Zamena za nastavnika koji ode na bolovanje postaje nemoguća misija - da li je angažovanje penzionera i studenata rešenje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/03/2023

19:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Direktori osnovnih i srednjih škola već se suočavaju sa ozbiljnim problemom da pronađu profesore matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika za redovnu nastavu na početku školske godine. Još je teža situacija naći adekvatnu zamenu ukoliko nastavnik ode na bolovanje nedelju, dve, tri.

Kako bi se problem prevazišao Društvo direktora škola Srbije predložilo je prosvetnim vlastima da se u nastavu uključe profesori koji su otišli u penziju, ali i studenti nastavničkih fakulteta. Smatraju da to može biti prelazno rešenje, a da se pitanjem deficita nastavničkog kadra država mora pozabaviti sistemski.

Koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak da na nastavničkim fakultetima skoro da nema studenata, zapravo mladi ne žele da ih upisuju. Za profesora hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u junskom upisnom roku prošle godine prijavio se samo jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike - dva, a biologije - četiri.

Direktor Gimnazije u Čačku, Ivan Ružičić kaže za Euronews Srbija da Društvo direktora škola Srbije ne raspolaže tačnim podacima koliko trenutno nedostaje nastavnika, ali da sve više direktora ukazuju na taj problem.

"Direktori su počeli da govore o tome kako imaju problem da u redovnoj školskoj godini, od prvog septembra, pronađu profesore određenih predmeta. Takođe, ukoliko se desi da nastavnik ode na bolovanje dve, tri nedelje ili mesec, dva ne mogu da nađu adekvatnu zamenu", kaže Ružičić.

Iz kojih sve oblasti nedostaju nastavnici?

Nedostatak nastavnika nije problem samo u manjim sredinama, već i u većim gradovima poput Beograda. Posebno je eskalirao u srednjim stručnim školama gde nedostaju inženjeri elektrotehnike, profesori mašinstva, lekari koji će da predaju u medicinskim školama.

Direktori škola predlažu da se pronađe zakonsko rešenje koje omogućava angažovanje penzionisanih profesora ili da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora.

"Zakon o radu dozvoljava da se starosni penzioneri angažuju u nastavi, ali direktori strahuju da bi u tom slučaju mogli da naprave neki prekršaj, jer Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kaže da nastavnici sa 65 godina moraju da idu u penziju", naveo je Ružičić.

Osim angažovanja penzionisanih nastavnika urgentno rešenje moglo bi biti i angažovanje studenata sa nastavničkih fakulteta, smatraju direktori.

"Naravno, to ne može biti sistemsko rešenje, ali bi značilo u nekom periodu dok ne budemo uspeli da taj problem rešimo", naveo je Ružičić.

Objašnjava da studenti nastavničkih fakulteta uglavnom imaju mali broj obaveznih časova koji moraju da obave u školama i da bi značilo ukoliko bi postojala mogućnost da čitav semestar provedu u školi u neposrednoj nastavi.

Profesorka Filozofskog fakulteta Dragica Pavlović Babić smatra da angažovanje profesora koji su u penziji ili studenata nije rešenje problema već "gašenje požara", ali da je i to bolja opcija nego da se gubi nastava.

"Ne smatram to lošim rešenjem, međutim drušvo mora dugoročno da se bavi tim da imamo dovoljno nastavničkog kadra", navela je Pavlović Babić.

Euronews

Dodaje da će se problem nedostatka stručnog kadra nastaviti sve dok škola ne bude poželjno mesto za zapošljavanje. Smatra da mlade ljude treba motivisati stipendijama da upisuju nastavničke fakultete, da se te stipendije ne vraćaju već da se obavežu da rade u školi godinu ili dve.

"Jednom kada uđu u školu možda će se 'inficirati tim virusom' i zavoleti takvo radno mesto gde se radi sa mladim ljudima, ulaže u budućnost ", rekla je Babić.

Ružić pisao Nacionalnom prosvetnom savetu

I resorno ministarstvo svesno je problema. Ministar prosvete Branko Ružić uputio je pismo Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) da to telo da predlog kako da se problem nedostatka nastavnika prevaziđe.

"Obrazovni sistem se suočava sa izazovima u pronalažanju nastavnika iz određenih predmeta i nije retko da se u nekim školama ne može naći ni zamena za redovne nastavnike. Vrlo dobro znate šta država sve preduzima za nedostajuće profesije, ali zajednički cilj je da unapredimo sve oblasti u obrazovanju i sve izazove prevaziđemo. Upravo zato molim za preporuke i stav Saveta u najkraćem mogućem roku kako da se ovaj problem prevaziđe", stoji u dopisu koje je ministar prosvete prosledio NPS.

I dekani sedam nastavničkih fakulteta (Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog i Geografskog) nedavno su održali sastanak na kome su razgovarali kako motivisati mlade da upisuju nastavničke fakultete.

Jedan od predloga je da se uvedu stipendije za nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika. Za to je neophodno značajno povećati plate. Smatraju da plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici.