Pripadnici obezbeđenja pratiće kontrolore u gradskom prevozu – kakva će oni imati ovlašćenja?

Kontrolori u gradskom prevozu u Beogradu su od pre nekoliko dana dobili pojačanje, pa su deo ekipe koja proverava da li putnici plaćaju kartu u autobusu ili tramvaju postali i pripadnici privatnog obezbeđenja. Novo pravilo izazvalo je negodovanje građana. U kompaniji koja je angažovala obezbeđenje ističu da će privatno obezbeđenje raditi po zakonu i da je cilj zaštita kontrolora, dok advokat Željko Simić za Euronews Srbija kaže da oni ne bi trebalo da imaju ista prava kao kad čuvaju privatne objekte. 

U kompaniji "Kentkart Southest Europe", koja upravlja sistemom Bus Plus, tvrde da je osnovni cilj da se zaštite radnici i da su zbog toga angažovali firmu registrovanu za fizičko-tehničko obezbeđenje "Profi Team Plus“. Najavljeno je da će 30 licenciranih radnika obezbeđenja ove kompanije biti raspoređeno na terenu zajedno sa kontrolorima kompanije "Kentkart".

U ovoj firmi za Euronews Srbija kažu da su ovlašćenja osoba koje će biti u pratnji kontrolora definisana Zakonom o privatnom obezbeđenju i tvrde da na osnovu tog propisa oni imaju pravo da legitimišu putnike. Navode i da, to neće biti njihov primarni posao, već da je prioritet sprečavanje incidenata u vozilima javnog prevoza u toku kontrole karata.

"Radnici FTO su adekvatno uniformisani i poseduju licence za obavljanje tog posla koje izdaje MUP Republike Srbije. Zakon koji regulise rad FTO određuje pravo radnika obezbeđenja da legitimiše lica. Konkretno, u ovom slučaju, to bi se odnosilo samo na putnike koji grubo krše obavezu posedovanja putne legitimacije i koji odbijaju svaki vid saradnje sa kontrolorom ili koji, u najekstremnijem slučaju, ugrožavaju bezbednost kontrolora", objašnjavaju u "Kentkartu".

Tanjug/Sava Radovanović

U ovoj kompaniji ističu da je u toku probni period i uhodavanje timova kontrolora i FTO, koji će trajati do 1. septembra i napominju da će timovi svakog dana biti raspoređivani na druge linije javnog prevoza.

"Uvođenje ove vrste obezbeđenja podrazumeva sprečavanje incidenata u vozilima javnog prevoza dok se obavlja kontrola voznih isprava i predstavljaće i jednu vrstu pomoći našim kolegama kontrolorima. Ovom novinom smo želeli da kontrolu karata podignemo na jedan viši, kvalitetniji nivo i sa ciljem da se građani, ali i naši zaposleni osećaju sigurno dok obavljaju svoj posao", kažu u kompaniji koja upravlja sistemom Bus Plus.

Šta kaže Zakon o privatnom obezbeđenju?

U Bus Plusu su i ranije upozoravali da je kontrolorima potrebna zaštita, jer je prosečno godišnje bilo oko 50 napada na njih sa povredama zbog kojih im je pružena medicinska nega. Tokom 2015. godine registrovana su 52 napada, dok ih je 2018. bilo 11 za prva tri meseca, isticali su iz te kompanije za medije. Uglavnom su u pitanju bile ogrebotine i povrede ekstremiteta, a putnici su ih povređivali pesnicama i šutirali.

Međutim, posle objave da će obezbeđenje ići uz kontrolore, građani su postali zabrinuti, te je otvoreno i pitanje ovlašćenja tih osoba. 

Po Zakonu o privatnom obezbeđenju, službenik obezbeđenja ovlašćen je da izda upozorenje ili naređenje licu ili zabrani ulazak i boravak u štićenom objektu, proveri identitet lica, zaustavi i pregleda osobu, predmete ili prevozno sredstvo, privremeno oduzme predmete; privremeno zadrži osobu, upotrebi sredstva prinude, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Tanjug/Nikola Anđić

"Obezbeđenje može da proverava identitet lica koje ulazi ili izlazi iz štićenog objekta ili se u njemu zatekne, ugrožava štićeni objekat, prostor ili lice, prema kome upotrebljava sredstva prinude ili koja privremeno zadržava. Provera identiteta obavlja se uvidom u ličnu kartu ili drugi identifikacioni dokument sa fotografijom izdat od nadležnih državnih organa", piše u Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Da li važe ista pravila za autobuse i banke?

Međutim, advokat Željko Simić, smatra da u ovom slučaju privatno obezbeđenje ne bi smelo da ima ista prava kao kada čuva privatne objekte, jer je u pitanju javni prevoz, bez obzira što je naplata poverena privatnoj kompaniji.

"Upitna je mogućnost primene Zakona o privatnom obezbeđenju u ovom slučaju, jer je u pitanju javni prevoz. To nije ni banka, ni restoran ili trgovinski lanac, već javni prevoz, tako da bi trebalo razmotriti uošte mogućnost da se u njemu angažuje privatno obezbeđenje", ističe Simić.

Oglasio se i Centar za lokalnu samoupravu koji smatra da ne postoji pravni osnov da privatne firme za obezbeđenje deluju gradskom prevozu. Iz te organizacije je najavljeno da će putiti zvaničan zahtev Sekretarijatu za javni prevoz Grada Beograda da se onemogući privatnim firmama za obezbeđivanje da učestvuje u procesu kontrole i naplata karata u gradskom prevozu.

"Podršku kontrolorima treba da pruža u izuzetnim slučajevima komunalna milicija kao zvaničan organ Grada, dok Zakon o privatnom obezbeđenju ne predviđa mogućnost da te firme obavljaju ovakve poslove", piše u saopštenju Centra.

Kako su naveli, oni izražavaju bojazan, da ovaj potez može proizvesti brojne neželjene posledice.