"Zujalice" i na mesu: Zašto sve veći broj proizvoda u marketima dobija spravu za "zaštitu od krađe"

U proteklih par meseci potrošači su primetili da sve veći broj proizvoda u supermarketima sadrži specijalne naprave, tzv. "zujalice". Te naprave koriste trgovci kako bi zaštitili proizvode od krađe, a stručnjaci upozoravaju da masovna upotreba ukazuje na sve veće siromaštvo potrošača.

Nekada su "zujalice" sprečavale lopove da kradu ekskluzivnu robu, ali se danas mogu videti na osnovnim životnim namirnicama.

"Stavlja se bukvalno na sve proizvode. Recimo što se tiče pića, mesa, dezodoransa, znači bukvalno na sve. Ja inače radim kao obezbeđenje i mogu vam reći da ljudi danas više kradu, i da čak te zujalice više ne pomažu", smatra jedan radnik obezbeđenja.

Na šta sve se stavljaju zujalice?

Zujalice se postavljaju na proizvode koji najčešće nestaju, kažu zaposleni u supermarketima.

"To su uglavnom artikli koji pripadaju kategoriji nege i kozmetike, ali vrlo često su to neka skupa pića. Po našem iskustvu, to su artikli koji su laki i brzi za dalju prodaju. U suštini, ne možemo govoriti o značajnom rastu ili padu u otuđivanju", navodi Tijana Vasić iz "Univereksporta".

Prisustvo zujalica na sve većem broju proizvoda ukazuje na krizu poslovnog i ličnog morala, tvrde zaštitnici potrošača. Smatraju da je kriza uslovljena neracionalnom proizvodnjom i potrošnjom.

Tanjug/Tara Radovanović

"Problem je veoma veliki. Siromaštvo je učinilo svoje, sve je veći broj ljudi koji ne mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe. A mi imamo obavezu da rešimo taj problem upravo kroz zakon o zaštiti potrošača, jer zaštita ugroženog potrošača obavezuje vladu da donese program koji će da prevaziđe taj problem, a ne na način kako mi to godinama rešavamo, tako što u fokus stavljamo zaštitu energetskih potrošača, a najugroženije potrošače ostavljamo izvan mera na koje imaju apsolutno pravo", ističe Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

"Sitne" krađe prolaze bez kazne

Ipak, sankcija za sitne lopove nema. Jer prema krivičnom zakonu, neophodno je da lopov bude uhvaćen sa ukradenom robom čija vrednost nije manja od 5.000 dinara kako bi krivično odgovarao.

Trgovci zato na različite načine pokušavaju da "prevaspitaju lopove". Kako je Euronews Srbija nedavno pisao, u jednom trgovinskom lancu su pored kase osvanule fotografije kradljivaca njihove robe. Ova pojava nije česta, ali se dešavala i ranije, iako se to kosi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Trgovci, koji neretko moraju od svojih plata da nadoknade vrednost artikala koji nedostaju pravdaju se činjenicom da, isto kao što nije po zakonu da se objavljuju slike lopova, nije ni da se krade i ukazuju da se ova pojava ne može iskoreniti, jer izgrednici, baš zbog propisa, najčešće prolaze nekažnjeno. 

Prema podacima koje je Euronews Srbija dobio od Ministarstva unutrašnjih poslova, za mesec dana, u septembru ove godine je prijavljen 131 slučaj krađa iz trgovinskih objekata, što je više od četiri dnevno i to samo na teritoriji Beograda. Ovom statistikom, međutim, nisu obuhvaćeni svi koji odlaze iz radnje bez plaćanja računa. Prodavci tvrde da su nemoćni, jer policija procesuira samo kradljivce koji uzmu proizvode veće vrednosti od 5.000 dinara, dok sitni lopovi praktično prolaze bez kazne. NJih mogu da gone po privatnoj tužbi, a to im se, opet, zbog malog iznosa i skupih sudskih procesa ne isplati.  

profimedia

Da srazmere krađe po prodavnicama postaju sve veće može se naslutiti i po tome što sve više proizvoda na sebi ima zujalice ili na policama stoji samo prazna ambalaža dok se skupo piće, kreme ili parfemi dobijaju tek na kasi. Trgovci imaju različite mehanizme za borbu protiv lopova, a neki pribegavaju i javnoj osudi - tako što objavljuju fotografije onih koji pustoše rafove. 

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, svako peto krivično delo krađe iz trgovinskih objekata u septembru izvršeno je u centru prestonice, na Starom gradu, gde je prijavljeno 25 krađa iz trgovinskih radnji i butika. Na drugom mestu je Čukarica sa  20 uhvaćenih lopova. Oni navode da se najčešće kradu garderoba, kozmetika, cigarete, prehrambeni proizvodi i alkoholna pića, a da su izvršioci ovih krivičnih dela muškarci i žene različite starosne dobi, a u pojedinim slučajevima se kao izvršioci pojavljuju i maloletnici, pa čak i deca. 

Kakve su kazne?

U MUP za Euronews Srbija kažu da Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za izvršioce krivičnog dela krađa ukoliko je vrednost ukradene robe veća od 5.000 dinara, i napominju da, ukoliko je vrednost veća od 450.000 dinara, se izvršiocu može izreći kazna zatvora od jedne do osam godina za krivično delo teška krađa. 

profimedia

Oni navode da, u slučaju izvršenja krivičnih dela krađa i teška krađa policija postupa po službenoj dužnosti prilikom prikupljanja podataka i podnošenja krivičnih prijava, dok se u slučaju izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, kada je vrednost ukradenih stvari manja od 5.000 dinara, krivični postupak pokreće po privatnoj tužbi oštećenog. 

"U slučajevima izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, policija je dužna da, po zahtevu oštećenog, dostavi podatke o izvršiocima i dokaze kojima raspolaže, kako bi mogao da podnese krivičnu prijavu", kažu u MUP.