Igre 
Srbija dnevno izgubi 202 osobe: "Demografska budućnost se ne brani u selima, već u gradovima srednje veličine"
Komentari03/06/2022
-14:22
U Srbiji je tokom prošle godine preminulo 135.901 osoba, što je duplo više od broja rođenih beba - 62.062. Demografi kažu da je prošle godine umrlo najviše ljudi od Drugog svetskog rata, da je Srbija samo za godinu dana izgubila skoro 74.000 stanovnika (73.839), u proseku dnevno 202 osobe. U pitanju je samo prirodno kretanje, a brojke su i veće ukoliko se u obzir uzmu i migracije.
Negativan prirodni priraštaj beleži se godinama unazad, a Srbija trenutno ima skoro isti broj stanovnika kao sedamdesetih godina prošlog veka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da najveći broj porodica u Srbiji ima samo jedno dete, oko 40 odsto ima dvoje dece, svega 6,7 procenta njih odlučuje se na troje dece, dok je broj roditelja koji imaju četvoro, petoro ili više dece na nivou statističke greške.
Demografi su izračunali da je za održavanje populacije na postojećem nivou potrebno da svaka žena rodi po dvoje dece.
Prof. Danilo Vuković sa Pravnog fakulteta i urednik UNDP izveštaja "Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene" kaže da je složen odgovor na pitanje šta je dovelo da ovakve demografske slike u Srbiji.
"Nepovratno smo ušli u novi svet u kome žene imaju drugačiju ulogu u javnoj sferi, tržištu rada. Druga stvar koja se desila je promena kulture. Mi smo danas više individualizovani, manje smo vezani sa tradicijom. Nekada je norma govorila treba da imaš dvoje ili više dece. Danas te norme nema", rekao je on za Euronews Srbija.
Važni gradovi srednje veličine
Migracija jeste važan faktor koji utiče na smanjenje broja stanovnika, ali Vuković kaže da analize pokazuju da godišnje iz Srbije ode 5.000 do 7.000 ljudi, ali da se promenila struktura migracija. Nekada su ljudi odlazili iz Srbije da bi ostali da žive u inostranstvu. Danas uglavnom odlaze da bi zaradili novac i vraćaju se.
Dodaje da su unutrašnje migracije iz sela u gradove, sa juga na sever odlika srpskog društva i da postoje decenijama, pa čak i vekovima.
profimedia
Povezane vesti
"Stalno mislimo da su sela ključna tačka demografske odbrane Srbije i da je važno da zadržimo ljude na selu. Izveštaj o ljudskom razvoju koji smo pripremili pokazuje da to nije tačno. Demografska budućnost Srbije će se braniti u gradovima srednje veličine do 100.000 ljudi. Zašto baš u tim gradovima? Ti gradovi su spona malih varoši i seoskih zaleđa i velikih centara, kao što su Niš, Beograd, Kragujevac", naveo je on.
Napominje da će veliki gradovi i dalje rasti ili sporije gubiti stanovništvo, ali da se moraju čuvati manji gradovi kao što su Kikinda, Zrenjanin, Sombor, Šabac, da se u njima razvija kultura, privreda, administracija, visoko obrazovanje.
"Veoma je važno da se uradi decentralizacija Srbije, da ne bude sve skoncentrisano u Beogradu ni kada je reč o privredi, kulturi, administracija", naveo je Vuković.
Demografska statistika nije sumorna samo u Srbiji, slična je slika u celok Evropi. Mnoge zemlje preduzele su brojne podsticajne mere, ali one nisu dale željene rezultate.
"Šta god da uradimo u dogledno vreme neće se povećati broj stanovnika. A ako je budućnost Srbije da ima manje stanovnika, onda svaki stanovnik postaje dragoceniji resurs. Neće ih biti puno i zato su dragoceni. To znači da populaciona politika ne treba da se bavi samo brojem stanovnika, već i kakvi su ti ljudi, da li su zdravi, dugovečni, aktivni, produktivni, da li mogu da ostvaruju svoje potencijale i doprinose zajednici, budu snažan resurs države", naveo je Vuković.
Dnevno gubimo 202 stanovnika
Zvanična statistika kaže da je u 2019. godini Srbija zbog negativnog prirodnog priraštaja gubila 102 stanovnika dnevno, u 2020. godini 151, dok je u 2021. godine dnevno gubila 202 stanovnika.
Doc. Milica Vesković Anđelković sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta nedavno je za Euronews Srbija rekla da je korona dovela do većeg broja umrlih prošle godine, ali da se završava i životni vek “bebi bum generacije" te da je i to razlog što se svake godine povećava broj umrlih.
profimedia
Povezane vesti
"Odlazi "bebi bum generacija", oni koji su rođeni od 1950. do 1960. godine", navela je ona.
Pronatalitetne mere
Od 1. januara ove godine za rođenje prvog deteta roditelji od države dobijaju jednokratnu novčanu pomoć od 300.000 dinara, dok za drugo i treće dobijaju jednokratno po 100.000 dinara. Bez obzira na jednokratnu pomoć koju dobijaju roditeljima je ostao nepromenjen roditeljski dodatak.
Mame i tate za rođenje drugog deteta dobijaju nešto više od 243.000 dinara i taj iznos se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate od po 10.000 dinara. Za treće dete dobijaju više od 1.460.000 dinara (120 jednakih mesečnih rata od po 12.000) dinara, a za četvrto dete nešto više od 2.190.000 dinara (120 rata po 18.000 dinara).
Povezane vesti
Majke koje su se porodile posle 1. januara ove godine imaju pravo na subvenciju za kupovinu prvog stana ili kuće. Nije bitno da li je dete prvo, a ni starost roditelja. Od države bespovratno mogu da dobiju 20 odsto od vrednosti nekretnine, s tim da je maksimalan iznos 20.000 evra. Uslov je da primanja oba bračna para ne smeju biti veća od dve prosečne zarade i ne smeju imati nekretnine u svom vlasništvu, ni majka ni otac.
Komentari (0)