Kovid bolnice postaju palijativni centri: Kad bi startovao novi sistem za pacijente na samrti i ko će tamo da radi

Teško bolesni pacijenti, kojima medicina više ne može da pomogne, obično su u Srbiji prepušteni porodicama. Kolike su potrebe za palijativnom negom najbolje govori podatak da u našoj zemlji samo od karcinoma godišnje umre više od 20.000 ljudi. Ali nije palijativna nega potrebna samo tim pacijentima, tu su i dijabetičari, kardiovaskularni, cerebrovaskularni bolesnici... Poslednje dane života obično provedu u svom domu. Članovi porodice ne znaju kako da im pomognu, ublaže bolove, kome da se obrate noću za pomoć. To bi moglo uskoro da se promeni ukoliko se realizuje predlog Ministarstva zdravlja da se deo kapaciteta tri kovid bolnice - Batajnica, Kruševac, Mišeluk, pretvore u centre za palijativnu negu.

Porodice pacijenata koji se bore sa neizlečivim bolestima ili oni koji su imali takvog pacijenta u kući znaju koliki je to problem. Srbija ima Strategiju za palijativno zbrinjavanje (2009), ali je taj dokument ostao mrtvo slovo na papiru. Otvorene su jedinice za palijativno zbrinjavanje pri pojedinim bolnicama, ali su kapaciteti ograničeni na po desetak kreveta, a potrebe za palijativnom negom su ogromne. Većina domova zdravlja ima službu kućnog lečenja i nege, ali su kapaciteti ograničeni, čestop nemaju adekvatan kadar.

"Pred majčinu smrt bukvalno sam molila bolnice u Beogradu da je prime. Nisam uspela da je smestim. Nisam znala kako da joj pomognem, a trpela je nesnosne bolove zbog metastaza na kostima. To je trajalo oko mesec dana, a za mene je bilo kao godina. Koristila sam flastere da joj ublažim bolove, ali vremenom prestalo je da deluje. Smrt je došla kao olakšanje za sve nas. Znala sam da je više ništa ne boli, da se ne muči više", priča Jovana Savić, koja je brinula o bolesnoj majci. 

Kaže da je nedopustivo da u 21. veku pacijent ne može dostojanstveno da umre, da ne trpi bolove. 

Đerlek: Deo kovid bolnica palijativni centri

Tokom epidemije virusa korona u Srbiji su izgrađene tri kovid bolnice nu Batajnici u Beogradu, na Mišeluku u Novom Sadu i u Kruševcu. Njihovi kapaciteti su oko 2.000 bolničkih postelja. Čim je počela da jenjava epidemija virusa korona, počelo se govoriti i o njihovoj prenameni. Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić izašla je sa predlogom da deo tih kapaciteta bude iskorišten za otvaranje centara za palijativnu negu. Ona je navela da tu ne bi bili smešteni samo umirući pacijenti, već i oni kojima je potrebna duža nega nakon teške saobraćajne nesreće ili teške operacije.

profimedia

Državni sekretar ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek kaže za Euronews Srbija da je zdravstveni sistem sa otvaranjem tri kovid bolnica dobio oko 2.000 kreveta intenzivne i poluintenzivne nege, koje su urađene po najvećim svetskim i evropskim standardima. 

"Predlog ministarstva je da jedan deo tih bolnica iskoristimo za palijativne centre. U tim bolnicama imamo i magnetne rezonance, operacione sale, kardiohirurške sale, te zbog toga te bolnice neće biti kompletno preorjentisane samo na palijativ", rekao je Đerlek za Euronews Srbija.

On je naveo da ti palijativni centri ne bi služili samo za zbrinjavanje umirućih pacijenata, već i pacijenata koji se dugo leče u bolnicama i potrebna im je dodatna nega da "stanu na noge".

"Taj palijativni deo će postlužiti da pomognemo pacijentu, ali i njihovim porodicama. Postoji veliki broj pacijenata koji ne mogu nastaviti lečenje u bolnici, ali ne mogu ni u kućnim uslovima. Takve pacijente ćemo da 'dolečimo' u tim palijativnim centrima", pojasnio je Đerlek.

Upitan kada bi centri mogli da budu otvoreni on je rekao da bi u Ministarstvu zdravlja voleli da to bude "sutra", ali da se ne može licitirati terminima, jer korona gubi potencijal ali je i dalje prisutna i svakog dana u kovid bolnicama umre 10, 11 pacijenata, uglavnom starijih osoba, koji imaju udružene bolesti.

"Iskreno mi bi voleli da palijativne centre otvorimo sutra zbog naših pacijenata i rodbine. Naš osnovni cilj je briga o pacijentima i njihovom zdravlja. Ne mogu licitirati sa terminima, ali ćemo se potruditi da to bude što pre", rekao je Đerlek.

Nameće se i pitanje ko će raditi u palijativnim centrima, jer je nedostatak zdravstvenog kadra bolja svih zdravstvenih ustanova u Srbiji.

"Dobra organizacija rešava nedostatak kadra, preraspodelom to se može nadomestiti.  Naravno, to ne znači da nam ne treba još kadra. Mi ćemo sa Vladom Srbije i sa predsednikom razgovarati o tome, jer da bi unapredili zdravstveni sistem naravno da nam treba još kadra", rekao je Đerlek.

Važno da kadar bude obučen za palijativnu negu

Za palijativne centre nije dovoljno samo zaposliti zdravstveni kadar, važno je da oni budu dobro obučeni za palijativnu negu.

Profesorka Isidora Jarić, sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da Srbija nema dovoljno kapaciteta da zadovolji sve potrebe za palijativnim zbrinjavanjem pacijenata. Jedinice za palijativno zbrinjavanje pri bolnicama su veoma važne ali je jednako važno, ako ne i važnije, uspostaviti neku vrstu mreže zdravstvenih i socijalnih ustanova, ali različitih nevladinih organizacija koje pružaju različite usluge palijativnog zbrinjavanja, koje bi pokrivale celu teritoriju Srbije, kako bi ljudi "u lokalu" i izvan većih gradskih sredina mogli da dobiju neophodnu pomoć i podršku na kraju života. 

Tanjug/AP

"Važno je unutar zdravstvenog sistema napraviti neku vrstu savetodavnih centara kojima bi lekari u lokalnim sredinama, oni koji ordiniraju u mobilnim jedinicima kućnog lečenja, ali i formalni i neformalni negovatelji mogli da se obrate za pomoć i savet u vezi sa palijativnim zbrinjavanjem pacijenata na kraju života. Specijalisti palijativne medicine, zaposleni u takvim centrima, bi na osnovu skenirane dokumentacije i razgovora sa kolegama na terenu mogli da procene da li je potrebno i na koji način promeniti terapiju i na taj način poštedeti pacijenta na kraju života i njegove najbliže dodatnog bola. U postojećim okolnostima, ako palijativni pacijent živi izvan većeg centra, to značajno limitira njegov pristup različitim uslugama zdravstvenog sistema. Na primer, onkološkim pacijentima se terapija za bol ordinira u Kabinetu za bol u Institutu za onkologiju, ali ne žive svi u blizini Instituta za onkologiju", kaže Jarić koja je nedavno objavila knjigu "Obrazovanje za saosećanje", koja se bavi palijativnim zbrinjavanjem pacijenata u Srbiji.

Kaže da se iz najave Ministarstva zdravlja ne vidi jasno šta znači centar za palijativno zbrinjavanje i da li će to biti neka vrsta resurs centra i podrška onima koji se profesionalno brinu o palijativnim pacijentima u lokalnim sredinama.

"Ne vidi se iz najave ministarstva da li će to biti centar odakle će specijalisti komunicirati onlajn sa profesionalcima u lokalu, sa službama kućnog lečenja pri domovima zdravlja na koje je prebačena briga o palijativnim pacijentima koji su nepokretni. Struktura lekara koji rade u službi kućnog lečenja je različita, mnogi se ne osećaju kompetentnim da menjaju postojeću terapiju, a posebno ne terapiju za bol", navela je prof. Jarić.

A profesionalci koji mogu da rade sa palijativnim pacijentima su ogroman problem. Nekada su u medicinskim školama stručni predmeti obavezno podrazumevali i negu pacijenta, što je bilo veoma važno za palijaciju. Danas promenom nastavnog plana i programa izbačeni su sadržaji vezani za zdravstvenu negu. Tako su predmete - Infektologija sa negom, Interna medicina sa negom, Hirurgija sa negom, Pedijatrija sa negom, Ginekologija i akušerstvo sa negom, zamenjeni predmetima Infektologija, Interna medicina, Hirurgija, Pedijaztrija, Ginekologija i akušerstvo.

U Pravilnik o specijalizacijama 2014. godine uvedena je specijalizacija "palijativno zbrinjavanje".

"U trenutku kada sam završila rad na rukopisu knjige u Srbiji je bilo troje specijalista palijativne medicine, a sada ih je šestoro. To je jako malo za celu Srbiju. Palijativna medicina na izvestan način jeste specifična grana medicine. Tradicionalno lekari se obrazuju da leče. Palijativni pacijent više ne može biti izlečen. Palijacija podrazumeva podizanje kvaliteta života i očuvanje dostojanstva pacijenta i time se mora baviti kako zdravstveni sistem, tako i sistem socijalne zaštite", navela je Jarić.

Palijativna nega i za decu

Dodaje da je tokom istraživačkog rada na terenu videla da nije lako doći do jedinica za palijativno zbrinjavanje, te da se veliki deo brige o palijativnom pacijentu prebacuje na porodice. Često porodice pacijenta i ne znaju gde se nalaze jedinice za palijativno zbrinjavanje, niti da li dom zdravlja, kome teritorijalno pripada, ima službu kućnog lečenja i nege kojima bi trebali da se obrate za pomoć.

Tanjug/AP

A palijativna nega nije potrebna samo bolesnim, starijim osobama, već i deci i mladima. Ne postoje precizni podaci, ali je procena da između 1.500 i 2.400 dece ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem. To su uglavnom pacijenti koji boluju od retkih bolesti koje daju veoma tešku kliničku sliku. Među, obolelima od retkih bolesti čak tri četvrtine su deca. 

Vera Madžgalj direktorka Belhospis centra, koji se bavi palijativnom negom ranije je za Euroonews Srbija rekla da veliki broj stanovnika Srbije ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem.

"Ono što se dešava sada je da kada pacijentu prestane lečenje on je prepušten porodici. Porodica brine o pacijentu, bez velike podrške sistema. Vrlo često se dešava da su naši pacijenti u bolovima, a da pritom mi ne možemo da im pomognemo. Belhospis ima kapacitet da pomogne određenom broju pacijenata koji su zbrinuti u kući, ali tih pacijenata ima mnogo koji se i ne obrate Belhospisu", navela je Madžgalj.