Virus Zapadnog Nila: Kako se sačuvati od epidemije koja je 2018. usmrtila 120 ljudi u Srbiji

Pre nekoliko dana u Srbiji je registrovan prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila. Od virusa pak, obolevaju i ptice, pa već danima Beograđani primećuju uginule vrane i svrake po ulicama i parkovima, a slični slučajevi su prijavljeni i u Novom Sadu i Nišu. Sagovornica Euronewsa Milica Perić je jednu takvu pticu, čudnog ponašanja primetila dok je šetala psa Tašmajdanskim parkom.

"Bilo mi je to jako zabrinjavajuće. Ptica se koprca, pokušava da ustane, pada. Bila je u agoniji, a ljudi su prolazili i niko skoro nije obratio pažnju. Nikada nisam tako nešto videla. Onda sam izašla da je snimim pošto sam imala potrebu da nešto uradim, a znala sam da ne mogu mnogo da joj pomognem, videlo se da je na samrti", rekla je Milica, koja je dodala da je kontaktirala Zoohigijenu, koja je prema njenim navodima brzo reagovala i preuzela pticu, kako bi uradili analize.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica za Euronews Srbija kaže da kada ljudi ugledaju ptice, koje su dezorjentisane, ne reaguju na ljude, leže na stomaku, ne dolaze u kontakt sa njima, odmah alarmiraju nadležne službe kako bi se uradile dodatne analize.

"Simptomi pokazuju da se u velikoj verovatnoći radi o ovom virusu. Veterinarske službe već nekoliko dana prikupljaju ptice i očekujemo da će izaći sa podacima", navodi on.

Napominje i da je potrebno da ljudi znaju da su ptice iz porodice vrana izuzetno osetljive na virus Zapadnog Nila i da je kod njih kada dođe do infekcije smrtnost izuzetno velika.

"Upravo iz tog razloga građani zatiču sive vrane, bilo je i nekoliko svraka. Toj porodici pripadaju i gačci i čavke koje su iz nekog razloga izuzetno osetljive", keža Knežević.

Prema njegovim rečima, sada se nalazimo na kraju gnezdeće sezone i ljudi su često empatični i pokušavaju da zbrinu mladunce koje ispadaju iz gnezda.

On upozorava da na taj način ljudi pokušavaju da zbrinu nešto što može biti potecijalno opsno za njih i da ukoliko su došli u kontakt sa ovakvim pticama odmah zovu nadležne veterinarske službe kako bi se utvrdilo da li je ptica zaražena.

Dominantan put prenosa preko komarca

Jovana Milić, naučna saradnica Univeziteta u Modeni za Euronews Srbije ističe da je dominantan put prenošenja je preko komaraca.

"Postoje i neke druge opcije. Može da se prenese sa čoveka na čoveka ali u vrlo, vrlo malom i ograničenom broju slučajeva, tako da to ne bih podvlačila. Zaraženi komarci zapravo ostaju najdominantniji način prenošenja", kaže ona.

Dodaje da ptice često u velikom broju mogu da obole, ali i da veliki broj preživi i oporavi se od infekcije, kao i da prenošenje virusa preko mrtvih ptica još nije ustanovljeno.

"Tako da se to ne smatra rizikom za prenošenje, ali naravno sa svakom uginulom životinjom treba preduzeti higijenske mere iz drugih razloga. Za sada to nije put prenošenja", objašnjava ona.

U 80 odsto slučajeva kod čoveka ne dolazi do razvitka bolesti, a prema njenim rečima, česti faktori rizika za razvitak teže kliničke slike su uzrast, ljudi stariji od 65 godina i pacijenti sa hroničnim bolestima koji imaju "načet" imuni sistem.

Najviše inficiranih u ljudskoj populaciji bilo je 2018. godine, kada je zabeleženo više od 400 slučajeva. Prema izveštaju Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" prošle godine je obolelo više od 18 ljudi.

Milić navodi da je te 2018. epidemija u Srbiji bila veoma značajna jer je preminulo više od 120 ljudi.

"To je bilo izuzetno velika smrtnost, a Srbija nema dovoljno laboratorijskih kapaciteta da dijagnostifikuje Zapani Nil. Veliki broj slučajeva u toj epidemiji nije ni bio dijagnostikovan", naglašava ona.

Virus Zapadnog Nila je već deset godina prisutan u našim krajevima. Zabeleženo je više od 1.000 zaraženih do sad, dok je nešto manje od 10 odsto umrlo.