Epidemiolog za Euronews Srbija: Zabluda da je šuga bolest prošlih vremena, zaražavaju se čak i oni koji brinu o higijeni

Zabluda je misliti da je šuga zaboravljena bolest prošlih vremena koja ne može da se javi u 21. veku, kao i da se zaražavaju osobe koje ne vode računa o svojoj ličnoj higijeni, ističe za Euronews Srbija dr Biljana Begović epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Danas je osvanula vest da se na Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu pojavila šuga, a iz Zavoda za javno zdravlje ističu da u Beogradu poslednjih godina nije bilo epidemija, ali je, prema poslednjim dostupnim podacima, u avgustu ove godine prijavljeno 46 pojedinačnih slučajeva zaraze.

"Definitivno imamo i sada zaražene šugom. Jednostavno desi se, i to vrlo često kod ljudi koji vode računa o svojoj higijeni. Jednostavno to je zarazna bolest i ako delite nečiji krevet ili garderobu ona može da se prenese", ističe epidemiolog.

Ona ističe da se šuga može lakše da se prenosi među seksualno aktivnom populacijom, ali takođe mogu biti ugrožene osobe koje dosta putuju i spavaju u različitim smeštajima. Naglašava da od početka pandemija koronavirusa Zavod nije imao problema sa epidemijama šuge.

Simptomi se često javljaju noću i liče na ekcem

Dr Begović kaže da šugu povremeno ni lekari ne prepoznaju, budući da glavni simptomi ove parazitne bolesti – crvenilo i svrab, liče na eksem ili neki oblik alergije. 

"Intenzivan svrab se obično javlja noću. Pre svega među prstiju, u pazušnim predelima, u predelu genitalija, butina ili bradavica. Pošto je taj svrab neprijatan, a ljudi se češu, lako mogu sekundarno da se inficiraju ta područja", objašnjava.

Za šugu ne postoji vakcina, ali kada se postavi dijagnoza, sa terapijom se postižu odlični rezultati i, kako dr Begović kaže, to ne ostavlja nikakve dugotrajne posledice na kožu.

"Ne leči se samo osoba kod koje se postavi dijagnoza već svi bliski kontakti u domaćinstvu. Primenjeno je da se leči svi zdravi kontakti jer će se kod njih vrlo verovatno javiti", ističe sagovornica.

Koliko terapija traje zavisi pre svega od preparata koji se koristi, ali u proseku može da bude između sedam i deset dana. Epidemiolog dodaje da posle šuge ne ostaje nikakav imunitet tako da pacijenti mogu da se zaraze više puta u životu, i svaki put kada dođu u kontakt sa parazitom to može da dođe do zaraze.

Poslednjih godina nije bilo epidemije

Prema podacima dostupnim na GZZJZ, najviše pojedinačnih u proteklih godinu dana je najviše pojedinačnih slučajeva u Beogradu bilo novembra prošle godine, kada je registrovano 87 zaraženih. 

Dr Begović ističe da nije bilo pandemija u poslednje dve godine, otkada je pandemija koronavirusa počela. "U ove dve tri godine ne sećam se da smo se uopšte trošili na šugu. U formi epidemije šuge duže vreme nije bilo u školama i vrtićima", naglašava.

Na pitanje kako se zaštititi od zaraze dr Begoviš kaže:

"Dovoljno je da imamo u svesti da ne delimo garderobu da pazimo u kakvoj posteljini spavamo. Da ne koristimo tuđe što ide direktno na koža", zaključila je