Gde završava otpad iz kanti za reciklažu? Jelena stavila GPS traker u flašicu koju je bacila i pratila njen put

Građani Srbije koji sortiraju otpad žale se da ga komunalne službe mešaju sa drugim otpadom i da završava na deponiji, umesto u reciklažnom centru. Sa druge strane, nadležni ističu da se otpad sve više reciklira, ali napominju da svest građana nije na dovoljnom nivou i da se setovi za reciklažu često pretvore u mesta za sakupljanje mešanog komunalnog otpada. Ono u čemu su svi saglasni je da je potrebno više reciklažnih stanica i kapaciteta za odlaganje i sortiranje otpada.

Jelena Kozbašić, novinarka portala Klima 101, objasnila je u razgovoru za Euronews Srbija da je upravo zbog iskazane sumnje građana o tome šta se dešava sa otpadom nakon što završi u kanti, odlučila da napravi vrlo jednostavan eksperiment. Obeležila je svoj otpad i putem GPS mreže uspela je da prati njegov dalji put iz kante za odlaganje reciklažnog materijala.

"Odlučila sam da vidim da li je stvarno opravdana sumnja građana i rezultat do kog sam došla je da u nekom možda malom procentu i jeste. Naime, postavila sam GPS trakere u plastičnu ambalažu i odložila je u kante kako bismo na neki drugačiji način ušli u njen dalji put i trag. Hteli smo da proverimo kuda se ona kreće", priča ona.

Naime, nakon što završi u kanti za reciklažu, reciklažno smeće bi trebalo da se transportuje do centara u kojima se još jednom optad razvrstava, pre nego što dobije "novi život". U Beogradu jedina sortirnica za ovakav vid otpada nalazi se u Višnjičkoj ulici. Međuitm, ovaj mali eksperiment je pokazao da Jelenina flašica, međutim, nije završila na toj adresi.

"Sa eksperimentom sam, sa tim GPS trakerom, krenula u nekom prednovogodisnjem periodu. Prvi dan je bio na mestu, međutim sutradan se pokrenuo. Verujem da je tada komunalni radnik zapravo prikupljao otpad iz mog kraja da bi naredni dan otpad otišao u Vinču, tačnije na klasičnu deponiju u Vinči", navela je ona.

"Nije cilj demotivisati građane da razvrstavaju otpad"

Međutim, pitanje je i koliko su građani svesni na koji način se odvaja i reciklira otpad u Srbiji i da li oni to čine. Beograđani koji su bili spremni da razgovaraju za Euronews Srbija rekli su da su oni radi da poštuju pravila reciklaže, ali su dodali da je prvi kamen spoticanja to što ovakav tip kanti nema svuda po gradu.

"Razvrstavam ga kući, ali ga bacam u isti kontejer. Razlog je što nema kontejnera za reciklažni otpad", rekla je jedna Beograđanka.

Jelena Kozbašić objašnjava da cilj njenog eksperimenta nije da demotiviše građane oko toga da li da nastave da recikliraju.

Tanjug/Dragan Kujundžić

"Mi ni slučajno ne želimo da demotivišemo građane. Samo eto, da im ukažemo da možda treba da razmisle da li nakon što otpad bace u rackilažne kante, on ode do reciklaznih ostrva", dodaje.

Kako naglašava, nakon ovog eksperimenta ona očekuje objašnjenje nadležnih zbog čega je reciklažni otpad završio na deponiji umesto u reciklažnom centru. Ipak, dodaje, uprkos ovakvom rezultatu, od razvrstavanja otpada ne odustaje.

Ćirić: Potrebno je podizati svest o reciklaži

Međutim, sa druge strane, nadležni kažu da se u Beogradu otpad sve više recilira. Pomoćnik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine Aleksandar Ćirić rekao je za Euronews Srbija da je tokom 2021. godine reciklirano oko šest hiljada tona otpada, a već 2022. dvostruko više - oko 12 hiljada tona.

Komentarišući eksperiment koji je sprovela novinarka Kozbašić, Ćirić je naveo da je pitanje kompleksno i da ne može da se gleda jednolično. Kako kaže, da bi se u Beogradu postigli bolji rezultati po pitanju recikliranja otpada potrebno je raditi na više frontova - od toga da se još više podigne svet građana o odlaganju otpada, do jačanja kapaciteta i lokacija za njegovo odlaganje i recikliranje.

"Postoje posebni setovi za reciklažu, to mogu da vide građani u centralnim delovima grada, gde je predviđeno da se na samim lokacijama može odvajati. Međutim ti setovi su se pretvorili u setove za sakupljanje mešanog komunalnog otpada. I više ćete u njima naći komunalnog otpada koji treba da završi na deponiji Vinča, nego koji bi trebalo da ode u centar za reciklažu", objasnio je on.

Kaže da nema nameru da svaljuje krivicu na građane, ali navodi da je činjenica da treba raditi i na podizanju njihove svesti kada je odlaganje otpada upitanju. "Ako već postoje posebne posude za razdvajanje otpada, trebamo to i raditi", dodao je. 

Objasnio je da je takođe važno da grad radi na tome da ima što više reciklažnih stanica, jer u ovom trenutku postoji samo jedna.

"Sekratarijat za zaštitu životne sredine je napravio pesmaricu. Preko određenih muzičkih numera i tekstova pokupšava da se podigne svest kod mlađe populacije. Takođe, NVO sektor, uz finasijsku podršku grada, radi na tome da se podigne svest svih građana. Mi moramo da radimo na više segmenta. Nije samo upitna svest građana. Potrebno je i dovoljno kanti, potrebno je i dovoljno mehanizacije da se odlaže to što se sakupi. Potrebno nam je još centara, jedan koji imamo nije dovoljan. Lokalni plan je predvideo da na nivou grada postoje četiri transfer stanice sa centrima za sakupljanje otpada i dodatno još dva centra za sakupljanje otpada, gde će se to tretirati", rekao je Ćirić i dodao da početkom februara počinju radovi na izgradnji prve transfer stanice za sakupljanje otpada u Mladenovcu.

"Ideja je da se komunlani otpad koji se tu sakuplja, da se presuje i da se šalje dalje", dodao je.

Kako se razvrstava otpad u Beogradu?

Što se reciklaže u Beogardu tiče, Ćirić je naveo da postoji Osnovni dokument za upravljanje otpadom grada Beograda, koji podrazumeva i lokalni plan koji je gradska skupština usvojila u maju 2021. godine.

"Prioritet grada Beograda svakako je uspostavljanje selekcije otpada. Grad je odabrao princip da se podigne nivo odvajanja na suvu i vlažnu frakciju. Kada kažemo vlažna, tu pre svega mislimo na mešani komunalni otpad, a kada je u pitanju suva, onda to podrazumeva sav ostali reciklabilni otpad. Mnoge zemlje u okruženju su pokušavale da reciklažu razvijaju na drugačije načine, tu je najdalje otišla Nemačka koja je razvila odlaganje pet ambalaže i po boji. Ostale zemlje su usvojile isti princip kao i Beograd, tačnije da se otpad razdvaja na suvu i vlažnu frakciju", objašnjava Ćirić.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Što se Beograda tiče, građani dakle, dodaje, imaju jednu vrstu đubreta koje se ne recikilira, i drugu, koja se reciklira i koja se deli na te dve frakcije.

"Reciklira se onaj materijal koji može ponovo da se upotrebi. Dakle, to je karton, pet ambalaža, limenke, staklo i tako dalje. Osnovni cilj je da se pre svega odvoji mešani komunalni i reciklirani otpad. Otpad za reciklažu dalje odlazi u centre gde se sekundarno separiše. Ako je u pitanju neka ambalaža gde je bila neka opasna hemija, treba je isprati, ali ako je u pitanju nešto što nije opasno, onda ne mora", kaže Ćirić.