Da li je 17 i 18 predmeta previše za gimnazijalce: Roditelji upozoravaju da su đaci preopterećeni, nadležni najavljuju promene od 2022.

Da li je 17, odnosno 18 predmeta previše za gimnazijalce tokom prve i druge godine školovanja? Jesu li preopterećeni ili je samo potrebno da bolje organizuju svoje obaveze? Ova pitanja, oko kojih se danas dele roditelji, profesori, direktori škola i stručna javnost, nametnula je reforma gimnazija koja je, kada je pokrenuta pre tri godine, za cilj imala da "osavremeni plan i program posle čak 25 godina koliko nije menjan". 

Sa reformom, gimnazijali su u prvoj i drugoj godini dobili još šest novih izbornih programa (predmeta) od kojih imaju obavezu da izaberu dva, prema svojim afinitetim.

Roditelji, ali i mnogi nastavnici, tvrde da je reforma donela samo veće opterećenje za učenike, da đaci sada imaju 17, odnosno 18 predmeta u prvoj i drugoj godini, svakog dana po sedam časova, a nekada i više. Prema njihovim navodima, gimnazijalic sada nemaju vremena za sekcije i vanškolske aktivnosti. 

Nadležni, s druge strane, kažu da je opterećenje gimnazijalaca na nivou evropskog - 33 časa nedeljno, da je ovo prva faza reforme i da će se raditi na rasterećenju u drugoj fazi koja počinje od 2022. godine. Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete koji sada rukovodi kancelarijom za reforme za Euronews Srbija najavljuje da rasterećenje učenika sledi i da je ono deo druge faze reforme, koja bi trebalo da startuje od 2022. godine. 

Stručna javnost podeljena

U međuvremenu, stručna javnost, roditelji, školski kadar, ali i đaci su podeljeni. 

Glas protiv reforme prvi su digli roditelji u Gimnaziji u Čačku. Njih oko 1.000 potpisalo je peticiju kojom su želeli da skrenu pažnju nadležnim na opterećenost učenika po reformisanom gimnazijskom programu– fizičku, ali i psihičku.

Direktor gimnazije u Čačku Ivan Ružičić rekao je za Euronews Srbija da je reforma u obrazovanju dovela do toga da deca  danas više uče, a manje znaju.

Navodi da su izborni programi u gimnazijama ubačeni na račun smanjenja časova iz nekih drugih predmeta – stranog jezika, muzičkog, likovnog. Nastavnicima je fonda časova kompenzovan kroz angažman na novim programima.

“Nastavnicima je ostao isti fond časova, oni nisu oštećeni, ali su oštećeni učenici. Muzičko i likovno svedeni su na 17 časova tokom školske godine. Tako se tražio prostor za nove programe”, naveo je on.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da je opterećenost učenika samo jedan od problema koje je donela reforma gimnazija, da su istoričari pokrenuli peticiju nezadovoljni promenama u tom predmetu.

Tanjug/Dragan Kujundžić

“Reforma je krenula bez temeljne pripreme, bez pilotiranja. Mi smo od starta ukazivali na te probleme. Na žalost kod nas se deluje posledično, a ne uzročno”, rekao je on za Euronews Srbija.

Ističe da je EU finansirala reformu gimnazija, da su fondovi isticali i da je na brzinu sve odrađeno. Da se javno na njoj radilo nepunih godinu dana.

“Reforma ima smisla ako se daju kvalitetne preporuke, poslušaju ljudi iz prakse i prihvate određene sugestije. To se nije dogodilo”, naveo je Markov.

Napominje da učenici koji su krenuli po reformisanom program sada završavaju treću godini i da još uvek nemaju udžbenike.

“Deca koja su krenula po reformisanom program od starta nisu imali udžbenike – ni u  prvom, ni u drugom, ni u trećem razredu. Dovijaju se na razne načine, kopiraju, a neki hvataju beleške”, objašnjava on.

Šarčević: Rasterećenje gradiva u drugoj fazi

Kada se krenulo sa reformom gimnazije ministar prosvete bio je Mladen Šarčević, koji sada rukovodi kancelarijom čiji je fokus reforma obrazovanja i nauke. 

On je za Euronews Srbija rekao da je opterećenost učenika u gimnazijama u Srbiji na evropskom nivou - 33 časa nedeljno, ali i da će se raditi na rasterećenju programa u drugoj fazi reforme koja počinje 2022. godine

"To opterećenje je relativno i biće sve dok se ne urade novi obrazovni standardi  za opšte obrazovanje (gimnazije). Standardi imaju za cilj da naprave rasterećenje u gradivu. Kaže se, aproksimativno, da je trenutno 30 odsto suvišnih činjenica", rekao je Šarčević.

Tanjug/Sava Radovanović

On je pojasnio da na tome već radi više od 100 ljudi, da će analizirati programi za sve predmete, sve metodske jedinice, da se vidi šta je suvišno i šta opterećuje učenike. 

Smatra da izborni programi ne opterećuju, da se zato i zovu programi, a ne predmeti i da je njihov cilj da đaci otkriju šta vole, da li imaju afinitete ka društvenim, prirodnim, medicinskim naukama, umetnosti.

"Kroz programe se ide ka projektoj nastavi, da se izađe iz bubanja gradiva za ocenu. Đacima je dato više mogućnosti. To je potpuno drugačiji pristup, to je učenje i nastava ka ishodima", naveo je on.

Ključ dobra organizacija

Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić kaže da učenici jesu opterećeni, da imaju dosta predmeta, ali da đaci koji upišu gimnazije moraju u startu biti spremni na dobru organizaciju, te da su u problem oni koji imaju kampanjski pristup.

Ipak smatra da kroz nove izborne programe đaci dosta dobijaju, jer to od njih zahteva timski rad. Navodi da je veći problem to što roditelji od učenika očekuju da imaju sve petice. 

“Složićete se da 18 predmeta niko od nas ne može odraditi na toliko vrhunskom nivou. Da li je neko podjednako dobar sportista i jak matematičar? Nisam sigurna. Možda postoje sporadični slučajevi. Ne možete očekivati vrhunskog sportistu u prestižnom IT stručnjaku. Mislim da su deca više iscepana jurenjem da prosek bude 5 zbog nekih daljih upisa, nego pronalaženjem sebe u određenoj grupi predmeta”, pojasnila je ona.

Tanjug/Dimitrije Goll

U Ministarstvu prosvete nismo mogli da dobijemo odgovor da li su rađene analize opterećenosti učenika u gimnazijama po reformisanom programu. Nove programe u gimnazijama radio je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Šest novih izbornih programa (predmeta)

Dejana Milijić Subić iz Zavoda kaže da Ministarstvo prosvete prati reformu gimnazija.

“Mi radimo programe, ali nemamo nikakvu povratnu informaciju šta se dešava dalje. Namera izbornih programa je da se razvije kritičko mišljenje, da učenici samostalno dolaze do spoznaja, da samostalno istražuju. Suštinski izborni programi su moderni, više nisu tradicionalni i zamišljeni su da učenicima predstavljaju zadovoljstvo, a ne opterećenje”, rekla je za Euronews Srbija Milijić Subić.

Pojašnjava da novi programi ne podrazumevaju nikakvo ispitivanje, kontrolne zadatke, već se ocena dobija na projektima.

“Ne ide nam na ruku ova pandemija, kada se sve prebacilo na onlajn. Programi nisu zamišljeni da budu u učionici, da čas traje 45 minuta. Ogroman je problem pandemija. Otežano je praćenje svega", zaključila je ona.

Đaci koji uče po reformisanom programu sada završavaju treću godinu. Oni su osim postojećih predmeta koje su i do sada imali u gimnazijama dobili još šest izbornih programa od kojih biraju dva u prvoj i drugoj godini : Jezik, mediji i kultura, Pojedinac, grupa i društvo, Zdravlje i sport, Održivi razvoj, Umetnost i dizajn i Primenjene nauke. 

U trećej godini ponovo biraju dva programa od ponuđenih devet : Obrazovanje za održiv razvoj, Umetnost i dizajn, Primenjene nauke 1 (za usmerenje ka medicinskim naukama), Primenjene nauke 2 (za usmerenje ka tehničkim naukama), Osnovi geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacija, Metodologija naučnog istraživanja, Savremene tehnologije.