Znanje koje ne(DOS)taje: Zašto je pitanje iz ne tako davne političke istorije Srbije na prijemnom za FPN namučilo većinu

"Kako se zvala koalicija ispred koje je na predsedničkim izborima 2000. godine kandidat bio Vojislav Koštunica?" Ovo pitanje ispostavilo se kao najteže na prijemnom na Fakultetu političkih nauka, mada kako kažu sa ovog fakuteta to nije bilo plan u trenutku kada su sastavaljali pitanja za buduće brucoše.

Koalicija "Demokratska opozicija Srbije" smenila je režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine. Iako je za to vreme, DOS odigrao prelomnu tačku za srpsku politiku i život u Srbiji, velikom broju budućih studentata na FPN-u ova koalicija je nepoznata.

Naime, pitanje na testu iz istorije, koje su polagali budući politikolozi i diplomate, iako je predodređeno da bude srednje težine, ispostavilo se kao najteže.

Natalija Perišić prodekanka za osnovne studije FPN-a kaže za Euronews Srbija da je ovakvo pitanje i bilo očekivano na prijemnom ispitu za buduće politikologe, jer kako kaže, upravo ono pokazuje da li su budući brucoši i zainteresovani za ovu tematku za koju, sudeći po odabiru fakulteta, žele da im odredi dalji profesionalni put.

"Ovo pitanje je dospelo u fokus javnosti pretpostavljamo zbog neke dodatne težine koje ima za ovo društvo sa jedne strane. S druge strane mislim da je potpuno očekivano da na FPN bude postavljeno jedno ovakvo pitanje, jer ono nama upravo govori o spremnosti i zainteresovanosti kandidata da se bave ovom problematikom koja se inače od prve godine mnogo izučava na studijama FPN", kaže Perišić.

Ona ističe da je na Fakultetu političkih nauka fokus upravo na novijoj političkoj istoriji, ali i da su na prijemnom ispitu kandidati sa ovim pitanjima imali najviše poteškoća.

"Ono što smo uočili ne samo na testu iz istorije nego i na testu iz opšte informisanosti jeste da novija istorija i aktuelnosti jesu pitanja na koja su kandidati davali manje tačne odgovore. Ne znamo šta su razlozi za to", kaže.

Sa druge strane, novinar i programski direktor "Demostata" Zoran Panović kaže da nije iznenađen što budući studenti FPN-a nisu znali naziv koalicije DOS.

"Postoji jedna vrsta neznanja koje je neznanje samo po sebi pošto to mlade ljude verovatno mnogo i ne interesuje. Postoji i druga stvar, a to je što se od 2012. godine te neke svetle strane moderne srpske demokratije zabašuruju. Jednostavno o njima se ne priča mnogo u mejnstrim medijima, čak se smatraju i nekim lošim stvarima i onda je logično da dođe do ovakvog stanja", kaže Panović.

On primećuje da svi mladi ljudi znaju ko su Ratko Mladić i Radovan Karadžić, a razlog za to je taj što se kult njihovih ličnosti u javnosti ističe, dok o ljudima koji su izgubili živote boreći se protiv Miloševićevog režima - ne znaju.

"Ova vlast je napravila da je 5. oktobar anomalija, da je to bio incident. Nešto što se desilo kao loša stvar. Jedna anomalija i da nam se više nikad u životu neće ponoviti 2000. godine", kaže Panović.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Podsetimo, Demokratska opozicija Srbije poznatija kao DOS bila je politička koalicija koja je nastala 10. januara 2000. godine i koju je sačinjavalo 19 stranaka. One su bile predstavljene kao opozicija tadašnjem režimu Slobodana Miloševića. Najjače stranke u DOS-u bile su Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, ali je nakon neuspelog atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 18 stranaka DOS-a odbacilo sporazum koji su potpisali svi lideri stranaka DOS-a osim Momčila Perišića i odlučilo da se ipak ide na izbore bez SPO-a. Kandidat DOS-a na predsedničkim izborima tada je bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije.

Demonstracije 5. oktobra u Beogradu prisilile su Miloševića da prihvati izborni poraz i činjenicu da je Vojislav Koštunica novi predsednik Jugoslavije. 

Stanojević: Studetni znali odgovore na pitanja koja su zastupljenija u javnosti

Međutim, Ivan Stanojević sa FPN-a u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su kandidati sa druge strane znali odgovore na pitanja iz oblasti koja su više zastupljenija u medijima i kojima se inače poklanja veća pažnja. Stanojević objašnjava da ovo nije samo pitanje medija, već da je u pitanju šira slika koja se tiče dostupnosti infomacija koje su mladima na raspolaganju. Po njemu, fokus na unapređenju znanja, kaže, treba pre svega biti na logičkom zaključivanju.

"Za razliku od ovog pitanja koje se vezuje za DOS i Koštunicu, većina studenata je na primer znala odgovor na pitanje o Rezoluciji 1244. Zbog toga se stiče utisak da vlasti zapravo odlučuju o tome koje ćemo delove moderne istorije obrađivati više. Na primer, ako odete u Nardoni muzej i dođete do dela o Monetarnoj istoriji Srbiji, i stignete do 90-tih godina i vreme hiperinflacije, tamo piše "kada je hiperinflacija zadesila Srbiju". Kada to pročitate, zapravo stičete utisak da je to neka elementarna nepogoda a ne neka pojava koju su sproveli ljudi koji su u to vreme bili u vrhu monetarne vlasti. Te 90-te su predstavljene tako da to jeste bio neki problem, ali da to nije bilo do nas", rekao je Stanojević.

On naglašava da je uprkos ovom pitanju, prijemni na FPN-u prošao dosta bolje nego neki od prethodnih godina i da se očekuje da fakultet ispuni kvotu u prvom roku.

"Pre svega imali smo više kandidata nego prethodnih godina. Ispratili smo i taj trend drugih fakulteta da prijemni bude lakši. Studentu su umesto tri predmeta, polagali samo jedan predmet i test opšte informisanosti. Nakon svega toga, očekivaćemo da ćemo imati popunjenu kvotu u prvom roku za razliku od prethodnih godina", kaže.

Stanojević kaže da ako se izuzme sporno pitanje vezano za modernu istoriju, najteže kandidatima je bilo logičko zaključivanje.

"Na ovom prijemnom je opšta infomisanost dobro prošla. Imali smo i pitanja koja zahtevaju logičko zaključivanje i to se ispostavilo kao najteže", objašnjava. 

Stanojević kaže da je školstvo u Srbiji inače pred velikim izazovom, jer smo došli, objašnjava, u situaciju da se više vrednuje ocena od znanja.

"Ljudi koji rade u obrazovnom sistemu su zapostavljeni na svaki mogući način. Ne vrednuje se njihov rad, kao i njihova bezbednost. Predavači daju ocene često koje nisu zaslužene jer proživljajaju i određene pretnje, a škola ne može u potpunosti da ih zaštiti. To ćete najbolje videti po broju vukovaca koje imamo. Svake godine imamo sve više i više odličnih đaka, a znanje je sve manje i manje", rekao je Stanojević.