Hoće li biti vojnikinja u udžbenicima: Zakon kaže da rodno senzitivni jezik ulazi u udžbenike, ali ne i NPS i lingvisti

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

16/10/2022

13:34

Hoće li biti vojnikinja u udžbenicima: Zakon kaže da rodno senzitivni jezik ulazi u udžbenike, ali ne i NPS i lingvisti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Skoro je izvesno da đaci od 2024. godine neće učiti iz udženika koji su pisani rodno osetljivim jezikom, kako je predviđeno Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Naime, na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) predlog Standarda kvaliteta udžbenika vraćen je na doradu i insistira se da bude izbačen član u kome se traži da udžbenici budu napisani rodno osetljivim jezikom. Ovo je drugi put da NPS vraća predlog na doradu iz istog razloga.

U NPS insistiraju da se poštuje stav lingvista - Matice srpske, Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU i srbističkih katedri svih državnih fakulteta, da se udžbenici pišu na standardnom srpskom jeziku, bez upotrebe rodno senzitivnog jezika.

Članom 37 Zakona o rodnoj ravnopravnosti predviđeno je da od 2024. godine rodno senzitivni jezik uđe u udžbenike i priručnike u školskoj nastavi. Pošto udžbenici ne mogu da se urade za nekoliko dana, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja počeo je da radi Standarde kvaliteta udžbenika, a to je put za izdavače šta sve jedna đačka knjiga mora da sadrži da bi bila odobrena. Jedan od članova predloga standarda bio je i rodno senzitivni jezik.

Srbisti su zauzeli jasan stav da nije u duhu srpskog jezika da se upotrebljavaju paralelne forme kao što su učenicici/ce ili učenici i učenice, pravnik/ca ili pravnik i pravnica, vojnik/inja ili vojnik i vojnikinja, stručnjak/inja ili stručnjak i stručnjakinjaa... U ranijim saopštenjima su naveli da je to nasilje nad srpskim jezikom i da bi lekcije pisane na rodno senzitivnom jeziku bile nejasne učenicima, dodatno opteretile decu.

NPS: Podržavamo stav lingvista

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković za Euronews Srbija kaže da je to savetodavno telo podržalo stav struke, da su izričito zahtevali da se iz predloga Standarda kvaliteta udžbenika izbaci član koji se odnosi na obavezu upotrebe rodno osetljivog jezika.

"Dokument ide na korekciju. Na poslednjoj sednici dva sata je raspravljano o toj temi. Tražili smo da se dokumenat upodobi spram primedbi, da bude na standardnom srpskom jeziku. To je jedini način komunikacije, na ćiriličnom pismu i standardnom srpskom jeziku. Uvođenje rodno senzitivnog jezika za posledicu će imati da srpski jezik ne bude jezik na kome se misli", navodi Stojković.

Dodaje da Zavod treba da usaglasi standarde sa stavovima struke i lingvistike, odnosno sa mišljenjem Matice srpske, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i svih srbističkih katedri. Navodi da prednost mora da se da struci i da za ideologiju nema mesta.

Iz Zavoda za unapredjenje obrazovanja i vaspitanja nismo dobili odgovor kako će izgledati treća verzija predloga Standarda kvaliteta udžbenika. Međutim, s obzirom na to da je NPS mišljenja da rodno senzitivni jezik ne treba da bude u udžbenicima, a po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Zavod mora da usaglašava svoje stavove sa NPS-om, verovatno će se usaglasiti da ga neće biti.

Interesantno je da sve ovo dolazi u momentu kada su prosvetne vlasti odlučile da se menjaju udžbenici biologije za osmi razred i da sedam od osam izdavača ispravi nedostatke u lekcijama koje se odnose na "biološki smisao adolescencije". Lekcije o rodnom i polnom identitetu pojedine desničarske stranke videle su kao propagiranjem homoseksualnosti i transrodnosti maloletnicima.

Donose se zakoni koji se ne primenjuju

Prof. emerita Svenka Savić, koja se godinama zalaže za upotrebu rodno osetljivog jezika i koja je uradila Priručnik na tu temu, kaže da ovo nije prvi put da se donose zakoni, koji se u praksi ne primenjuju.

Napominje da je važno da se "senzibilišu zaposleni u institucijama" da koriste rodno senzitivan jezik i da su u tom pogledu već napravljeni pomaci. Kaže da su za početak tražili da se koristi rodno osetljiv jezik u profesijama. Primećuje da već u pojedinoj literaturi za đake ima rodno osetljivog jezika te se u zadacima iz matematike pojavljuju učenici i učenice.

"To ne znači da je dovoljno, ali je već ušlo u literaturu. Kod nas se deklararativno donose zakoni, koji se u praksi ne primenjuju. Vlada je donela Zakon o rodnoj ravnopravnosti, odredila je i rok kada počinje njegova primena (što se tiče udžbenika, ali i dokumenata), a do tada sve institucije, organizacije trebale su da usklade svoja lokalna akta u tom pravcu. U međuvremenu Matica srpska objavila je Zbornik saopštenja protiv rodno osetljivog jezika koji je finansiralo Ministarstvo prosvete, iako je Vlada donela Zakon. Zašto Ministarstvo prosvete finansira antiaktivnosti? Mislim da su zbunjeni svi", rekla je ona za Euronews Srbija.

Lingvisti imaju i predlog za rešenje ove situacije. Navode da se na početku Predloga standarda udžbenika nalazi rečenica: "Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose". Njihov predlog je da bi takva rečenica mogla da stoji i na početku svakog udžbenika, te tako da se ispoštuje zakonska obaveza.