Na tri fakulteta u Beogradu više budžetskih mesta, a na jednom smanjene kvote

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

05/06/2022

22:57

Na tri fakulteta u Beogradu više budžetskih mesta, a na jednom smanjene kvote - Copyright E-Stock/Dušan Milenković

veličina teksta

Aa Aa

Država će ove godine, na šest univerziteta, finansirati školovanje 18.138 brucoša što je za 55 studenata više u odnosu na prošlu godinu. Više budžetskim mesta biće na Univerzitetu u Beogradu i to na Građevinskom fakultetu, FON-u, Filološkom fakultetu. Svaki univerzitet donosi odluku o broju samofinansirajućih studenata, a povećanje školarina za narednu akademsku godinu najavilo je 13 fakulteta u Srbiji.

Tradicionalno najviše budžetskih brucoša upisaće Univerzitet u Beogradu 9.683, dok je prošle godine na najstarijem univerzitetu u Srbiji indeks dobilo 9.628 studenata na prvoj godini. Prema podacima objavljenim u Službenom glasniku kvote su povećane na Građevinskom fakultetu za 15 mesta (prošle godine 285 mesta, ove godine 300), na FON-u za 35 mesta (prošle 385, ove 420) i Filološkom za 25 mesta (prošle 638, ove 663). Na Učiteljskom fakultetu prošle godine budžetska kvota je bila 270 mesta, dok je ove godine 250.

Dekan Učiteljskog fakulteta prof. dr Danimir Mandić kaže da taj fakultet ima dva nastavna odeljenja van Beograda, jedno u Vršcu, a drugo u Novom Pazaru. Pošto su prethodnih godina ostajala upražnjena budžetska mesta za vaspitače u Vršcu, odlučili su da ugase taj smer i da ga prebace u Novi Pazar. Kada su predlagali kvote postupak akreditacije je bio u toku te nisu mogli unapred da traže ta budžetska mesta od države.

"Mi smo ove godine prvi put akreditovali smer za vaspitače u Novom Pazaru, a više nećemo imati taj smer u Vršcu. Predvideli smo da u Novom Pazaru imamo 20 budžetskih mesta, ali nismo mogli unapred da tražimo jer se oni dobijaju automatski nakon akreditovanog programa. Akreditacija stiže za 10-15 dana, pa će naknadno biti uvrštena u ovaj broj budžetskih studenata", pojasnio je Mandić za Euronews Srbija.

Budžetske kvote na ostalim fakultetima državnih univerziteta ostaju nepromenjene, iste kao i prošle godine. Univerzitet umetnosti dobio je 278 budžetskim mesta, Univerzitet u Kragujevcu 2.607, Univerzitet u Nišu 3.206, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici 1.173, Državni univerzitet u Novom Pazaru 684 mesta. Za Univerzitet u Novom Sadu odluku o broju budžetskih studenata donosi Pokrajinska vlada.

Povećanje školarina

Od naredne akademske godine školarine će biti veće na 13 fakulteta u Srbiji. Kako je do sada najavljeno cene školovanja za samofinansirajuće studente povećavaju pet fakulteta Univerziteta u Beogradu, isto toliko visokoškolskih ustanova u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, dva fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Medicinski fakultet Prištinskog univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

U Beogradu će više novca za školavanje morati da izdvoje samofinansirajući studenti na Rudarsko-geološkom (sa 57.000 na 66.000 dinara), Tehnološko-metalurškom (sa 66.000 na 75.000 dinara), Fakultetu organizacionih nauka (sa 138.000 na 145.500), Ekonomskom (sa 92.022 na 97.175 dinara, odnosno 121.082 dinara na 127.863 zavisno od studijskog programa) i Biološkom fakultetu (80.000 na 90.000 dinara).

Na ostalim fakultetuima Univerziteta u Beogradu ostaju iste cene školarina i naredne školske godine kao što su bile ove.

Prema podacima koje je za Euronews Srbija dostavio Univerzitet u Novom Sadu veće cene školarina najavilo je pet fakulteta. Najveće povećanje biće na Filozofskom fakultetu. Na programima osnovnih i master akademskih studija Jezik, književnost i kultura cena školovanja za samofinansirajuće studente biće povećana za 31.000 dinara (sa 65.000 na 96.000 dinara).

I Tehnološki fakultet najavio je poskupljenje na osnovnim akademskim studijama za 15.000 dinara (sa 65.000 dinara na 85.000 dinara). Povećanje su najavili i na master, specijalističkim i na doktorskim akademskim studijama za 10.000 dinara (sa 90.000 na 100.000 dinara).

Više novca moraće od naredne školske godine da se izdvoji i za školarinu na Pravnom fakultetu, na osnovnim i master akademskim studijama za 4.000 dinara (da 86.000 ma 90.000 dinara).

I Medicinski fakultet je korigovao cenovnik, ali samo na pojedinim programima i to: integrisanih studija medicine na engleskom jeziku i dentalne medicine na engleskom jeziku da 5.500 evra na 6.500 evra (to se odnosi za školovanje za strance). Povećanje cena su najavili i na master i specijalističkim akademskim studija za 12.000 din (sa 88.000 na 100.000 dinara).

Više školarine za 5.000 dinara najavio je Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" i to na osnovnim akademskim studijama sa 80.000 na 85.000 dinara i na master akademskim studijama da 85.000 na 90.000 dinara).

Povećanje na dva fakulteta u Kragujevcu

Veše novca za školovanje moraće da izdvoje i studenti dva fakulteta Univerzita u Kragujevcu. Kako je za Euronews Srbija nedavno rekao rektor tog univerziteta prof. Nenad Filipović dva fakulteta su povećali školarine i to Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i Fakultet za mašinstvo i građevinu u Kraljevu sa 50.000 na 60.000 dinara. Na ostalim fakultetima ostaju stare cene.

Na Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedistem u Kosovskoj Mitrovici, na deset fakulteta ostaju školarine na prošlogodišnjem nivou osim na Medicinskom fakultetu. Medicina je povećala školarinu na integrisanim studijama medicine sa 70.000 na 85.000, kao i na integrisanim studijama stomatologije sa 70.000 na 95.000 dinara.