Beogradski metro: Krak od Banovog Brda do Orlovače i druge izmene u novoj fazi gradnje podzemne železnice

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/11/2022

07:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Plan razrade druge faze prve linije beogradskog metroa je na javnom uvidu, a prema sadašnjem predlogu, došlo je do određenih izmena među kojima je, i prema predstavnicima grada i udruženja građana, glavna izmena u ovoj fazi metod gradnje. Uz sporenja da li će to i koliko poskupeti radove, stručnjaci ističu da postoji i problem nedostatka hidro-geološke studije koja bi pokazala kakvi su elementi tla i kakva je gradnja moguća.

U drugoj fazi prve linije budućeg beogradskog metroa na uvidu javnosti je deo od Mirijeva, preko Mirijevskog bulevara, Karaburme do Pančevačkog mosta. Broj stanica je isti, dok se jedna pomera. Nova verzija mape obuhvata i krak od Banovog brda do Orlovače.

Mirko Radovanac, stručnjak za saobraćaj, za Euronews Srbija ističe da ove izmene pokazuju da su podlegli pritisku javnosti, ocenjujući da je to na neki način dobro.

"Mi smo svi govorili da je ta trasa bolja. Ona ide kroz gušće tkivo sadašnjeg stanovništva. Ova ka Makišu ide kroz prazan prostor, nigde nema nekog uveravanja da će se ta naselja izgraditi", objašnjava on.

Upravo se za to zalagalo udruženje "Po meri metro", koje je kroz javne uvide i rasprave uključeno u rešavanje problema građana u vezi s metroom. Uključuju se i sada sa zamerkom na tehniku gradnje.

"Ranije smo imali plan gde se planirao plitki iskop, ili cut and cover, kako se zove. To bi podrazumevalo da se iskopa ulica, izgradi metro trasa i onda zakopa. Ono što je sada izmena, jeste da se odlučilo za tehniku duboke izgradnje, odnosno sa krticom da se to gradi, koja je mnogo jednostavnija za sprovođenje, ali je znatno, znatno skuplja", kaže za Euronews Srbija Davor Stupar iz Udruženja "Po meri metro".

Pitanje cene

Da je sama gradnja dubokog tunela skuplja priznaje i v.d. direktora JKP-a Beogradski metro i voz Andreja Mladenović, ali u izjavi za Euronews tvrdi da bi konačna računica s dubokim iskopom bila povoljnija.

"Kada se analizarala trasa na određenim delovima i kada se videlo da na tom delu, mi nećemo mnogo uštedeti cut and coverom, već ćemo možda čak imati veće troškove, zbog izlaska mašine, kopanja, po jednom drugom principu, gubitka i vremena i novca po pitanju eksproprijacije, koja ne mora da se desi sa ovim svim. Tako da smo mi dobili račun da to neće biti jeftinije što se tiče cut and covera", objašnjava Andreja Mladenović iz JKP-a Beogradski metro i voz.

Euronews

Radovanac kaže da nova tehnika koja se planira za izgradnju metroa možda može rešiti problem eksproprijacije zemljišta, ali i dovesti do novog, zbog čega bi projekat bio višestruko skuplji.

"Mi još uvek nemamo hidro-geološku studiju koja bi pokazala tačno kakvi su elementi tla i kakva je gradnja moguća. Bojim se da ne dođe do onog problema kao što su imali mnogi u svetu poput Beča, Njujorka - da se na takvim terenima mora zamrzavati tlo kada se radi mašinom za bušenje, pošto je tlo nestabilno. Da bi taj beton tunelski mogao da se stegne vrši se zamrzavanje, a ako dođe do toga, ja mislim, da će ova cena desetostruko da se uveća. To još uvek niko ne može da kaže tačno jer nemamo relevantne podatke", objašnjava on.

Koliko ljudi bi koristilo metro umesto auto - šta kažu procene

Radovanac ističe i da bi prema urađenim analizama 8.900 ljudi koji voze automobile u vršnom satu prešlo na upotrebu metroa.

"To je u toku dana negde oko 80, 90 hiljada. To je potpuno smešno, to je jako mala cifra. Možda će nešto promeniti. Nisu odmakli radovi tako da još uvek ima vremna da se nešto izmeni", kaže strućnjak za saobraćaj.

Za novinara i urednika portala eKapija Mirka Radonjića koji se godinama bavi metroom, razlog za zabrinutost dubokog ukopa je talas poskupljanja koji je pogodio sve, a naročito sektor građevine. Procene pre eksplozije infacije su bile da bi za prve dve linije metroa, građani Srbije mogli da izdvoje blizu četiri i po milijarde evra, blizu sedam milijardi za sve tri linije. Novih procena za sada nema.

"Razlike u ceni mogu da budu jako velike, one na papiru mogu da ne postoje, međutim, u zavisnosti od vrste terena, na deonicama gde se koristi tunelska metoda, neretko je dolazilo do povećanja vrednosti radova tokom radova", kaže za Euronews Srbija novinar i urednik portala eKapija Mirko Radonjić.

Istovremeno, iako su neke primedbe građana usvojene na prvoj liniji, neke tačke biće pokrivene u daljoj budućnosti, s trećom linijom.

"Glavna železnička stanica Prokop, autobuska stanica u Bloku 42, Železnička stanica NBG, Železnička stanica Vukov spomenik, Klinički centar Srbije, uopšte nisu pokriveni ovim planom u prve dve linije", kaže Stupar.

Prva vožnja metroom, prema najavama, očekuje se krajem decenije.