Pojedini ne znaju kakav mu je zapravo ukus: "Tanka je linija" između pravog i lažnog meda, policija i Interpol u potrazi za falsifikatima

Kontrola kvaliteta meda koji je zatražio Savez pčelarskih organizacija Srbije završen je 31. maja. Med su kontrolisali Veterinarska i Tržišna inspekcija uz podršku srpske policije i Interpola,  međutim, zvaničnih rezultata ove istrage još uvek nema.

Za to vreme, kvalitetni med izvozi se iz zemlje, a na rafovima naših prodavnica stoje tegle ispunjene šećerom ili sirupom. Upravo to je navelo ljude da se okrenu lokalnim proizvođačima u potrazi za pravim medom.

Pčelar Zoran Nikolić kaže za Euronews Srbija da su kupci meda sada veoma skeptični, i da se najlakše opredeljuju za kupovinu ukoliko imaju priliku da vide sam proces proizvodnje.

Euronews/Printscreen

"Najbolje je kad neko zna čoveka pa dođe ovako pa vidi kako se radi. Onda ima priliku da vidi da su ruke pčelara zamašćene, isprljane i da svake subote i nedelje, svako slobodno vreme provodi na pčelinjaku. To je najveća garancija da je med dobar", kaže Nikolić.

Sa druge strane, inspektora u Srbiji nema dovoljno, sudovi rade sporo, a kazne nisu visoke. Upravo zbog toga firme falsifikuju na veliko, ne obazirući se na inspekcije. Praktično im se to i isplati, jer kazne koje plaćaju su mnogo manje od zarade.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija dr Rodoljub Živadinović kaže da su falsifikati takvi da postoje ljudi u Srbiji koji pravi med nisu nikada probali, a da toga nisu ni svesni.

"Vi kao potrošač ne možete razlikovati pravi med od falsifikata. Možete da posumnjate na osnovu vašeg iskustva, ali verujte mi da danas imamo čitave generacije ljudi u ovoj zemlji koji pravi med još uvek nisu probali", objašnjava Živadinović.

Petar Bogosavljević predsednik za Zaštitu potrošača Srbije objašnajva da ukoliko potrošači posumnjaju u kvalitet meda, trebalo bi da se obrate veterinarskoj ili sanitarnoj inspekciji. Kako kaže, to mogu da urade tako što deo kupljenog uzorka treba sačuvati i odneti ga na proveru. Ukoliko se sumnja potvrdi, tada sledi primena zakonskih mera. 

"Zbog nepoštovanja smernica o potrošačkoj politici koji bi trebalo da budu uglađeni da onemoguće ovo i proizvođačima i trgovcima i medijima da se ne vodi računa samo o zaštiti onih koje treba u stvari dovesti u poziciju da im se oduzme nezakonito stečena dobit", kaže Bogosavljević.

Cena meda najsigurniji pokazatelj za prepoznavanje falsifikatora i otkriva na kako prepoznati faksfikat. U svom domu svako može da ispita kvalitet meda koji je kupio. Ukoliko na visokoj temperaturu med ne menja miris i boju, u pitanju je prirodni med.

Od hobija do posla

Irina Ulanova je studentkinja koja se sa svojim partnerom Veliborom bavi pčelarstvom. Kaže da im je ovo na početku bio hobi,međutim to se promenilo.

"Mi kao ljudi treba da pomognemo pčelama, one su zadužene za oprašivanje bilja i ukoliko bi one nestale voća i povrća  praktično ne bi bilo. U Kini čak postoji ručno oprašivanje jer imaju manjak pčela", priča Ulanova za Euronews Srbija.

Euronews Srbija

 

Objašnajva da ovaj posao, ma koliko da deluje jednostavan, to nije pre svega što su vremenske prilike te koje diktiraju dinamiku.  

"Nijedna godina nije ista, zbog vremenskih uslova. Bez obzira što su uslovi lošiji, mislim da je svake godine sve više i više pčelara. Doduše, malo je problem što su pčelari stariji, a to mi je bilo interesantno kod Velibora jer nisam sretala mlade ljude koji se bave pčelarstvom", kaže ona.