Igre 
Povećan broj izbeglica u Srbiji, u prihvatnim centrima skoro 5.000 ljudi, spor proces dobijanja azila
Komentari19/06/2022
-12:14
U prihvatnim centrima širom Srbije boravi oko 4.900 izbeglica, dok ih u zemlji ima oko 7.000, što je za 55 odsto više u odnosu na prošlu godinu, izjavio je komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić, uz ocenu da je to povećanje direktna posledica sukoba u Ukrajini.
U susret Svetskom danu izbeglica koji se obeležava 20. juna, Cucić za Tanjug kaže da je primetan trend rasta broja izbeglica koji dolaze u Srbiju u odnosu na prethodnu godinu.
Kada je reč o izbeglicama iz Ukrajine, Cucić ističe da se oko 2.000 njih obratilo Komesarijatu za pomoć, od oko 9.000 kojima je odobren privremeni ili trajni boravak u Srbiji.
"Prvi ozbiljan presek izbeglica iz Ukrajine koji budu odlučili da preko zime ostanu u Srbiji biće u septembru, kada budemo imali podatke o tome koliko dece je upisano u škole", kazao je Cucić.
On je naveo da je u ovom trenutku nezahvalno govoriti o daljim namerama izbeglica iz Ukrajine, da li će ostati u našoj zemlji ili će otići dalje i dodao da među njima najviše ima majki, starijih žena i dece školskog uzrasta.
Na pitanje na koji način Srbija pruža pomoć i podršku izbeglicama, Cucić navodi da se naša zemlja ponaša u skladu sa privremenom zaštitnom direktivom EU, koja migrantima obezbeđuje mnoga prava.
"Tom direktivom se obezbeđuju sva prava, boravak koji je duži od boravka koji bi imali kao turista, prava u obrazovanju, zdravlju, socijalnoj zaštiti, kao i pravo na zapošljavanje", kazao je Cucić.
Povezane vesti
Cucić ukazuje da je više od 100 miliona ljudi u migraciji ističući da bi pažnja trebalo da se posveti i drugim ljudima koji su izbegli, a ne samo da, kako je rekao, najveći fokus bude na izbeglicama iz Ukrajine.
"Veliki je fokus na Ukrajinu i treba da bude takav, ali treba videti i šta se dešava sa ostalima. Naše interno raseljenje je počelo 1998,1999. godine.To je jedna od produženih raseljeničkih situacija u svetu, a u Evropi sigurno prva", kazao je Cucić.
"Imamo kapaciteta"
Ističe da je problem što nemaju sve izbeglice jednak tretman, te da se ne govori dovoljno o izbeglicama u Libanu ili Turskoj, a koji se, kako je rekao, nalaze u teškoj situaciji.
Na pitanje u kom broju i dalje dolaze migranti sa Bliskog istoka, Azije i Afrike, Cucić kaže da je prošle godine u prihvatnim centrima evidentirano njih 68.000, a da ih je sada za 50 odsto više u našoj zemlji.
"Februar je bio okidač. Mesec dana posle konflikta u Ukrajini razna neka druga žarišta su se aktivirala, mi do sada imamo preko 50 odsto više", kazao je Cucić.
MUP Srbije
Kako je rekao, prema izveštaju Evropske agencije za graničnu i oblasku stražu (Fronteks) u poslednjih pet meseci više od 40.000 ljudi prošlo je balkanskom rutom i ocenio da će ove godine kroz našu zemlju proći više od 100.000 ljudi.
"Imamo i mogućnosti i kapaciteta i mi ćemo se nositi sa tim", navodi Cucić.
Povezane vesti
Đurović: 1.600 ljudi tražilo azil, dobilo tek dvoje
Radoš Ðurović iz Centra za pomoć tražiocima azila. za Tanjug navodi da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.
Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Ðurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.
"Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi", kazao je Ðurović.
Ðurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.
Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.
Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.
Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.
"To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva", naveo je Ðurović.
Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Ðurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil. To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.
Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Ðurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.
"Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu", naveo je Ðurović.
Komentari (0)