Direktno sa Minjom Miletić: Gde se građani Srbije informišu i mogu li dobiti "celu sliku" na jednom mestu
Komentari22/12/2022
-23:05
Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije pre dva dana je doneo zaključak u kojem se navodi da je ozbiljno ugrožen rad REM-a i bezbednost članova saveta kao i svih zaposlenih u istom zbog pretnji, ucena i uvreda koje su duže vreme upućene prema REM-u i pojedinim članovima.
Odluka Saveta REM-a da stupi u štrajk izazvala je debatu u javnosti koja se neminovno proširila i na pitanje kako se informišemo i kakav je medijski pluralizam u Srbiji. Postoji li sloboda izražavanja, ali i odgovornosti za objavljeni sadržaj bila je upravo tema emisije "Direktno sa Minjom Miletić".
Odgovarajući na to pitanje, Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da medijska slika Srbije postaje konfederacija dve stvarnosti što je, kako kaže, loše za jedno društvo.
"Mislim da zbog toga morate da pogledate na nekoliko medija vesti kako biste videli šta se dešava u društvu i da biste dobili širu sliku", kaže Garilović i ističe da Srbija trenutno prolazi kroz jednu medijsku tranziciju.
"Imamo starije ljude koji ostaju na klasičnim medijima - televizija i štampa, i mlade, da kažemo ljude srednjih godina koji odlaze prema društvenim mrežama. Tu postoji problem jer za mene društvene mreže nisu medij pošto nemaju uređivačku politiku. Bio bih najsrećniji da imam RTS koji treba da bude slika društva. To je medij koji treba da pokaže sliku društva, ma kakva god ona bila. Još jedan problem je što imamo i svojevrsno samoinformisanje. Ljudi postaju interpretatori - što je dobro, ali nekada nisu kvalifikovani za to. Zato je bitan javni servis", dodaje.
S druge strane, marketinški stručnjak Nebojša Krstić smatra da retko ko prati klasične medije da bi se informisao u eri mobilne tehnologije.
"Klasični mediji se prate iz drugih razloga. Kod jednih je navika, ali kod ovih drugih mi se čini da se građani odlučuju za određeni medij kako bi dobili potvrdu svog političkog stava. Opet, mediji su se promenili i po svom karakteru zahvaljujući internetu. Osim toga, sve više njih nudi zabavu. Čak i kada daju politički program, umesto da izveštavaju objektivno i nepristrasno"
Krstić nije stava da su društvene mreže bez uređivačke politike, naprotiv.
"Imaju urednika, ali nevidljivog. Tu se dešava najfinija cenzura koja postoji. Na Tviteru možete videti kako klasifikuju određene medije da su povezani sa Vladom Srbije. Šta to znači, da ovi drugi ne lažu? Vi u startu imate diskriminaciju medija koji su obeleženi i stigmatizovani i na taj način se poručuje čitaocu da tu nešto nije u redu i da ne treba da veruje tom mediju", kaže Krstić.
Gavrilović pak, kaže da su ti mediji označeni s razlogom, odnosno prema standardima Tvitera.
"Dakle, iz njihovog monitoringa su označeni kao mediji koji previše pozitivno izveštavaju o vlasti. Novinari ne smeju da dođu u situaciju da krše svoje kodekse, jer tada profesija nestaje", ističe on.
Da mediji treba da budu objektivni i nepristrasni s ciljem razvoja kritičkog društva, Krstić se slaže. Međutim, protiv je, kako kaže, svojevrsnog "idiotizma" da se kritikuje vlast bez zalaganja za nešto konkretnije.
"Taj idiotizam se razvio kao normalna stvar gde se vi zalažete konstantno protiv, a ne predlažete ništa. Nema nikakvog vrednosnog ili političkog osnova ili neke druge vrednosti koju vi podržavate"
"Ekonomski neisplativi mediji imaju politički cilj"
Gavrilović kaže da sama činjenica što mladi odlaze na društvene mreže kao izvoru informacija pokazuje da imamo problem.
"Ne kažem da je to stvar politike. Treba nam ozbiljna analiza održivosti medija. Danas je medijska scena podeljena na medije koji podržavaju vlast, televizije sa nacionalnom frekvencijom uglavnom i N1, koji ima kritički odnos prema vlasti. Nama treba ozbiljna analiza. Imamo previše medija koji nisu ekonomski održivi, što znači da posle toga uzimaju pare od države ili postaju nečiji PR", kaže Gavrilović.
Kao primer naveo je Hrvatsku koja ima veći budžet za medije od Srbije, ali manje televizija sa nacionalnom pokrivenošću.
"REM je napravio veliku grešku što pre raspisivanja konkursa za novu frekvenciju nije napravio jednu ozbiljnu studiju koliko nam je potrebno medija. U konkursima je trebalo da napravi uslove takve da natera medije da se spajaju, a ne da imamo 56 kablovskih televizija sa istim sadržajima", dodaje.
Posledica te neodrživosti medija je, smatra Gavrilović, činjenica da je zastupljena borba za klikovima i sadržajima koji izazivaju najniže pobude.
"Umesto medija koji analiziraju, informišu, pa čak i zabavljaju, dobijamo alate za društvo u kojem vlada kič", kaže Gavrilović ističući da REM u tom slučaju ne radi svoj posao kako treba.
Krstić pak, ističe da postoje dve vrste medija - oni koji su na tržištu, uglavnom sa nacionalnim frekvencijama.
"Čitav program im je zapravo podloga za reklame. U tom sistemu borbe sa internetom koji je besplatan, mediji su prisiljeni da snižavaju kriterijume i izlaze u susret gledaocima koji žele zabavne sadržaje. Čak su i političke emisije deo zabavnog sadržaja. U tom kontekstu imate i one stipedinarane koji su u konstantnom gubitku. Pitate se zašto drže medije koji su neisplativi? Onda shvatite da su politički projekat. Moja teza je da ako nemate realnog ekonomskog razloga da se to drži, onda je to politički projekat koji ima ambiciju", dodaje sociolog.
"Bojim se da imamo medijski monizam"
Posebno zabrinjava trend pada potrebe za političkim programima, smatra Gavrilović.
"Treba nam kritičko društvo, treba da razgovaramo. Čak i naši ekonomski pomaci neće biti održivi ako ne budemo imali kritičku nadogradnju. Ušli smo u fazu apolitizovanog društva"
Stoga smatra da iako postoji medijski pluralizam u vidu podele na provladine i kritičke medije, kaže da je zastupljeniji medijski monizam.
"Mislim da, kada su u pitanju teme, nemamo diverzitet, kada su akteri na televiziji nemamo diverzitet. Sada osam meseci od izbora imamo parlamentarnu opoziciju, koje sem četvrtkom u jutarnjem programu nema nigde", kaže Gavrilović.
Krstić pak, smatra da nikada u istoriji Srbije nije postojao ovakav diverzitet po pitanju medija i mogućnost da gledate šta god poželimo.
"To danas imate u svom džepu, u mobilnom telefonu. Govoriti da postoji medijska blokada je malo neozbiljno", zaključuje.
Komentari (0)