Izazivanje panike i konfuzije: Srbija već osam meseci na udaru lažnih dojava o bombama, počinioci sakrili tragove

Srbija se ove godine suočila sa serijama dojava o postavljenim ekspolozivnim napravama u ustanovama i institucijama, ali i na lokacijama javnih okupljanja. Zajednički imenitelj svim ovim pretnjama je da su bile lažne, da su upućene preko interneta, odnosno elektronskom poštom, i da su stizale iz inostranstva. Tačan broj pretnji koje su pristizale od marta meseca do danas nije poznat, a javnost u većini slučajeva nije obaveštena ni o konkretnim izvršiocima. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal za Euronews Srbija kažu da je postupak ovim povodom u predistražnoj fazi. Državni vrh je učestale pretnje okarakterisao kao hibridni rat koji se vodi protiv Srbije. 

Poslednja u nizu dojava stigla je 31. oktobra na 11 lokacija u Beogradu, među kojima su bile jedan studentski dom, ambasada Belorusije, dva tržna centra, Aerodrom "Nikola Tesla", Filozofski fakultet, Univerzitet umetnosti i KBC Zemun. Samo tokom oktobra, prema medijskim natpisima, bilo je pet masovnih dojava o postavljenim bombama na više od 40 lokacija u Beogradu i Novom Sadu.

I ranijih meseci sličnih pretnji je bilo, ali u različitom intezitetu. Meta su prvobitno bili avioni koji su sa beogradskog aerodroma leteli za Rusiju. Prva ovakva dojava o bombi stigla je 11. marta, kada je meta bio avion na letu iz Beograda ka Moskvi. Do kraja meseca slične pretnje stizale su gotovo svakodnevno. Urednik portala Tango six Petar Vojinović je za Euronews Srbija tada rekao da su dojave o bombama krenule kada je Er Srbija od Aeroflota preuzela letove.

"Tu su bile i pretnje menadžmentu, uzimali su mejlove koje su mogli da nađu, a bio je i hakovan sajt Er Srbije", naveo je urednik portala Tango six. 

Evakuacije, onlajn nastava, zatvaranje tržnih centara 

Preteće imejl poruke potom su počele da pristižu na adrese aerodroma, škola i univerziteta, studentskih domova, sudova, ambasada, bolnica, medija, ministarstava, tržnih centara u gradovima širom zemlje, a jedna pretnja stigla je i na adresu fabrike oružja Krušik.

Evakuacije građana sa lokacija na kojima je dojavljivano da je postavljena eksplozivna naprava bile su sve učestalije. MUP je saopštio da je do početka juna izvršeno čak 1.243 kontradiverziona pregleda povodom dojava o postavljenim bombama, a kako bi se što brže i efikasnije izvršili KD pregledi, bile su angažovane i dodatne policijske snage.

Jedan od najmasovnijih napada desio se 8. juna kada je meta pretećih mejlova bilo više od 200 škola, a tokom dva dana, koliko su trajali kontradiverzioni pregledi, škole su radile onlajn. Ovo nije bio jedini slučaj prelaska na nastavu na daljinu zbog pretećih poruka, a škole su više puta bile na meti posebno u junu mesecu. Srbija je bila prinuđena da spremi operativni plan za završni ispit, pa je tako broj škola u kojima se polagao bio redukovan sa 1.260 na 522 škola.

Euronews/Tanjug/Fonet

Nije trpela samo prosveta. Dojave o bombama praznile su i druge institucije i zatvarale tržne centre. A tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin rekao je da se time pravi ozbiljna ekonomska šteta.

Prema oceni stručnjaka ne treba minimizirati ni ugroženost života ljudi, uprkos tome što su sve dojave o postavljenim eksplozivnim napravama bile lažne.

"Glavna posledica ovog dela je izazivanje panike i straha, gde motiv često jeste
vršenje pritiska na društvo, državu, pravna lica da se izvrše neki zahtevi. Cilj može da bude i
nanošenje štete tako što će se zaustaviti normalno poslovanje i funkcionisanje pravnih lica, a u
najužasnijem slučaju to mogu da budu i ljudski gubici", kaže za Euronews Srbija Ninoslava Bogdanović, stručnjak za informacionu bezbednost u Šer fondaciji.

"Hibridni rat protiv Srbije" 

Prema podacima MUP-a pretnje o postavljenim eksplozivnim napravama stizale su pretežno iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije, Ukrajine, Švajcarske, Slovenije i Rusije, sa servisa Gmail, Protonmail, Eunet mail, Yandex. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 17. aprila je rekao da u lažnim dojavama o bombama u avionima za Moskvu učestvuju strane službe sa teritorije dve zemlje.

U prvih mesec dana masovnih dojava o postavljenim bombama oglasio se i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji je istakao da se protv Srbije vodi hibridni rat.

On je serije napada direktno povezao sa spoljnopolitičkom pozicijom Srbije.

"Protiv Srbije se vodi hibridni rat zbog toga što Srbija ima samostalnu politiku i što nismo uveli sankcije i nećemo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Na ovaj način nas kažnjavaju. Imamo saznanja ko stoji iza ovih napada", izjavio je tada Vulin.

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja za Euronews Srbija kaže da osim što postoje nagoveštaji da određeni akteri ovim dojavama žele da utiču na poziciju Srbije u vezi sa ratom u Ukrajini ima i drugih motiva za ovakve akcije. 

"Postoji velika mogućnost da određeni hakeri žele da opterete sistem, kako policijski, tako i tužilački, odnosno da imaju neke svoje razloge da tim anonimnim prijavama i pretnjama opterete sistem kako ne bi mogao da funkcioniše. Ti hakeri to mogu da čine iz svojih nekih ličnih ili ideoloških interesa", kaže on.

Zbog pretećih mejlova uhapšen jedan državljanin Gambije

Zbog slanja preteće poruke Srbiji sa svoje mejl adrese u junu je uhapšen i jedan državljanin Gambije, koji je, kako je saopštio MUP Srbije, priznao zločin. Interpol Gambije obavestio je MUP da su izvršene provere u vezi sa brojem telefona i IP adrese povezanih sa mejl adresama sa kojih su upućene pretnje o postavljenim eksplozivnim napravama na teritoriji Srbije i da je uhapšen K.B, a kako se sumnjalo, u tome je imao pomoć jednog studenta iz Poljske.

MUP je tada saopštio i da će u narednom periodu zajedno sa Tužilaštvom za organizovani kriminal inicirati međunarodnu pravnu pomoć u cilju identifikacije i procesuiranja ovog osumnjičenog.

Pixabay

Do danas se međutim nadležni nisu oglašavali o tome da li je ijedan drugi slučaj rasvetljen.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal za Euronews Srbija kažu da vode predistražni postupak povodom lažnih dojava o postavljenim bombama i eksplozivnim napravama i da do sada nije pokrenuta niti jedna istraga ni protiv jednog lica.

Dodaju da Tužilaštvo u stalnoj komunikaciji sa policijom procenjuje osnove nadležnosti za dalja postupanja.

Odgovore na pitanja o tome dokle je stigla istraga ovim povodom Euronews Srbija nije dobio iz MUP-a, ali ni iz drugih tužilaštva koja su se u medijima navodila kao nadležna da postupaju po ovim slučajevima poput Višeg javnog tužilaštva i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Hercigonja za Euronews Srbija kaže da su građani Srbije posredno ugroženi samim tim što masovne dojave o bombama mogu stvoriti konfuziju i paniku, a posebno kada vlasti ne komuniciraju o ovim opasnostima na propisan način.

Dodaje da je vrlo izvesno da oni koji šalju dojave koriste sofisticiranu tehnologiju i da je veoma teško otkriti odakle napadi dolaze. 

"Međutim, pitanje je i da li naše službe imaju znanja, ljudskih resursa, i tehnoloških kapaciteta da otkriju ko i zašto ovo čini. Srbija bi mogla da unapredi borbu protiv ovakvih pojava, ne samo jačanjem sopstvenih kapaciteta, već i saradnjom sa drugim državama i organizacijama", objašnjava on.

Internet je najbezbedniji za slanje pretnji, ali hakera odaje potpis

Ninoslava Bogdanović ističe da je po počinioce najbezbedniji način da izvrše dojavu putem interneta, preko mejlova ili sa nekog lažnog profila na društvenim mrežama, jer će tako lako zaštiti sebe i otežati nadležnim organima da ih pronađu. 

"Kako postoji stav među istražnim organima da ne postoji savršen zločin, internet i razni alati, pa i jednostavnije tehnike omogućavaju da pronalaženje počinioca bude znatno otežano. Kao kod svake istrage i digitalne forenzičke istrage obuhvataju pronalaženje tragova koji će dovesti do počinioca i rasvetleti ceo napad", kaže ona. 

Dodaje da je najbitnije je sakriti IP adresu sa koje izvršen napad, što je moguće uraditi na nekoliko načina.

"Može se koristiti proxy server koji će uređaju dodeliti neku drugu IP adresu i tako zaštiti pravu. zatim se pored toga može koristiti i VPN (virtual private network) gde se čitav saobraćaj na internetu štiti enkripcijom i tako maskira IP adresu i sve druge tragove koje uređaj ostavlja. Takođe mogu se koristiti internet pretraživači koji štite anonimnost i onemogućavaju povezivanje radnje na internetu sa računarom. I svi ti tragovi onda dovode do pogrešnih zaključaka", objašnjava stručnjakinja za informacionu bezbednost u Šer fondaciji. 

Pixabay

Takođe dodaje da na dark web-u verovatno postoji i prodaja "sigurnih" IP adresa za izvršenje nekih sajber napada.

"Onda se mora pratiti put te prodaje, što dodatno komplikuje stvari. Činjenica je da napadač zna kako da se sakrije na internetu i da će isplanirati ceo napad i će gledati da sakrije svoje tragove i ne napravi neku grešku koja ga može odati. Međutim, većina hakera ima svoj potpis, način na koji izvode sajber napade/modus operandi, koji ga izdvaja od ostalih i onda se na osnovu analize i praćenja to može ustanoviti i ući u šemu nekih napada", precizira Bogdanović.