Lokalitet vinčanske kulture na trasi auto-puta koji menja sliku o tom društvu - "pronađen materijal za bar 15 doktorata"

Komentari

Autor: Nataša Kovačev

30/07/2022

22:02

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na trasi budućeg auto-puta od Loznice do Rume naučnici iskopavaju tragove vinčanske i starčevačke kulture stare osam hiljada godina, koji im pružaju bolji uvid u živote tih neolotskih zajednica na Balkanu. U proteklih osam meseci ovde su pronašli, kažu, materijala za 15 doktorata i bar pet knjiga.

Obavezno zaštitno iskopavanje, koje je izgradnji puta moralo prethoditi, pretvorilo se tako u jedno od većih iskopavanja u istoriji srpske arheologije, a bar dva lokaliteta na toj trasi mogla bi dobiti status lokaliteta od izuzetnog značaja.

"Konkretno, radi se o otkriću vinčanske nekropole, odnosno vinčanskih sahrana i po tome ovaj lokalitet ulazi na mapu kao treći takav lokalitet u Srbiji", navodi za Euronews Srbija Dragan Milanović iz Arheološkog insituta Beograd.

On i njegov kolega Miroslav Kočić već godinama unazad obrađuju veliku količinu materijala sa ovog lokaliteta, pa ih od pisanja, kako kažu, već boli glava. "To je jedna bogata riznica koja će pomoći da se bolje razumeju vinčanski lokaliteti", ističe Kočić.

To je period neolita, vreme kada su iz sakupljačko-lovačkog i nomadskog načina života, ljudi počinjali da žive u zajednicama. Ostaci koje su pronašli nedaleko od sela Klenak uče nas kako su ti ljudi živeli, pričaju arheolozi.

"Ljudski ostaci sa sobom nose ceo jedan dnevnik života tih ljudi u praistoriji. Čime su se hranili, gde su rođeni – jedna ogromna količina informacija koje dobijamo iz jedne sahrane, a ovde imamo pet", objašnjava Kočić.

Ovo vinčansko naselje, tvrde arheolozi, menja sliku koju je nauka do sada imala o ovom društvu – odnosno da je to bio matrijarhat bez ratova. Pronašli su i ostatke keltskog sela, zatim starčevačke kulture, pa ekonomski centar iz doba Rimljana, objekte iz srednjevekovnog perioda, a tek su prošli 40 metara širine, dok je ceo lokalitet oko 400 metara.

"Možemo samo da pretpostavimo šta bi se tu još moglo naći", dodaje Milanović.

Zaštitna iskopavanja obuhvatila su tek mali deo ovog značajnog arheološkog lokaliteta za koji se pretpostavlja da se prostire i na velikoj površini pored. Prvi korak biće da se ovo mesto proglasi lokalitetom od izuzetnog značaja, a njegov turistički potencijal potom treba da prepozna i lokalna samouprava.

Nova otkrića u Sremskoj Mitrovici

Tridesetak kilometara dalje, blizu ušća Bosuta u Savu, na još jednoj trasi istog auto-puta, njihove kolege iz Sremske Mitrovice pronašle su još nešto značajno. Za grad bogat nalazima iz antičkog doba, veće uzbuđenje izazvali su ostaci srednjevekovne crkve, pretpostavljaju crkve Svete Anastasije, o kojoj nema mnogo pisanih tragova.

"Mi od Sirmiuma i da odemo u Srednji vek, ne možemo pobeći. Upravo sv. Anastasija je ovde postradala tokom Dioklecijanovih progona 304. godine i ta antička tradicija koju mi baštinimo iz kasne antike, susreće nas i u Srednjem veku", objasnila je Biljana Lučić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Oni su iskopavanja završili i već započeli pravnu proceduru zaštite lokaliteta. Sav pronađeni materijal, izuzev jedne ogrlice, poslat je na konzervaciju i sada čekaju konačnu potvrdu da je reč o crkvi kojoj se nadaju.

Ipak, budući da imaju svega dvoje arheologa koji pokrivaju Srem i nedovoljno novca za dalja istraživanja, priča će tu, bar za sada, morati da se završi.

"Mi smo odlučili da ga sačuvamo na jedan drugi način. Nasuli smo sloj peska. Upravo da ovi ostaci budu sačuvani za neke buduće generacije kad se mnogo više novca bude moglo izdvojiti za kulturu nego što je to danas slučaj", zaključila je sagovornica.