Igre 
Ivan iz Bečeja izostaje iz škole iako to ne želi: Puno barijera za decu sa invaliditetom
Komentari24/09/2022
-15:03
U Vojvodini je prošle godine 670 dece koristilo usluge ličnih pratilaca. To je mera socijalne zaštite namenjena učenicima sa invaliditetom kojima je potrebna podrška u školi. Mnogima od njih neophodna je i rampa ili lift, kako bi do učionica uopšte mogli da stignu, ali podataka o tome koliko škola ih u Pokrajini poseduje nema. Priče dva dečaka iz Bečeja pokazuju da se stvari menjaju sporo i tek zahvaljujući upornosti pojedinaca.
Ivan je učenik četvrtog razreda, ali često mora da ostane kod kuće i izostaje sa časova kad kod njegov pratilac ne može da ga vodi u školu. On ima cerebralnu paralizu i ne može samostalno da se kreće. U Osnovnoj školi "Sever Đurkić", koju pohađa, ima neurološku stolicu iz koje prati nastavu, ali ne i adekvatan prilaz.
Četvrtu godinu zaredom na ulazu ih dočekuje nebezbedna improvizovana rampa. Već naredne bi, kao petak, nastavu trebalo da pohađa na spratu, u objektu koji nema lift.
Euronews/Prinskrin
"Sinoć u devet su nam javili, odnosno njegova lična pratiteljka nam je javila da danas ne može da ide u školu da ga prati. Pružalac usluge, u slučaju Bečeja to je 'Čuvarkuća', treba da obezbedi rezervnog pratioca u svakom trenutku za takve nepredviđene situacije, međutim, to se nije desilo", kaže Kristina Demeter Filipčev, Ivanova majka.
Zbog toga, kaže, ispaštaju deca. Propuštaju nastavu, jer i kada obezbede zamenu, Ivana neće moći da prepusti potuno nepoznatoj osobi.
"Ja to ne treba da tražim kao roditelj, zato što je to zagarantovano pravo po propisu, ne samo njemu, nego svakom detetu sa telesnim invaliditetom", priča Kristina.
Ivan bi tokom ove školske godine, dakle dok je u četvrtom razredu, trebalo da bude u mogućnosti da u svoju školu uđe preko redovne rampe za osobe sa invaliditetom. Takvo su obećanje makar dobili iz opštine, gde bi novac za tu namenu trebalo da obezbede preko rebalansa budžeta.
Povezane vesti
Zašto novac za rampu nije pronađen ranije, pre nego što su roditelji, inače novinari, postali glasni? Na to, između ostalog, nije odgovorila pomoćnica predsednika opštine za obrazovanje, koja je u protekle četiri godine bila direktorka Ivanove škole.
Puno barijera i otpora
Euronews/Printskrin
Da je Bečej jedna od dvadeset opština u kojima će se graditi mreža inkluzivnog obrazovanja, jer je postao deo projekta Unicefa, Evropske unije i Ministarstva prosvete, priča nam psihološkinja koja je 2010. godine počela da menja stvari na lokalu, takođe zahvaljujući dečaku koji je došao u njenu školu.
"Dvanaest godina je prošlo i dalje ima jako puno izazova, jako puno teškoća, barijera i otpora, ne možemo to poreći, i od strane prosvetnih radnika i od strane roditelja", navodi Margarita Berček, psihološkinja OŠ "Zdravko Gložanski".
Svesni su, kaže, da im predstoji dug put i istovremeno srećni što će Bečej kroz projekat dobiti šansu da nešto menja.
"U svakoj opštini nedostaje baza dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i teškoćama u učenju, takođe, nedostaju i budžetska sredstva koja su usmerena ka inkluzivnom obrazovanju", priča ona.
Nedostaje i podatak koliko je škola u Vojvodini pristupačno učenicima sa invaliditetom. U Sekretarijatu za obrazovanje uputili su nas na Sekretarijat za energetiku, a oni pak citirali zakon i pobrojali objekte za koje su nadležni, među kojima nema škola. U Sekretarijatu za socijalnu politiku navode da je u Vojvodini prošle godine 655 ličnih pratilaca pružalo usluge za 670 dece.
Komentari (0)