Baucal: Gradivo u gimnazijama preobimno, đaci uče samo za ocenu

Programi u gimnazijama i dalje su preobimni, gradivo je prepuno suvišnih činjenica, te nastavnici nemaju vremena da zastanu nad bilo kojim sadržajem, smatra prof. Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i dodaje da se zbog toga sve površno obrađuje, da učenici uče za ocenu i odmah zaboravljaju.

Nadležni kažu da će programi biti rasterećeni u drugoj fazi reforme gimnazija, koja je planirana za 2022. godinu.

Baucal je za Euronews Srbija rekao da je problem gimnazija u Srbiji što gradivo koje se obrađuje i način kako se obrađuje ne angažuje i ne motiviše učenike.

"Takođe, kod nas još uvek dominira učenje sadžaja i učenje velikog broja informacija. Nije poenta samo rasteretiti sadržaj pa smanjiti broj lekcija, već promeniti način rada. Učenici ne treba da bubaju činjenice i informacije, već da se dublje bave njima, da ih promišljaju, povezuju sa sadašnjim iskustvom, ličnim iskustvom, društvenim iskustvom. Treba da im dati priliku da jedan isti sadržaj diskutuju iz različitih perspektiva, da vežbaju kritičko mišljenje, da vežbaju i razvijaju zajednički rad, diskusiju, dijalog", naveo je on.

Opterećeni programi

Ističe da se dešava da su programi toliko opterećeni, da nastavnici nemaju vremena da zastanu nad bilo kojim sadržajem. To dovodi do površnog obrađivanja gradiva koje učenik pamti samo za ocenu, a zatim zaboravlja.

"Moraju da sednu zajedno ljudi iz naučnae zajednice, stručnjaci za obrazovanje, nastavnici i da kažemo ovo je deset stvari koje učenik mora da uradi i da razume u prvom, drugom, trećem, četvrtom razredu. Najvažnije je da učenici nauče da misle, da rešavaju probleme, rade zajedno na tim sadržajima. Na taj način će dobiti opšte kompentencije koje su im potrebne za budućnost", istakao je Baucal.

Tanjug/Tara Radovanovic

Napominje da svaki nastavnik zna koji su to pet do deset stvari koje učenik iz njegovog predmeta mora da savlada u određenom razredu. Dodaje da nastavnici dobro znaju šta je u programu suština koju treba zadržati, a šta su detalji koji mogu da se žrtvuju.

Pešikan:Đaci ne primenjuju znanje

Prof. Ana Pešikan sa Univerziteta u Beogradu navodi da programi jesu preobimni, opterećeni, da se ne izbacuju stare činjenice, a stalno ubacuju nove.

"Problem je što deca i dalje ne uče da primenjuju znanje, da ga povezuju. Sve ostaje na nivou ponavljanja i reprodukcije", navela je ona.

Smatra da je bazični problem danas mali broj učenika koji upisuju gimnazije, jer se u gimnazijama regrutuje buduća intelektualna i kulturna elita koja treba da vodi razvoj zemlje.

"Oko 26 odsto učenika upisuju danas gimnazije, dok je standard evropskih razvijenih zemalja 40 do 50 odsto", istakla je ona i dodala da se deca i dalje rađe upisuju u srednje stručne škole koje mlade treba da pripreme za posao.

Smatra da reforma gimnazija ne može da ide razred po razred, kako se sada radi, već da se mora imati celovita slika kako izgleda ta škola.

Što se tiče opterećenja i preobimnog gradiva kaže da i tu postoje različita rešenja u svetu koja mogu i ovde da se primene.

"Jedno od rešenja je da postoje različite trajektorije koje birate kroz školu. Ne idete sve predmete zajedno sa svojim razredom. Znate matematiku na nivou prvog razreda, idete sa prvim razredom. Međutim, ako znate srpski na nivou trećeg razreda te časove slušate sa trećim razredom. Takože, imate jedan kor, ključni deo osnovnih predmeta i veliku ponudu izbornih predmeta. U dobrim američkim školama morate nekim sportom da se bavite", pojasnila je ona.

Smatra da se moraju uraditi analize koliko je trenutno opterećenje učenika, šta uče i koliko uče. Navodi da je veliki problem što su ishodi učenika slabi, zapravo znanje koje ponesu iz škole.

Tanjug/Rade Prelić

"Mi to najbolje vidimo na fakultetu, da nam dolaze sve slabije generacije iz srednjih škola. Srednje škole vide da dolaze slabiji generacije iz nižeg nivoa", naglasila je ona.

Druga faza reforme gimnazija

Mladen Šarčević, koji rukovodi kancelarijom čiji je fokus reforma obrazovanja i nauke rekao je ranije za Euronews Srbija da će se raditi na rasterećenju programa u drugoj fazi reforme gimnazija koja počinje 2022. godine

"To opterećenje je relativno i biće sve dok se ne urade novi obrazovni standardi  za opšte obrazovanje (gimnazije). Standardi imaju za cilj da naprave rasterećenje u gradivu. Kaže se, aproksimativno, da je trenutno 30 odsto suvišnih činjenica", rekao je Šarčević.

Navodi da će se analizirati da će analizirati programi za sve predmete, sve metodske jedinice, da se vidi šta je suvišno i šta opterećuje učenike. 

Đaci koji uče po reformisanom programu sada su završili treću godinu i od septembra kreću u četvrti razred.