna Murkić i Jovan Živadinović, poznatiji kao Džipsi opisali svoja iskustva sa diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti i seksualne orijentacije.
Uprkos tome što su važili za favorite, Zejnu i Džipsija nisu zaobišli komentari mržnje. Dok je čekala svoj red da nastupi šesnaesta u finalu takmičenja i izvede svoju popularnu pesmu "Rumba", Zejna se susrela sa komentarima na društvenim mrežama da ona "ne treba da predstavlja Srbiju jer je Romkinja". Ubrzo se tim povodom oglasila.
"Na konto hejta koji svakodnevno dobijam (ne za nastup, kritika je skroz ok), nakon što sam morala da promenim osnovnu školu u prvom razredu, jer su me učitelji i drugovi diskriminisali zbog etničke pripadnosti, teško da bilo šta loše napisano može da me povredi", odgovorila je ona na Tviteru.
Iako je "Rumba" bila slušanija od svih ostalih pesama koje su konkurisale na "Pesmi za Evroviziju", njen tvit dobio je još veći odjek i pokrenuo je niz debata u domaćoj javnosti o položaju romske zajednice u Srbiji.
Zejna je za emisiju Euronews Centar objasnila da je tada tvitovala "u afektu, ali i kroz šalu", kako ne bi sebi previše skrenula pažnju sa nastupa, ali da nije očekivala takve reakcije.
"Mislim da je Srbija te večeri dobila predstavnika Srbije na Eurosongu, a takođe i nove borce za ljudska prava i prava manjina. Džipsi i ja možda nismo pobedili da predstavljamo Srbiju, ali predstavljaćemo Srbiju u ovom svetlu", rekla je pevačica, dodavši da je osetila podršku velikog broja ljudi i da je srećna zbog toga.
Euronews
Diskrimincija u Srbiji je zakonom zabranjena, ali je u realnosti prisutna i često prolazi bez sankcija. Zejna kaže da se sa problemima zbog svoje etničke pripadnosti susrela već u prvom razredu osnovne škole.
Povezane vesti
"U početku sam bila jako uplašena, jer se nisam osećala sigurno. To je za mene bio šok, jer nisam tako nešto očekivala. Ali vremenom samo navikneš da se boriš sa tim ili tražiš neki izlaz ili svoj talenat razvijaš ekstremno da bi zamaskirao te svoje, nazovimo, 'mane'. Mislim da sam ja u tome bila jako uspešna i ekstremno izoštrila svoje talente", rekla je naša sagovornica dodavši da se oseća prelepo, jer sada konačno "pričamo o tome".
Zejna i sama ima ćerku, koja je sada školarac, i za koju kaže da se nije suočila sa diskriminacijom. "Mislim da samo treba što više da pričamo o tome i da više edukujemo ljude i da probudimo u ljudima, ako ništa drugo, a onda sramotu da kao ljudi tako nešto sebi ne dozvole", istakla je pevačica.
Osamdeset posto ispitanika doživelo neki oblik diskriminacije
Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, rekao je u emisiji Euronews Centar da Zejna nije jedina koja se susrela sa takvim problemima.
"Ja se nekih trideset godina bavim problemima etniciteta i Roma. Iz generacije u generaciju se Romi susreću sa sistemskom diskriminacijom, sa ekstremnim siromaštvom i pored svih napora da se nešto popravi i uradi, ne možemo da kažemo da je situacija zadovoljavajuća i da je diskriminacija manja nego što je bila pre deceniju ili dve", objašnjava Bašić.
Istraživanje koje su njegove kolege sa Instituta društvenih nauka radili o socijalnoj distanci između etničkih zajednica pokazalo je da se šezdeset procenata ispitanika romske pripadnosti susrelo sa diskriminacijom najmanje deset puta u životu, dok je još dvadeset odsto reklo da je bilo diskriminisano, ali manje od deset puta.
"To znači da je osamdeset procenata ispitanika doživelo diskriminaciju. Treba živeti sa tom stigmom koja negde menja vaša osećanja, pogled na svet... To je dokaz kolektivne neinteligencije u odnosu na taj problem", smatra Bašić.
Zadatak za državu, ali i društvo
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov podseća da je diskriminacija kao društvena anomalija poznata i raširena u brojnim evropskim i svetskim državama i zahteva odgovor države na svaku vrstu nehumanog postupanja spram određenih grupa ljudi.
Euronews
Povezane vesti
"Naravno da beležimo elemente sistemske diskriminacije, običajne prakse kada su u pitanju stereotipi, distance i vređanja. Srbija je to davno prepoznala kao izazov i dala određenu vrstu odgovora. Najpre, diskriminacija je Ustavom i Zakonom o diskriminaciji zabranjena kao društvena pojava i postoji čitav niz mera kojima se ona sankcioniše. Sa druge strane, kada je u pitanju socijalna grupa kao što je romska, poduzete su čitave mere kada su u pitanju politike, strategije i aktivnosti da bi se ona integrisala u društvo - stanovnja, lakšeg pristupa školovanju, zapošljavanju...", ističe ministar u razgovoru za Euronews Centar.
Od pozitivnih rezultata koji su do sada postignuti, Žigmanov ističe da je povećan obuhvat dece iz romske zajednice koja se školuju, a povećan je i broj zaposlenih. Ipak, podseća da problem diskriminacije kao "višedecenijski i viševekovni" ne može biti rešen preko noći.
"Ovo je prilika da se o tome u društvu progovori, da se pogledamo u ogledalo da vidimo i saberemo se šta kao društvo i država činimo i da tu vrstu negativnog stava prema drugačijima promenimo i učinimo da empatija, uvažavanje ljudskog dostojanstva i pozitivno prihvatanje različitosti bude deo našeg života", smatra Žigmanov.
Povezane vesti
Sagovornici Euronews Srbija su se saglasili da lično istupanje mladih javnih ličnosti poput Zejne i Džipsija može da ostavi mnogo jači utisak nego akti i dokumenta.
"To je zaista čin hrabrosti da jedna osoba koja ulazi u svet javnosti na velika vrata, vrlo hrabro i iskreno iskaže ono što je kao iskustvo imala u svom životu i to je za čestitati, jer na taj način se to pitanje radikalnije postavlja i svestranije se može sagledavati i dubina i težina tog pitanja dobija nekako na većoj važnosti", smatra ministar.
Nema promena preko noći
Ipak, dešavanja proteklih dana i odjek koji su dobile Zejnine i Džipsijeve poruke, su izuzetak. O problemima romske zajednice se zapravo ne govori često i to je jedan od razloga zašto su problemi sa kojima se suočavaju Romi toliko teški, smatra Bašić.
"Mi o njima govorimo u nekim stručnim krugovima, udruženja građana i nauka, ali to se malo čuje i nema snagu. Ono što ima snagu, su ovi ljudi koji su ovako istupili. Skrenuta je pažnja na jedan ogroman problem sa kojima se suočava cela Srbija ali i države u regionu i Evropa", rekao je on.
Euronews
Dodao je da bi bilo nepravedno očekivati od poverenika za ravnopravnost ili jednog ministarstva da reši sve te probleme.
"To je nemoguće. Ono što bi trebalo uraditi je da se društvo opredeli, odnosno da se Narodna skupština opredeli kako će se nositi sa ovim problemom, odnosno kako će ga kontrlosati da se promeni kulturna politika, prosvetna politika i naravno i mediji. Mediji se ne mogu ovim baviti samo kad su incidenti u pitanju - potrebna je jedna kontinuirana, osmišljena medijska politika da se vodi kako bi se postepeno smanjivala ta razlika u stavovima između Roma i drugih", ocenio je Bašić.
Iako ispitivanja društvene klime pokazuju izvestan napredak u položaju manjinskih grupa, direktor Instituta za društvene nauke ističe da je stvarna promena još daleko, jer mora da se menja svest naroda.
"Pre nekoliko godina pojavilo se nešto čega nije bilo, a to su čisto romske škole. Pojavljuju se, ne zbog toga što Romi žele da upišu decu u posebne škole, nego zbog toga što roditelji drugih nacionalnosti ne žele da upišu svoju decu sa romskom decom. Ja verujem da je to ono što je najteže menjati, a to je da se mora menjati društvena svest i da se ona može zaista sa kulturno obrazovno medijskom politikom menjati i da je to dugotrajan proces u kom ćemo imati mnogo izazova", rekao je Bašić dodavši da su to velika pitanja ne samo za Srbiju, nego i za celu Evropu.
"Ja sam prvenstveno čovek"
Upitana da li oseća napredak i rezultate državnih politika usmerenih na poboljšanje položaja Roma u društvu, Zejna odgovora da iz njene perspektive, nema sredine.
"Ima ekstremno ugroženih i onih koji su nešto uspeli da urade. Sredine nema. Oni koji su uspeli nešto da urade, oni obično zataškaju svoje poreklo ili počnu da sebe da nisu deo tog naroda, a oni koji su jako ugroženi, nemaju kud odatle", rekla je pevačica i dodala da smatra da je potrebnoviše ljudi kao što su ona i Džipsi.
Euronews
Ona je ukazala da je "imala sreću da ima lepo detinjstvo i porodicu kao najveću podršku", ali da se nakon što izađe iz kuće, ipak osećala obeleženom.
"Na meni je koliko ću ja da se izborim da to bude iza mene i da sebe predstavim u pravom svetlu i nateram ljude da me vide kao ono što ja jesam, a ja sam prvenstveno čovek, ćerka, majka, žena, drugarica. Mislim da moramo da radimo na svesti i edukaciji, prvenstveno Roma, ali i onih koji to nisu, da shvate da je put pred njima i da je izbor njihov i da treba da prekinu taj kontinuitet", ocenila je Zejna.
"Ja ću da se potrudim da ova poruka dođe ne samo do mojih Roma, nego i do gej zajednice, do onih koji su drugačiji, koji su nemoćni, da ljudi shvate da niko od nas ne mora da ima ni supertalenat ni supermoć da prikrije ono što društvo ne prihvata, nego da smo svi ljudi i da je ta različitost tako jedno veliko bogatstvo", zaključila je naša sagovornica.
Komentari (0)